V

VAJZE LJUBINKA – videti pod SAVIC.

VARAGIC DRAGANA, glumica. R: 07. 04. 1957. godine, Kraljevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Manojlo, direktor zeleznickog preduzeca; Desanka, dev. Stancetic, sluzbenica. FA: s. Dusko Petricic, karikaturista; cerka Mihaila (1987). OB: maturirala; diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, Beograd; na usavrsavanju u V. Britaniji, kao stipendista Britanskog saveta. ZA: slobodni umetnik; do 1993. clan Narodnog pozorista u Beogradu. DOS: igrala glavne uloge u pozorisnim predstavama, na filmu i TV serijama, kao sto su Rat i mir, Romeo i Julija i dr. predstave, u filmu Progon, u TV serijama Svetozar Markovic, Vuk Karayic; ostvarila i mnoge druge zapazene uloge; dobija angazmane u kanadskim pozoristima; rado se odaziva da ucestvuje u kulturnim programima znacajnih srpskih manifestacija u Torontu. IM: 1993. PR: n. srpska. J: srpski, engleski, francuski, italijanski. A: zivi u Kanadi i Jugoslaviji – 11000 Beograd, Jug Bogdanova 26.

VASILJEVIC DUSAN, aktivista nacionalnih udruzenja, stomatolog. ZA – DOS: radi u Frajburgu, Donja Saksonija; veoma afirmisan kao strucnjak, kako medju kolegama u Nemackoj, tako i u zemlji; saradjuje sa Beogradskim univerzitetom; od 1993. predsednik Crkvenog odbora Srpske pravoslavne crkve, Bremen; aktivan u Udruzenju Srba Nikola Tesla; ucestvovao na tribinama i okruglim stolovima na kojima se raspravljalo o zbivanjima na prostorima bivse Jugoslavije i nastojao da osvetli najobjektivnije polozaj srpskog naroda u tome. D: jugoslovensko. PR: srpska. A: zivi u Nemackoj.

VELIMIROVIC GOUSTERIS RADA, pisac, modni kreator. R: 15. 10. 1925, Tabanovci, kod Kumanova, Jugoslavija (sada Makedonija). OB: osnovnu skolu zavrsila u rodnom mestu; pohadjala gimnaziju u Vranju; skolu za modnog kreatora. ZA: radila u vojnoj konfekciji, Bitolj do 1959; u konfekciji Janko Lisjak, Beograd, od 1959, i u dr. preduzecima. DOS: pise pesme i prozu; pesme su joj objavljivane u raznim listovima i casopisima; izdala knjigu LJudske sudbine; clan je Literarnog udruzenja Zora iz Melburna, u kojem uspesno deluje; njeni radovi su objavljeni u srpskim casopisima i na radio-emisijama u Australiji. A: zivi u Melburnu, Australija.

VELICKOVIC BOBAN, matematicar. R: 18. 05. 1961, Pirot, Srbija, Jugoslavija. OB: doktorirao 1986. na Univerzitetu u Medisonu, Viskonsin, SAD. ZA: saradnik Instituta za matematicka istrazivanja, Berkli, Kalifornija, SAD; gostujuci profesor u California Institute of Technology, SAD; docent na University of California, SAD; naucni saradnik u Matematickom institutu, Beograd. DOS: uza specijalnost – prosirenje aksiomatskih sistema u teoriji skupova; doktorirao na tezi Neki rezultati u kombinatornoj teoriji skupova; autor naucnih radova Martin’s Axiom and Partitions, Forcing Axioms and Stationary Sets, CCC Posets of Perfect Trees, Topology and Its Aplications i dr. PR: n. srpska, v. ateista. J: srpski, engleski, francuski. A: Department of Mathematics, University of California, Berkely CA 94 720, USA.

