Više od dvadeset godina posle ubistva Zorana Đinđića i deset godina posle raspisivanju konkursa čekamo da ponovo čujemo njegov glas u tkivu grada u okviru mesta sećanja na njega.
Sada zasigurno znamo da to neće uraditi oni koji su bili Zoranovi neprijatelji. Prezauzeti su upropašćavanjem ove zemlje koju je on hteo da modernizuje.
Nisu i neće to uraditi ni njegovi saborci koji su krenuli suprotnom putanjom jer su zauzeti izdajom. Nisu i neće to uraditi ni njegovi prijatelji i saborci koji su ga izgleda zaboravili jer su zauzeti zaboravom.
Ali jednog dana kada „se svi sretnemo u budućnosti“ neki će novi ljudi reći : čekajte pa bio je među nama jedan fantastičan čovek, filozof, koji je svu svoju energiju i život davao da Srbija postane moderna država – a baš ta ga je država ubila, dok je vršio svoju dužnost koju su mu građani poverili.
E tek oni će oformiti mesto sećanja za Zorana Đinđića da se i bukvalno njegov glas opet i stalno čuje. Nadam se u bliskoj, a možda ipak i u sasvim dalekoj budućnosti. Neprijatelji i oni koji su ga izdali i zaboravili biće tada i sami zaboravljeni a Zorana će se svi sećati. I to će onda biti PRAVDA.
