Američka afera u Tirani
Ambasador Džon Viders osumnjičen da je odobrio ministru odbrane Albanije da od novinara „Njujork tajmsa” sakrije municiju namenjenu ilegalnom biznisu. – „Prozvan” i Stejt department
Vašington, 24. juna – Neobično „balkansko pitanje” uzdrmalo je zvanični Vašington, od parlamenta do Stejt departmenta. Ispostavilo se da su posle niza raznoraznih intervencija, Amerikanci na tim prostorima – intervenisali i protiv sopstvenih interesa…
Upravo je ovdašnja kongresna istraga osumnjičila ambasadora u Tirani, Džona Vidersa, da je upleten u nezakonitu trgovinu naoružanjem – koja je oštetila i američke interese – zbog koje su u Floridi optužena četiri biznismena sa Efraimom Diverolijem (22) na čelu, predsednikom kompanije AEY iz Majami Biča. Ozvaničena verzija slučaja dostojna je filmskih trilera, pri čemu joj rasplet počinje od – novinara.
Ambasador je 19. novembra 2007. godine – kako se sada obelodanjuje na osnovu iskaza vojnog atašea, istog diplomatskog predstavništva, majora Lerija Harisona – odobrio tadašnjem albanskom ministru odbrane Fatmiru Medijuu da od pridošlog istraživačkog reportera „Njujork tajmsa” skloni pakete nedozvoljene kupoprodaje. Po majorovim rečima, ministar je zamolio da mu se pomogne, da „Tajmsov” napis ne bi podstakao slutnje da je u tom poslu bio korumpiran. Viders je pristao da mu olakša poziciju. Možda ga je na to naveo, kaže Harison, Medijuov „argument”, koji je za sebe rekao da je „lično već pomagao savezničkoj Americi”, pa da mu „Amerika nešto duguje”.
Po sistemu „ja tebi, ti meni”, sklopljen je dogovor. Reporteru nije omogućeno da vidi pravo stanje stvari.
Skrivanje je izvedeno zato što se radilo o pripremljenoj isporuci stare, pa i zastarele municije, zaostale iz hladnog rata, proizvedene u Kini – iako propisi SAD zabranjuju trgovinu vojnom opremom te „komunističke zemlje”. Reč je o poslu ukupne vrednosti od 298 miliona dolara, kako je pre tri meseca napisao njujorški dnevnik, pri čemu je nabavka „više od 100 miliona šaržera” bila namenjena vojsci Avganistana, partnera međunarodnoj koaliciji sa SAD na čelu, za borbu protiv Al Kaide i talibana.
Ispostavilo se više delikata – optužnica protiv Diverolija i njegove grupe sadrži 71 tačku, među kojima za zaveru i utaju na račun američkih vlasti. Kao i nekoliko strateških kontraproduktivnosti: prvo, zbog isporuke neispravne municije, smanjena je borbena sposobnost avganistanskih oružanih snaga; drugo, time je pokazano da je frontovski globalni prioritet podređen lokalnom i profiterskom aranžmanu; treće, da američke isporuke partnerima nisu uvek regularne; četvrto, povećano je podozrenje među američkim institucijama…
Ali, sve to kao da nije imala u vidu ambasada u Tirani. Osoblje je pokazalo „saosećajnost” prema albanskom alarmu – ocenjuje „Tajms” i kao primer navodi prepisku njenog funkcionera za regionalnu bezbednost Patrika Leonarda.
Pomenuti je razaslao imejlove sa upozorenjem da bi novinar mogao da napravi „lošu priču” i da je „ambasador vrlo zabrinut oko ovog slučaja”. Pošto reporter nije stekao uvid u ono što je od njega sklonjeno, napisao je članak, prošlog 27. marta, na osnovu raspoloživih podataka koje je Leonard prokomentarisao sa: „Nije pomenuo upletenost ambasade – hvala Bogu”…
Do prozivke za upletenost je ipak došlo. Šef istražnog tima i predsednik odbora Predstavničkog doma za nadzor i reformu uprave, demokrata Henri Veksman, najavio je novu dramu, s kadrovskim diferencijacijama, u američkoj ambasadi u Tirani. Zatražiće, kaže, da na „svedočenje” pred parlamentarcima dođu i ambasador Viders i neki njegovi saradnici.
Veksman je uputio i pismo, na 10 stranica, šefici diplomatije Kondolizi Rajs. U njemu „proziva” na odgovore, pa i na odgovornost, Stejt department. Uzimajući u obzir ceo materijal do koga je došao, kaže: „Rastu pitanja kako o ulozi Stejt departmenta u transportu ilegalne kineske municije tako i o iskrenosti odgovora ministarstva odboru”.
Iskrenost je pomenuta, najverovatnije, zbog okolnosti da je posle napisa u „Njujork tajmsu” pre tri meseca, odbor zatražio objašnjenje od Stejt departmenta. U odgovoru ministarstva, navodi se, tada nije opisan sastanak američkog ambasadora i albanskog šefa vojnog resora, koji sada izbija kao ključni detalj za preispitivanje postupaka ovdašnjih funkcionera.
Ostaje i dalje prilično nejasno – kakva bi mogla da bude uloga pojedinaca u Pentagonu, koji je sklopio ugovor sa AEY na čijem je čelu bio mlađani Diveroli. Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi je, pak, juče izjavio da „nema informacija koje bi potvrdile da su zvaničnici SAD bili uključeni u navedene nedozvoljene aktivnosti”.
„Njujork tajms” napominje da juče nije mogao da dobije reagovanja – ni ovdašnje albanske ambasade, ni američkog ambasadora u Tirani, ni tamošnjeg ministarstva. Došao je, ipak, do izjave neimenovanog višeg funkcionera Stejt departmenta u kojoj se prenosi da je ambasador Viders „odlučno demantovao tvrdnje majora Harisona”.
Razjašnjenja se očekuju ubrzo. I – s nestrpljenjem.
Podseća se da je, u međuvremenu, Mediju podneo ostavku prošlog marta – pre ekskluzivnosti „Njujork tajmsa” a posle eksplozije u skladištu oružja kod Tirane u kojoj je poginulo 16 i ranjeno blizu 300 ljudi. Prekinuti su i zvanični aranžmani Vašingtona s firmom AEY, čijeg šefa čeka suđenje. U američkoj aferi u Tirani preostaje – poprilično posla ovde: da se precizira mesto u tom „lancu” dva glavna ovdašnja ministarstva – odbrane i spoljnih poslova – kao i diplomatskog predstavništva u Tirani, gde su suprotstavljene priče ambasadora i vojnog atašea…
Momčilo Pantelić
——————————————————
Diplomatski bračni par
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. juna – Američki ambasador u Albaniji Džon Viders je u braku s Merirut Kolman, koja je, kako stoji na zvaničnom internetskom sajtu, zamenik ambasadora u Sloveniji. Sada su na relativno malom rastojanju, a počesto su službovali istovremeno na istom mestu u inostranstvu. Na primer – u ambasadama u Letoniji (1997–2000), u Rusiji (1991–1993. godine), Nigeriji (1988–1990)…
Oboje su, takođe, bili na univerzitetskim specijalizacijama u kineskom gradu Nanđingu.
M. P.