VELICKOVIC VLADIMIR, slikar, akademik i profesor univerziteta. R: 11. 08. 1935, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Dusan, profesor univerziteta i akademik; Jelena, dev. Dimitrijevic, bibliotekar. FA: s. Maristela, dev. Matulic, profesor, prevodilac; d. Vuk (1965), arhitekt, slikar; Marko (1969), slikar, vajar. OB: diplomirao 1960. na Arhitektonskom fakultetu, Beograd; radio 1962/63. u Majstorskoj radionici Krste Hegedusica, Zagreb. ZA: slobodni umetnik i od 1988. profesor Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts, Pariz. DOS: imao vise od 200 samostalnih i ucestvovao na vise od 650 grupnih izlozbi; ilustrovao vise od 30 knjiga; autor sest pozorisnih scenografija i kostimografija; od 1951. izlaze najvise u Jugoslaviji, Francuskoj, Italiji, Holandiji, Svedskoj; u Parizu na IV bijenalu 1965. bio je zapazen i iduce godine se nastanjuje u tom gradu i ubrzo stice medjunarodni renome; samostalno je izlagao u Bordou, Grenoblu, Monpeljeu, Marseju, Tulonu i dr. francuskim gradovima, zatim u Rimu, Bolonji, Milanu, Veneciji, Torinu, Udinama i dr, u Harlemu, Amsterdamu, Antverpenu, Stokholmu, Geteborgu, Malmeu, Barseloni, Sevilji, zenevi, Atini, Karakasu, Sao Paolu, Monte Karlu, Los Andjelesu, Cikagu, Krakovu, Diseldorfu, Bonu, Pragu, Zagrebu, Dubrovniku, Seulu, Keptaunu, LJubljani, Sofiji, Brislu, Helsinkiju, Meksiko Sitiju, Tokiju i dr. svetskim centrima umetnosti; autor je arhitektonskog i urbanistickog resenja Smederevske tvrdjave, 1961, spomenika zrtvama revolucije na Moslovackoj Gori, sa Yamonjom, 1967. i spomenika zrtvama revolucije u Zajecaru, 1971; zastupljen u stalnoj postavci centra Bobur, Pariz, a slike mu se nalaze u 65 muzeja sveta. NA: dobitnik je vise domacih i 43 medjunarodne nagrade za slikarstvo, medju kojima su Nagrada za slikarstvo Bijenala mladih, 1962, Rijeka; Oktobarskog salona, 1963, Beograd; nagrada za crtez Internationale Graphikausstellung, 1970, Bec; nagrada za grafiku na Bijenalu, 1977, Sao Paolo; Grand Prix na Premio internazionale di grafica, 1988, Venecija; Herderova nagrada 1982, Bec; nosilac je francuskog odlikovanja Chevalier et comendeur des Arts et des Letters; izabran 1985. za clana Srpske akademije nauka i umetnosti – SANU; oko 20 monografija i sest filmova posveceno je njegovom stvaralastvu. IM: 1966. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski. SL: Sv. Nikola. H: tenis. DO: da. A: Avenue V. I. Lenin, 94110 Armeil, France.

VELJKOVIC NATASA, pijanistkinja i profesor. R: 02. 04. 1968, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Jovan; Mirjana, dev. DJukic. OB: zavrsila 1988. Visoku skolu za muzicke i scenske umetnosti (Hochschule für Musik und darstellende Kunst), Bec; magistrirala 1990. u Beogradu. ZA: profesor-magistar u Visokoj muzickoj skoli (Hochschule für Musik), Bec. DOS: imala veci broj koncerata sirom zemlje i u svim znacajnijim evropskim muzickim centrima, zatim u Rusiji, u Kini, sa poznatim orkestrima i dirigentima; nastupala na festivalima u Berlinu, Kanu, Montreu, Monpeljeu, Napulju, Tuluzu, na Sopenovom festivalu u Poljskoj, na Karintskom letu u Austriji i sa vise kamernih ansambala i dr; afirmisani je muzicki pedagog. NA: dobitnik Internacionalne nagrade Klara Haskil, Svajcarska; Prve nagrade na internacionalnom takmicenju mladih u Kapui i Senegaliji u Italiji; Prve nagrade u Parizu, i dr. medjunarodnih i domacih priznanja. IM: 1993. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. p. Demokratska stranka. J: srpski, nemacki, engleski. SL: Sabor Sv. Arhangela Mihaila – Arandjelovdan. K: Lagum, Sv. Velmar Jankovic. PE: Gospodjica, Alekse Santica. DO: da. H: film. A: Zentagasse 49/10, 1050 NJien, Austria.

VERNER LJILJANA, humanitarni aktivista, lekar. R: 1947, Popovac kod Paracina, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirala 1971. na Medicinskom fakultetu, Beograd; zavrsila 1973. specijalizaciju anestezije u Nemackoj; doktorirala na Medicinskom fakultetu u Hanoveru. ZA: naucni saradnik Medicinskog fakulteta, Hanover, od 1976, a od 1979. sef anestezioloskog intenzivnog odeljenja i stalni clan transplantacionog tima (najveci transplantacioni centar u Evropi). DOS: autor mnogobrojnih naucnih publikacija i kongresnih radova iz intenzivne medicine – vise od 50 prezentacija na nemackim, evropskim i svetskim kongresima; izdavac i autor knjige Delirantna stanja intenzivnih pacijenata, koautor dve knjige iz anestezije; organizator dva internacionalna simpozijuma iz intenzivne medicine; clan Koncila (Uprave) Medicinskog fakulteta, Hanover; clan uprave Srpske opstine Hanover; clan predsednistva humanitarne zenske inicijative Æene pomazu zenama, Hanover; u najteze vreme po Srbe u Nemackoj i svetu, inicira i postaje jedan od osnivaca Srpske opstine Hanover; saradjuje sa zenskom inicijativom Put nade, Hanover, i Care Deutschland; Srpska opstina Hanover u saradnji sa Srpskim humanitarnim fondom iz Frankfurta, organizovala veliki broj humanitarnih transporta za Republiku Srpsku; organizovala izlozbu likovnih radova Deca protiv rata u vise nemackih gradova; ucestvovala u izdavanju knjiga, od kojih je prihod isao za humanitarnu pomoc; saradnjom sa nemackom Crkvom, omogucila gostovanje dece-izbeglica u Hanoveru. NA: dobitnik priznanja Srpski vitez koje joj je 1995. dodelila Svetska srpska zajednica. A: zivi i radi u Hanoveru, Nemacka.

