Naučnici su u nacionalnom parku Kibale u Ugandi dokumentovali prvi jasan slučaj „građanskog rata“ među divljim šimpanzama.
Iako je poznato da su ove životinje agresivne prema tuđincima, studija objavljena u časopisu Science opisuje kako se nekada jedinstvena i bliska zajednica Ngogo okrenula sama protiv sebe, preneo je Gardijan.
ko nas rastavi?
Primatolog Aron Sandel prvi put je primetio promenu 2015. godine, kada su se članovi grupe, umesto kao stari znanci, počeli ponašati nervozno i sumnjičavo jedni prema drugima.
Do 2018. godine, grupa se trajno podelila na „zapadnu“ i „centralnu“. Usledio je sedmogodišnji teror: zapadna grupa izvela je 24 koordinisana napada na svoje bivše saputnike, usmrtivši najmanje sedam odraslih mužjaka i 17 mladunaca.
Istraživači smatraju da je do raskola došlo zbog smrti ključnih starijih jedinki i smene alfa mužjaka, što je oslabilo društvenu koheziju. Ovaj fenomen jezivo podseća na ljudske sukobe. „Slučajevi gde komšije ubijaju komšije približavaju nas razumevanju ljudske prirode – kako je moguće da smo sposobni za toliku saradnju, a da se zatim tako brzo okrenemo jedni protiv drugih?“, navodi Sandel.
surova strategija preživljavanja
Genetski dokazi sugerišu da se ovakvi „ratovi“ prirodno dešavaju tek svakih 500 godina. Međutim, naučnici upozoravaju da ljudski faktori, poput krčenja šuma i klimatskih promena, mogu narušiti stabilnost zajednica i učiniti ovakve krvave sukobe češćim.
Sa stanovišta evolucije, surova strategija zapadne grupe bila je efikasna: drastično su smanjili broj konkurenata i tako sebi obezbedili bolje resurse za opstanak, dok je centralna grupa pretrpela najveći gubitak populacije ikada zabeležen kod divljih šimpanzi.
