Ne sećam se kada me je neki odlazak tako pogodio i rastužio. A godinama sam se već plašio da ću jednog dana da otvorim neki portal i pročitam tu vest. I juče se to desilo.
Ne znam da li je ta praznina nastala zbog ljubavi prema košarci ili ludačke strasti prema Partizanu, koju sam preneo i na svog sina.
Ili sećanja na detinjstvo u blizini Hale sportova, na sačekivanje Divca, Đorđevića, Save, Željka, Paspalja, Grbe ispred Robne kuće Beograd, skoro svaki dan pre njihovog treninga. Bio sam osmi razred i moja škola, koja se zvala Lenjin, bila je stotinak metara od hale, a veliki odmor je bio baš u vreme kada su oni tu dolazili. Često smo krišom ulazili u salu i gledali treninge, iz poslednjeg reda, da nas Dule ne primeti. Dule je te godine postao prvi trener, bio je malo stariji od njih, imao je 28, 29 godina. To je bio moj najdraži Partizan. Ali verovatno je toj moj lični, sentimentalni doživljaj.
Dosta godina kasnije, Dule se vratio u Partizan i pravio čuda, uvek sa skromnim timom i velikim brojem mladih, nepoznatih igrača, koji su uz njega postajali veliki. Veliki košarkaši i dobri ljudi, što je Duletu bilo posebno važno. Ali o tome će da pričaju i pišu oni koji se više razumeju u košarku od mene.
Dule je vratio magiju u košarku i Partizan, jer njegova košarka je bila stav, a njegov pristup svojesvrsna lična filozofija, napravljena od neverovatne posvećenosti, strasti i ljubavi prema košarci, ali i ludačkog i nepovratnog žrtvovanja i davanja.
I to davanje je napravilo – časove ljubavi. Onaj trenutak u sportu kada rezultati, pobede i porazi više nisu najvažniji, već ideja bezuslovne pripadnosti toj neuhvatljivoj, iracionalnoj i hipnotičkoj emociji, koja je veća od samog sporta.
A ta emocija je napravljena od bezuslovne ljubavi, posvećenosti i autoriteta. Od istine iz koje je nastala Duletova filozofija košarke.
Kada se razboleo i prestao da radi kao trener, svaka njegova reč u javnom prostoru je bila beskompomisan, ličan i iskren stav, bez okolišanja i potrebe da se bilo kome dopadne.
I sa jasnom idejom da će ono što govori imati posledice po njega. I imalo je.
I zbog toga je i nastavio da govori, sa dubokim mirom askete iz Kuča, koji za sobom nosi teret svega najboljeg i najumnijeg od svojih predaka. Ogoljeno i jednostavno, sa mudrošću koju može da ima samo neko ko je tako burno i strastveno živeo i radio ono što najviše voli.
Jer Dule je bio napravljen od pravog materijala, od posebnosti i dostojanstva.
Neobični heroj. Čovek od integriteta.