VESELINOV-MARKOVLJEV JELENA, nastavnik u penziji. R: 23. 11. 1938, Deska, Madjarska. OM: Nikola Markovljev, Katarina, dev. Brcan. FA: s. Danilo, penzioner; d. Mile, pogonski masinski inzenjer, Predrag, automehanicar. OB: uciteljska skola u Budimpesti, 1957; Visa pedagoska skola u Pecuju, 1967. ZA: ucitelj Opste skole u Canadu, Tisasigetu 1957-67; nastavnik Opste skole u Novom Sentivanu. DOS: rad sa decom na slobodnim aktivnostima: organizovanje izleta, upoznavanje kulturnih spomenika Madjarske, kao i organizovanje posete logorima i dr. u periodu 1961-78; od 1990. pocinje da se bavi metodikom u predavanju stranog jezika. NA: odlikovanje za Decju slobodnu aktivnost 1961. i 1987; Pohvala Ministarstva prosvete 1990; Nivo nagrada 1994. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski. A: 6754 Ujszentivan, Felszabadulas 8/b Hungary; tel: 36-62-277-134.

VIGNJEVIC DJORDJE, poslovni covek. R: u Milvokiju, Viskonsin, SAD. FA: s. Sesilija, aktivistkinja Kola srpskih sestara. ZA: radi u kompujuterskoj kompaniji Marsal & Ejsli i savetnik je u pojedinim firmama (Tajm, ATM i dr.). DOS: aktivan u drustvenom zivotu srpske zajednice i sredine u kojoj zivi i radi; clan je Masonske loze Rojal u Milvokiju i clan uprave Zapadne loze Alis br. 84, a bio je majstor u drugim lozama; menayer je Americko-srpskog memorijala, clan crkve Sveti Sava; donator srpske crkve i bolnice. A: zivi u Milvokiju, Viskonsin, SAD.

VIDAKOVIC DUSAN, ekonomista, privrednik i izdavac. R: 14. 03. 1945, Sekovici, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina – Republika Srpska). OM: Jovan, Mila, dev. Cirkovic. FA: s. Savka, dev. Miljanovic, d. Aleksandar (1969), izdavac i Natasa (1977), frizer. OB: zavrsio 1965. Elektrotehnicku skolu, Tuzla; Visu ekonomsku skolu, Beograd. ZA: od 1970. zivi i radi u Frankfurtu na Majni, Nemacka; od 1978. samostalni preduzetnik u poslovima trgovine, montaze i gradjevinarstva; od 1992. izdavac. DOS: pokretac i izdavac Nezavisnog dnevnog lista Vesti, najtiraznijeg dnevnog glasila za Srbe i Jugoslovene u rasejanju; Vesti se citaju u svim zemljama Zapadne Evrope, Grckoj, Kipru, Ceskoj, sa posebnim izdanjem za Ameriku i Kanadu; takodje je izdavac i nedeljnika Oko, kao i enigmatskog casopisa Ukrstenica; veoma aktivan u zivotu srpske dijaspore u Frankfurtu na Majni i gravitirajucoj regiji. NA: odlikovan 1998. Ordenom casti i rodoljublja, Svetske srpske zajednice. IM: 1970, r. ekonomski. D: jugoslovensko. PR: srpska. J: srpski, nemacki. K: Koreni, D. Cosica. PE: Tamo daleko… H: uzgajanje bonsai drveca i lov. DO: da. A (poslovna): Nidda Verlag Gmbh, Frankfurter Strasse 14b, 6368 Bad Vilbel, Deutschland; tel: 49/6101-586610, fax: 49/6101-1345.

VIDAKOVIC-PETROV KRINKA, knjizevnik i knjizevni prevodilac. R: 31. 10. 1949, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirala i magistrirala na Filoloskom fakultetu, Beograd; doktorirala na Filozofskom fakultetu, Zagreb; na strucnom usavrsavanju i radu u Spaniji, Izrčlu, SAD i drugim zemljama. ZA: radila kao visi naucni saradnik u Institutu za knjizevnost i umetnost, Beograd; predavac na univerzitetu u SAD i saradnik Filoloskog instituta u Spaniji. DOS: odbranila doktorsku disertaciju Usmena tradicija i pisana rec spanskih Jevreja u Jugoslaviji; objavila knjige Kultura spanskih Jevreja na jugoslovenskom tlu, Ogledi o usmenoj knjizevnosti, Memory and Oral Tradition, Los sefardies and Yugoslavia i koautor uybenika Manual for Individualized Studies (Serbocroatian) I-III; prevela Oci plavog psa Markesa, Kratke price Borhesa, Psalmi Kardenala, prepevala Albertijeve Pesme; prevela na spanski knjigu Aleksandra Petrova La dama del vestido vacio i dr. J: srpski, spanski, engleski. A: zivi u SAD, Jugoslaviji i Spaniji.

