Pretpremijerom komada „Naša deca“, rađenom po tekstu Branislava Nušića, izvanrednog poznavaoca naravi, vrlina i mana i odraslih i dece, označeno je rađanje dečjeg pozorišta u okviru SKUD-a „Oplenac“ u Torontu. Početak obećavajući, entuzijazma i ideja na pretek, prostor lep i funkcionalan.
Mladi glumac Srđan Rajšić prihvatio se, kako sam kaže, teškog i nezahvalnog posla – režiranja predstave i zadatka da zajedno sa Draganom Ilić-Živić oživi likove devojčica i dečaka iz Nušićevog teksta, približi ih današnjoj i ovdašnjoj generaciji i oslika suštinu njihovih odnosa i bića.
– Bila je ovo prilika da naša deca upoznaju Nušića, našeg klasika, a da ne bismo mnogo eksperimentisali novim formama, piscima i teatrima odlučio sam da bi najbolje bilo da odigramo Nušića baš na početku ove naše odiseje koja se zove pozorište za decu jer on najbolje poznaje ljudski karakter, a naročito karakter dece. Mi smo, naravno, mnogo toga morali da izbacimo zbog dužine predstave, a i zbog nekih reči koje naša deca ne razumeju jer su se koristile na početku 20. veka. Dosta toga smo modernizovali i promenili, ali smo istovremeno hteli da i odrasli i deca vide sebe u nekoj vrsti ogledala. Publika je lepo reagovala, a Nušić se pokazao kao dobar izbor.
Škola glume
– Planiramo da uspostavimo saradnju i s kanadskim i s našim dečjim pozorištima. Nadam se da ćemo u junu iduće godine posetiti neki festival za decu ovde u Kanadi, ali o tom- potom, kako kažu. U planu je i nešto za mlađu decu, s lutkama i glumcima. Otvara se i dečja škola glume pri „Oplencu“, pa će i deca imati svoju predstavu i glumiće za svoje prijatelje i vršnjake i za svoje roditelje – kaže Srđan Rajšić.
U pravljenju ove predstave učestvovali su i Marko i Srba koji su „puštali“ muziku i bavili se svetlom. Tu su i Sloba i teta Mira, koji su nam pomagali u scenografiji, bilo je dosta ljudi uključeno u ovaj projekat, mada smo samo nas dvoje glumaca „vidljivi“ – kaže Srđan Rajšić za „Vesti“.
Život ove predstave, naglašava mladi glumac, zavisiće pre svega od interesovanja publike, od marketinga „Oplenca“, ali se svi nadaju i želeli bi da se stekne kontinuitet (predstava će se igrati svakog prvog u mesecu u prostorijama „Oplenca“).
Dragana Živić-Ilić potvrđuje da nije bilo lako uživeti se u sve likove koji su prodefilovali pozornicom.
– Bio je to komplikovan zadatak i mnogo truda smo uložili da ga savladamo. Srđan mi je u tome puno pomogao preciznim instrukcijama i time što je uvek znao šta hoće da postignemo. Presvlačenje na sceni bilo vrlo je zanimljivo jer deca mogu da prate kako se likovi transformišu, mogu da vide kako oni, zapravo, odrastaju i kako počinju da ih zanimaju drugačije stvari. Vrlo je zahvalno, što ne znači lako, raditi predstave za decu jer su deca izuzetna publika i ovome svemu sam prišla s pozitivnim emocijama i jednostavno volim uloge u pozorištima namenjenim deci. Dugo godina sam se amaterski bavila glumom u Srbiji, onda sam napravila dugu pauzu, ali posle predstave „Zemlja je kao žena“, u kojoj smo Srđan i ja igrali, došlo je ponovo do saradnje i s uzbuđenjem gledam u budućnost, čekam nove uloge i nove predstave s proširenim ansamblom.
