Radenko Stančić iz Švajcarske o prebijanju britanskog pilota: Ubijenu decu ne praštam

Pošto se prašina malo slegla, a posle niza izmišljenih razgovora sa
njim, Stančić za „Vesti“ otkriva šta se zapravo dogodilo, jer, kako
tvrdi, mediji su umnogome „prenaduvali“ celu priču.

– Ne mogu da se odbranim od telefonskih poziva, kako naših ljudi
iz svih krajeva sveta, tako i novinara. Prijatelji mi javljaju kako sam
izjavljivao ovo i ono, ali „Vestima“ ću prvima ispričati pravu istinu –
kaže Stančić, koji je u subotu stigao u Srbiju kako bi glasao. Kaže,
protiv njega nije podignuta nikakva prijava, mada će ove nedelje, po
povratku u Švajcarsku, najverovatnije otići u policiju kako bi ispričao
svoju verziju događaja.

– Engleski pilot je istog dana otputovao u Englesku, ali je prethodno
dao izjavu policiji da ne zna zbog čega je udaren, a ja ću po preporuci
advokata takođe da dam izjavu i opišem šta se zaista dogodilo i da je
ceo događaj veoma preuveličan – kaže Stančić, koji je punih 47 godina na
privremenom radu u inostranstvu.

Prvobitno je živeo i radio u Nemačkoj, a zatim se preselio u
Švajcarsku. U Lucernu je jedno vreme držao dve diskoteke, radio za jednu
nemačku firmu.

Mada su mediji nadugačko i naširoko opisivali događaj iz kafića u
kome je u četvrtak pre podne pretučen britanski pilot, on priznaje da
je sve trajalo svega nekoliko minuta.

– Mislim da je bilo oko 9.45. Sa prijateljom sam sedeo u bašti
jednog kafića u blizini Generalnog konzulata Srbije i u jednom trenutku
sam čuo kako gosti sa susednog stola počinju glasnije da pričaju tako
što je jedan od njih spomenuo rat i Slobodana Miloševića. To me je i
zainteresovalo jer je to govorio čovek mojih godina. Pričao je na
nemačkom, ali sa vidnim engleskim akcentom. Onda je počeo da objašnjava
tom čoveku pored da je 1999. godine bio pilot Velike Britanije i da je
učestvovao u NATO bombardovanju Srbije i da su tada trebali još više da
unište Srbiju. Nisam mogao da verujem svojim ušima. Prišao sam im,
izvinio se i pitao ga da li je to zaista tako. Pogledao me je sa
prezirom i potvrdio, ali i počeo da se dere da su Srbi seratori, da su
govna i da je trebalo još više da ih bombarduju. U tom trenutku sam se
setio sve one dece koja su tokom ovih meseci 1999. godine nedužna
poginula, a posebno male Milice Rakić koja je skončala svoj mali,
nedužni život na noši, a da nije ni počela da ga živi. On je ustao i
počeo da arlauče na mene. Tu mi je pao mrak na oči, jer moja kćerka je
Miličino godište – u jednom dahu priča Stančić.

Njegov advokat je, pošto je priča o čoveku koji se osvetio pilotu
NATO-a za 1999. godinu zapalila društvene mreže, otišao u policiju i
tamo saznao da je taj Englez imao lakše telesne povrede, ali i da je
odmah otputovao u svoju domovinu.

– Meni se telefon bukvalno usijao. Kao da sam se obračunao sa
celim NATO paktom. Zovu da mi čestitaju, zovu da mi nude pomoć, pa čak
su neki rekli i da će organizovati prikupljanje pomoći za moju odbranu.
Preko „Vesti“ bih zamolio sve da ništa ne rade, posebno da ne učestvuju u
skupljanju novca, jer mi to ne treba. Imam dovoljno da sebi mogu da
platim advokata, odnosno da sam rešim ovaj problem – kaže na kraju
Stančić.

Čestitke hrvatskih carinika

Stančić kaže da ga je, dok je prelazio hrvatsko-srpsku granicu, hrvatski carinik pozvao u stranu.
– Svašta mi je prošlo kroz glavu, ali on je to uradio da bi mi čestitao.
Pa čestitali su mi i Albanci, Muslimani. Svi naši narodi trpe NATO
zulum. Doduše, na srpskoj granici mi niko ništa nije rekao. Mislim da me
nisu ni prepoznali – kaže naš sagovornik.

Humanost na delu

Radenko objašnjava da je uvek bio patriota i da to nikada nije krio, a najviše je dokazivao pomažući svoj narod.
– Dok je trajao rat u Bosni ja sam organizovao i dopremio na Pale konvoj
sa medicinskom opremom vredan tadašnjih milion maraka. Tokom NATO
bombardovanja sam ili učestvovao u protestima po Švajcarskoj ili dolazio
u Srbiju da bih i tako dao podršku svom narodu – kaže Stančić.

Susret sa Del Ponteovom

Radenko Stančić nam otkriva i da se pre nekoliko godina susreo lično i sa Karlom del Ponte.
– Ugledao sam je u jednom hotelu i prišao. Rekao sam joj da sam Srbin, a
ona mi je odmah uzvratila da joj je jasno da je većina Srba mrzi.
Objasnio sam joj da je to zato što je optuživala samo pripadnike našeg
naroda, a ona mi je rekla da bi to, da nije ona, uradio neko drugi i da
su naši političari imali priliku da se odbrane. Kazao sam joj doslovce:
„Gospođo, kako se odbraniti kada te kadija i tuži i sudi?“ Na kraju je
pristala i da se slikamo – priseća se Radenko.