VIDIC BRANISLAV, akademik, profesor univerziteta. R: 20. 05. 1934, Sremska Mitrovica, Jugoslavija. OM: Jevrem; Olga, dev. Andric. FA: s. Holda, dev. Sancez, administrator; d. Aleksandar Vidic, student. OB: zavrsio gimnaziju 1952, Sremska Mitrovica; Stomatoloski fakultet 1959, Beograd. ZA: asistent anatomije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i Medicinskom fakultetu u Lozani, 1961-65; docent na Medicinskom fakultetu u St. Luis, SAD, 1965-71; profesor na Medicinskom fakultetu Georgetonjn University, Vasington, SAD, od 1971. DOS: u naucnom radu nagradjen je mnogim stipendijama lokalnih, privatnih i federalnih fondacija; clan Nenj York Academy of sciences, Mediterranean Academy i SANU (inostrani clan); u pedagoskom radu tri puta je proglasen najboljim predavacem godine, dobitnik Kaiser permanente nagrade i dva puta bio je bio predavac na NJalter Reed Institutu; knjiga (Photographic Atlas of the human Body) nagradjena je prvom nagradom; predsednik NJe care organizacije, koja je pomagala srpski pokret pre i u toku civilnog rata 1991-95. IM: 1961, r. politicki. D: americko. PR: n. srpska, v. pravosslavna. J: srpski, francuski, nemacki, engleski, ruski. SL: Sv. Stevan. K: srpski klasici. PE: iz Prvog svetskog rata. H: sport. A (poslovna): Department of Cell Bilogy, Goergetonjn University 3900 Reservoir road, N. NJ., NJashinton, D. C. 20007, USA; (priv.): 1919 34th Str. apt. 28, Lubbock, Texas, 79411, USA.

VIDIC MIODRAG, arhitekta, poslovni covek. R: 1937, Sremska Mitrovica, Srbija, Jugoslavija. DOS: narocito angazovan u Srpskom humanitarnom fondu na prikupljanju pomoci i organizovanju svih oblika humanitarnog rada. A: NJilhelmshoheterstr. 10, 6000 Frankfurt, Deutschland.

VIDIC TOMICIC LARISA, pesnik. R: 08. 04. 1943, Biograd na moru, Jugoslavija (sada Hrvatska). OB: diplomirala na Odseku za svetsku knjizevnost na Filoloskom fakultetu, Beograd i ekonomiju na Univerzitetu J. NJ. Goethe, Frankfurt na Majni. DOS: pise poeziju od svojih najranijih dana; pesme su joj objavljivane u studentskim listovima, knjizevnim casopisima i novinama; prva knjiga pesama Ne trazimo se vise pojavila se 1995. u izdanju krusevacke Bagdale, a druga i treca zbirka njene poezije – Noc pre dana 1996. i Izgubljeni 1998, kod istog izdavaca; cetvrta – Na kraju puta 1989. u izdanju Jedinstva, Pristina, i peta – Jos uvek sam dete 1998, Knjigoteka, Beograd; sekretar je Udruzenja pisaca 7, Frankfurt na Majni, koje je sekcija Udruzenja pisaca Srbije. NA: dobitnik prve nagrade na konkursu za pesmu u Frankfurtu na Majni 1996. i prve nagrade Rastko Petrovic za poeziju na konkursu za pisce iz rasejanja 1997, Beograd. A: NJilhelmshocheterstr. 10, 6000 Frankfurt/M, Deutschland.

VITOROVIC NADEzDA, slikar i pesnik. R: 18. 10. 1935, Priboj na Limu, Srbija, Jugoslavija. OM: Mile; Mileva, dev. Urosevic. FA: s. Natan Silberberg, novinar, galerista. OB: diplomirala 1963. na Akademiji za primenjenu umetnost, Beograd. DOS: svoje prve slikarske radove pocinje da objavljuje 1960. u stampi, knjigama i casopisima, a 1965. pocinje da izlaze samostalno i kolektivno u Jugoslaviji i inostranstvu; 1960. postaje clan Udruzenja likovnih umetnika Srbije (ULUS); 1981. pocinje da saradjuje sa Nathan Silberberg Gallery LTD iz NJujorka, SAD; bavi se i pisanjem, objavila 1981. Stvaranje slike, 1989. Otkrice, Beograd, Nezavisna izdanja Slobodana Masica (Nova 50), 1994. Novi svet i Lov, zbirke pesama, Beograd, Nezavisna izdanja Sl. Masica, 1995. Jos jedan sloj na slici mog likovnog stvaranja i razmisljanja, SKC Beograd. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska. J: srpski, engleski. SL: Sv. Sava (oceva). A: zivi u SAD.

