Bulka je bila jedina biljka koja je iznikla na poljima opustelim posle teških borbi između savezničkih i neprijateljskih trupa vođenih u severnoj Francuskoj i severnoj Flandriji, krajem 1914. godine.
Već u proleće 1915. na ovim poljima iznikli su crveni cvetovi bulki iz prolivene krvi hiljada stradalih vojnika i prekrili ih. To je bila inspiracija za kanadskog lekarua i pisca Džona MekKrea, pa je napisao čuvenu pesmu „Na poljima Flandrije".
Zagonetni crveni cvetić bulke izrađen od svile, crvene i zelene boje, nalazi se u Muzeju Srpskog lekarskog društva.
Odgovor na pitanje kojom prilikom i kome je poklonjen, pronašli smo u knjizi dr Vladimira Stanojevića „Moje ratne beleške i slike", kaže nam kustos Muzeja Jelena Jovanović Simić.
Kada je februara 1916. godine u Odesi formirana Dobrovoljačka divizija od zarobljenih austrougarskih vojnika koji su bili Srbi, Hrvati i Slovenci i hteli da pređu u redove srpske vojske dr Stanojević se, kao ruski đak, prijavio da stupi u tu diviziju.
Sa grupom srpskih oficira, krenuo je na put sa Krfa za Odesu, na ratište u Dobrudži. Put je vodio preko italijanskih, francuskih, skandinavskih i ruskih gradova. To putovanje dr Stanojević opisuje u poglavlju „Sa Krfa oko Evrope u Odesu".
„Pojava nas, veće grupe srpskih oficira, u francuskoj prestonici, izazvala je oduševljenje gde god smo se pojavili.
Sutradan po našem dolasku, na adresu Štaba Divizije bila je upućena hrpa lepih crvenih cvetića od strane Odbora francuskih devojaka kojima su okićeni srpski oficiri.
Svilenim koncem, za svaki cvetić, bila je privezana mala vizitna kartica na kojoj je bila ispisana adresa pošiljaoca" i po nekoliko ljupkih i toplih pozdravnih reči, u znak prijateljstva, divljenja i saosećanja.