VITOROVIC SARCEVIC SNEzANA, predsednica Udruzenja srpskih zena u Torontu. R: Junkovac kod Topole, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Nikola Vitorovic; troje dece. OB: diplomirala na Filoloskom fakultetu, Beograd. ZA: radila u JAT-u, Toronto, Kanada, do zatvaranja zbog sankcija; osnivac i prva predsednica Udruzenja srpskih zena u Torontu; potpredsednica Odbora za Kanadu projekta Otaybina se gradi dobrotom. DOS: aktivna u drustvenom zivotu Srba i njihovih zenskih udruzenja u Kanadi i u razvijanju saradnje sa americkim i svetskim organizacijama zena; clanica je kanadskog zenskog drustva Glas zena; bila je u Odboru za organizovanje Svetske konferencije zena, 1995. u Pekingu; bila clan upravnog odbora Srpske nacionalne akademije u Torontu, clanica udruzenja diplomiranih studenata Beogradskog univerziteta Singidunum; radi na sirenju istine o srpskom pitanju, organizovanjem i javnih skupova i protesta; na prikupljanju i isporuci humanitarne pomoci; aktivni je ucesnik Tears of NJar – panel diskusije o srpskim zenama zrtvama rata 1993, Help children of sanctions – fund raising 1993/94. za decju bolnicu u Beogradu, projektu NJoman to NJoman sa grupom NJoman Multifaith Coalition, Candle Light Vigil na Vidovdan 1994, protesta protiv sankcija na kome su istupile i ugledne Kanadjanke, niza kulturnih dogadjaja tokom 1995, sa kojih je prihod isao za lekove i opremu bolnicama u Jugoslaviji; od 31. avgusta do 14. septembra 1995. organizovala svakodnevni protest zena protiv bombardovanja Srba, ispred konzulata SAD u Torontu, i jedan je od organizatora protesta 1995. protiv predaje Srpskog Sarajeva ispred istog konzulata; u Projektu NJoman to NJoman 1996, sada u okviru Udruzenja srpskih zena; sa saradnicama iz udruzenja organizuje gostovanje dramskih umetnika iz Beograda, kontinuirano, sa kojih prihod ide za humanitarne akcije; ucestvuje na mnogim javnim skupovima i konferencijama koji za temu imaju zene sa nasih podrucja; njen najveci doprinos je kontakt sa zenama Kanade i sveta i njihovo upoznavanje sa istinom o nama i angazovanje u saradnji na humanitarnom planu. NA: dobitnik priznanja Srpski vitez, koje joj je dodelila Svetska srpska zajednica u 1997. godini. IM: 1984. DO: da. A: Association of Serbian njomen, The Hudson Bay Centre 20 Bloar st. E, P.O.Bok 75.088, Toronto, Ontario, M4NJ 3T3 Canada.

VLADISAVLJEV BRANKO, poslovni covek. R: 24. 09. 1940, Sirig, Madjarska. OM: Aksentije; Dafina dev. Veselinov. FA: s. Zorka dev. Radosav; d. Aksentije. ZA: bastovan. DOS: potpredsednik Crkvene opstine u Sirigu, gde aktivno ucestvuje dajuci doprinos ocuvanju srpskog identiteta. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski. A: 6771 Szeged-Szöreg, Szerb u. 123, Hungaria.

VLADISAVLJEV DUSAN, staratelj crkve, bastovan u penziji. R: 11. 05. 1923, Sirig, Madjarska. OB: poljoprivredna skola – povrtarski smer. OM: Milan; Slavna, dev. Mendebaba. FA: s. Branislava, dev. Brcan; d. Vera, Slavna i Milan. ZA: radio tokom 1931-71. kao bastovan; sada u penziji. DOS: aktivan clan srpske crkvene zajednice u Sirigu; radi od 1968. godine do danas kao blagajnik i staratelj pravoslavne Srpske crkve u Sirigu, punih 30 godina, bez ikakve novcane ili druge nadoknade, doprinoseci ocuvanju kulturnih i duhovnih vrednosti srpskog naroda u Sirigu i okolini. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski. A: 6771 Szeged-Szõreg, Szerb u. 94, Hungary; tel: 36-62-406-149.

VLADISAVLJEV MILAN, organizator kulturnih delatnosti. R: 16. 02. 1956, Sirig, Madjarska. OM: Dusan; Branislava, dev. Brcan. FA: s. Katalin, dev. Pap, nastavnik; d. Vesna i Selma, ucenice. OB: gimnazija sa maturom; zanatska skola, bastovan i masinbravar. ZA: radi na poslovima spedicije u firmi Volan 10 u Segedinu, 1975-78; pocinje da se bavi poslom bastovana od 1980. DOS: clan Srpske Samouprave u Segedinu, od decembra 1994; clan Samouprave Srba u Madjarskoj, od marta 1995; upravnik Siriskog srpskog kluba od januara 1996; od 1998 potpredsednik Segedinske srpske zajednice; bavi se organizovanjem kulturnih delatnosti u cilju ocuvanja kulturnog identiteta Srba tog podrucja. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, engleski. A: 6771 Szeged-Szöreg, Szerb u. 110, Hungaria.

VOJINOVIC YORY, guverner drzave Ohajo, SAD. R: 15. 07. 1936, Klivlend, Ohajo, SAD. OM: DJordje, arhitekta. FA: s. Yenet; d. Pero, bavi se filmskim biznisom, DJuro, pravnik. OB: diplomirao 1958. na Univerzitetu drzave Ohajo, a 1961. doktorirao prava. ZA: 1962-63. pomocnik tuzioca drzave Ohajo; izabran za clana Predstavnickog doma drzave Ohajo u mandatu 1967-71; bio 1971-76. auditor Cuyahoga okruga; izabran 1979. za gradonacelnika Klivlenda, a 1995. za guvernera drzave Ohajo. DOS: kao guverner drzave Ohajo, posebno se usredsredio na uspesno ostvarivanje ekonomskih i ekoloskih programa koje je nudio u predizbornoj kampanji, zajedno sa posebnim pristupom etnickim pravima gradjana koji nisu rodjeni u Americi; stekao uvazavanje gradjana kada je, jos kao gradonacelnik Klivlenda, insistirao na ostvarivanju svojih programa o planiranju grada, industrijalizaciji i ekologiji, cijim je uspesnim realizovanjem grad obnovljen; 90-tih godina drzava Ohajo je prva medju svih 50 clanica SAD po razvoju industrije, novih kapaciteta i prostornom planiranju; svim tim aktivnostima i rezultatima, stekao je odgovarajuce mesto u politickom establismentu Amerike. Vojinovici su se posle Kosovske bitke, pred turskim osvajanjima, povlacili u zapadne delove srpske drzave i naselili oko Karlovca (Vojnic); jos je njegov deda otisao u Ameriku, a pred Drugi svetski rat su se naselili u Klivlendu; otac mu je bio uvazeni arhitekt i predsednik Drustva arhitekata drzave Ohajo; bilo ih je sestoro dece – cetiri brata i dve sestre i svi su sposobni i uspesni ljudi; ozenjen je Amerikankom ceskog porekla. D: americko. PR: v. pravoslavna, p. republikanska. A: Governer the State Ohio; 77 S. High St., Columbus, OH 432-0601, USA.

VOJIC MISEL MIODRAG, akademski slikar. R: 31. 10. 1923, Negotin, Srbija, Jugoslavija. OB: ucio slikanje kod Petra Dobrovica; upisao 1941. i zavrsio 1944. Akademiju za likovne umetnosti, koju je studirao prvo u klasi prof. M. S. Petrova, kome je bio i asistent za grafiku pune cetiri godine; diplomirao u klasi prof. Mila Milunovica; po demobilizaciji 1946. nastavlja studije (zbog nepriznavanja studija pod okupacijom); zavrsava i poslediplomske studije kod Marka Celebonovica i Ivana Tabakovica; zbog nemogucnosti zaposlenja kao profesor, otisao u Francusku, gde zivi i radi. DOS: svoja slikarska dela izlagao je na grupnim izlozbama u Beogradu, Negotinu, Zajecaru, Parizu, Minhenu, Rimu i dr; ucestvovao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu 1990. u Narodnom muzeju, Beograd; osnivac Udruzenja savremenih likovnih umetnika Kana i Azurne obale, koje okuplja veliki broj likovnih stvaralaca; izlaze i na svim godisnjim izlozbama Udruzenja u Kanu. A: 3, bis rue du dr Budin 06400 Cannes, France.

VRUCKIC MIRJANA, poslovna zena, pisac. R: 05. 08. 1950, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ratomir Jovanovic; Vera, dev. Markovic. FA: d. Natasa (1971), sluzbenik. OB: maturirala 1970. u gimnaziji, Negotin; studirala slavistiku 1970-72. na Filoloskom fakultetu, Beograd; diplomirala komercijalu za veletrgovinu 1997, Frankfurt. ZA: tokom 1978-80. radila kao referent za deviznu stednju, filijala Beogradske banke, Frankfurt; 1980-94. referent za petrohemiju u Geneks-u iz Beograda; od 1994. je penzioner. DOS: pise poeziju i do sada je objavila knjige poezije Daljina izbliza, izdanje niske Prosvete 1998. i Gastarbeiterchronik (Gastarbajterska biografija) na nemackom jeziku, Frankfurt na Majni; humanitarni je aktivista; angazovana je u drustvenom i politickom zivotu Frankfurta – clan Saveta stranaca pri Skupstini opstine Frankfurt na Majni, u Odboru za kulturu i polozaj zena; clan Socijal-demokratske partije Nemacke; protestvovala je preko stampe – u Frankfurter Allgemeine Zeitung-u – protiv zahteva predsednika partije da se bombarduje Beograd zbog Kosova. IM: 1972, r. porodicni. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. partija demokratskog socijalizma. J: srpski, nemacki, ruski, engleskim se sluzi. SL: Sv. Nikola. K: dela Cosica i Selenica. PE: Krvava bajka, D. Maksimovic i Pesma proletera. H: knjizevnost i antikviteti. DO: da. A: zivi u Frankfurtu na Majni, Nemacka, i u Jugoslaviji – 11070 Novi Beograd, ul. Palmira Toljatija br. 34.

VUJEVIC GORAN, profesionalni sportist – odbojkas. R: 27. 02. 1973, Cetinje, Crna Gora, Jugoslavija. ZA: clan – igrac u Odbojkaskom klubu Avala, Budva i OK Partizan, Beograd, a onda je otisao da igra kao profesionalac u Olimpiakos Pirčus, Grcka. DOS: drzavni reprezentativac Jugoslavije; odigrao je u dresu reprezentacije osam utakmica na Olimpijskim igrama i 128 drugih medjunarodnih susreta; osvojio je u nacionalnom timu bronzane medalje na Evropskom prvenstvu 1995. u Grckoj i na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. u Atlanti i srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 1997. u Holandiji; tezina 94 kg, visina 192 cm, smec 339 cm, blok 315 cm. A: zivi u Grckoj.

VUJIC ALEKSANDAR, kompozitor, dirigent i pijanista, profesor univerziteta. R: 30. 10. 1945, Senta, Srbija, Jugoslavija. OM: Svetozar; Vera, dev. Barac. FA: s. Anamarija Kovenc-Vujic, dev. Kovenc, dipl. ing. arhitekture. OB: diplomirao klavir 1968. na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd; magistrirao 1970. klavir, dirigovanje 1976. i kompoziciju 1983. na istom fakultetu; usavrsavao se 1974. i ’76. u Budimpesti na Konzervatorijumu Franc List i internacionalnim dirigentskim kursevima u Vajmaru i Salcburgu. ZA: tokom 1978-80. radio kao asistent dirigenta u Operi Narodnog pozorista, Beograd; 1980-88. docent na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd; od 1988. do danas, vanredni profesor na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd; 1991-96. dirigent, Minhen i dr. DOS: osnivac, dirigent i umetnicki direktor kamernog orkestra Sinfonieta, Beograd, 1987, sa kojim je snimio tri kompakt disk ploce; dirigent Prvog beogradskog pevackog drustva tokom 1981-85; dirigent najstarijeg jevrejskog hora Braca Baruh, 1980-87; sef dirigent niskog simfonijskog orkestra 1980; predsednik odbora za horove Saveza kulturno-umetnickih drustava Beograda; kao dirigent ili pijanista koncertirao sirom Evrope, kao i u Jerusalimu i Karakasu; njegove koncerte emitovale su razne radio i TV stanice; ucestvovao na mnogim evropskim festivalima; clan zirija medjunarodnog takmicenja horova u Kardici u Grckoj; povodom 50 godina od zavrsetka Drugog svetskog rata, po poruybini grada Fridberga, Nemacka, sa velikim uspehom izveden je Motet mira, maja 1995. u tom gradu; kompozicije su mu stampane kod izdavaca u Italiji, Madjarskoj, Nemackoj i Americi. NA: dobitnik prve i trece nagrade na Internacionalnom kompozitorskom konkursu Robert Suman (Znjickau, Nemacka) za horske kompozicije; nagrade Segnalacione d’onore na VII kompozitorskom internacionalnom takmicenju u kategoriji za mesoviti hor, Trento – Italija; trece nagrade na konkursu Udruzenja kompozitora Srbije za gudacki kvartet; dobio Odlikovanje madjarske vlade Zoltan Kodalj i drzavnu medalju Izrčla; kao izvanredan muzicar, 1987. bio gost americke vlade. IM: 1991-96, r. profesionalni. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. svesrpski pokret. J: srpski, madjarski, engleski, nemacki. SL: DJurdjevdan. K: Hazarski recnik, M. Pavica. PE: Gospodi vozvah, 5. glas. H: setnja, plivanje, ping-pong, sah. A: u Nemackoj – Hans Sachs Strasse 88469, Muenchen, Deutschland; u Jugoslaviji – 11080 Zemun-Beograd, Tosin Bunar 5, Jugoslavija; E-mail: alvujiczEU net.yu. Tel: 011/100-767.

VUJIC DAVID, poslovni covek. R: 1935, Midland, Pensilvanija, SAD. OB: diplomirani inzenjer i magistar tehnickih nauka. ZA: radio u vazduhoplovnoj industriji, u Pan am i u dr. firmama; menayere u firmi Rokvel International i Marsel Daso; sopstvenik je i svoje privatne firme. DOS: strucnjak i konstruktor u vazduhoplovnoj industriji; bio predstavnik Pan am za odnose sa federalnom vladom u Vasingtonu; osnova i razvio svoju sopstvenu firmu. A: zivi u Vasingtonu, SAD.

VUJICA BOzIDAR, bankarski ekspert. R: 03. 01. 1950, Pozezena, Rumunija. OM: Mladen; Darinka. FA: s. Vidosava, dev. Uncanski, informaticar; d. Tijana (1978), student. OB: diplomirao 1974. na Fakultetu elektrotehnike, a 1979. na Ekonomskom fakultetu, Temisvar. ZA: od 1993. visi bankarski inspektor za zonu Banata Rumunske banke za razvoj, Temisvar. DOS: ucestvuje u drustvenim i drugim aktivnostima srpskog naroda u rumunskom Banatu. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, ruski. SL: Sv. Jovan. K: pesme B. Radicevica. PE: Tamo daleko… H: citanje i sport. A: 1900 Timisoara, ul. Eugen de Savoja, Romania; tel: 40-57-135-153.

VUJICA VIDOSAVA, informaticar. R: 19. 11. 1953, Zagna, Rumunija. OM: LJubomir; Eudjenija. FA: s. Bozidar, ekonomista; d. Tijana (1978), student. OB: diplomirala 1976. na Fakultetu informatike, Temisvar. ZA: od 1995. radi kao ekspert za devizne poslove, Kreditna banka za industriju i trgovinu, Temisvar. DOS: ucesnik u drustvenim, kulturnim i drugim oblicima zivota srpskog naroda u rumunskom Banatu. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, rumunski. SL: Sv. Jovan. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Tamo daleko… H: citanje i muzika. A: 1900 Timisoara, Str. Paris nr. 1, Romania; tel: 40-57-199-720.

VUJICIC STOJAN, knjizevnik, istoricar umetnosti i naucni istrazivac. R: 15. 05. 1933, Pomaz kod Budimpeste, Madjarska. OM: Dusan, protojerej-stavrofor, arhijerejski vikar budimski (+1990.); Nevenka, dev. Budimlic. FA: s. Marijeta, profesor knjizevnosti, urednik – visi savetnik Ministarstva inostranih poslova Republike Madjarske. OB: zavrsio 1939-43. Srpsku pravoslavnu osnovnu skolu, Budimpesta; maturirao 1953. na drustvenom smeru u gimnaziji, Budimpesta; diplomirao 1957. juznoslovenske jezike i knjizevnost na Filozofskom fakultetu, Budimpesta. ZA: 1957-93, sa manjim prekidima, bio je visi naucni savetnik u Institutu za knjizevnost Madjarske akademije nauka i direktor Crkveno-umetnicke i naucne zbirke Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji. DOS: bavi se knjizevnim radom i istorijom knjizevnosti i kulture, posebno Srba u Madjarskoj; njegov naucno-istrazivacki rad se odnosi na kulturnu istoriju Srba u Madjarskoj od seobe pod Carnojevicem do danasnjih dana; veliki deo njegovog rada usredsredjen je na prikupljanje, sredjivanje i ocuvanje dokumenata, sakralnih i umetnickih tvorevina i drugih izvora o crkvenom, kulturnom i drugim vidovima drustvenog zivota Srba u toj zemlji jos od Velike seobe krajem 17. veka; jedan je od utemeljivaca Crkveno-umetnicke i naucne zbirke Budimske eparhije i njen dugogodisnji rukovodilac; osnivac i direktor Zaduzbine Jakov Ignjatovic; koordinator priprema za obelezavanje 300-godisnjice seobe Srba; bio je clan mesovite Madjarsko-jugoslovenske komisije za medjudrzavnu kulturnu saradnju; urednik casopisa za evropsku intelektualnu saradnju Evropski putnik od njegovog osnivanja; clan upravnog odbora Udruzenja pisaca Madjarske i potpredsednik madjarskog PEN kluba; prve pesme poceo je da objavljuje krajem 60-ih u beogradskim knjizevnim casopisima Knjizevnost, Knjizevne novine i dr; objavio je zbirku poezije Rastocenje, Nolit, Beograd, 1972; knjigu Sentandreja, na srpskom i nemackom, ilustrovanu, Budimpesta, 1973; knjigu Srbi u Budimu i Pesti, Budimpesta, 1997, na srpskom, madjarskom i engleskom jeziku; zastupljen u Hrestomatiji posleratne knjizevnosti na srpskohrvatskom jeziku u Madjarskoj Na drugoj obali, Valjevo-Beograd, 1984. i u vise antologija i zbirki; prevodi sa srpskog na madjarski i obratno; sacinio vise antologija prevedene literature. NA: dobitnik je odlicja i priznanja Srpski vitez koje dodeljuje Svetska srpska zajednica, Laureata Jozef Atila, odlikovan Krstom za zasluge i odlikovanjem Madjarske Republike za manjine, dobitnik nagrade za zivotno delo Zaduzbine Jasa Ignjatovic, nagrade Srpskog PEN-a, pocasni doktor Novosadskog univerziteta i dobitnik dr. priznanja. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. SL: Sv. velikomuc. Pobedonosac Georgije – DJurdjevdan. K: omiljeni pisac – Crnjanski. PE: omiljeni pesnik – Rastko Petrovic. H: knjige i slike. A: 1056 Budapest, Vaci u. 66, Hungary; tel: 36-1-33-74-230.

VUJKOVIC MITA, poslovni covek. R: u Sremu, Srbija, Jugoslavija. Po struci je inzenjer; suvlasnik je gradjevinske firme Kap Ferat i dva velika supermarketa u Johanesburgu. Aktivan u crkvenim, kulturnim i dr. drustvenim poslovima srpske dijaspore; pored ostalog, skupljao je i dostavljao, sa drugim davaocima, humanitarnu pomoc ugrozenima u otaybini. A: zivi u Johanesburgu, Juznoafricka Republika.

VUJNOVIC DJORDJE, poslovni covek. R: 1910, Pitsburg, SAD. OM: o: radio u cikaskoj fabrici, m: domacica; doselili se iz Vituna kod Ogulina, Lika, Jugoslavija (sada Hrvatska). FA: ozenjen. OB: skolovao se u Pitsburgu; studirao na Beogradskom univerzitetu kao stipendista Srpskog nacionalnog saveza, 1934. ZA: pocetkom napada sila Osovine na Beograd, sa suprugom se, ka