Dragi svi, kao što uglavnom znate, put do ovde je bio ok, s’ tim što Lufthansa leti, za malo, pa sve u krug! Preko cele Nemačke, Engleske, Irske, skroz preko Grenlanda, preko cele Severne Amerike… za Vašington! Zašto? Nemam pojma! Kao što nam je jedan zemljak sa južne pruge rekao: Amerika, tu de će da budete, to su ti sve livade, šume i pašnjaci! Stvarno tako i bi… Maryland je jedna velika šuma sa tu i tamo nekim putem, raskrsnicom, ponekim tržnim centrom i po kojom zgradicom!
Pa i mi sami smo deo svega toga… U zgradici pored puta od nekoliko spratova, okruženi predivnom travom, ali samo na oko, staneš na nju-nabodeš se kao na ekser! Kao i sve ovde, sve jako lepo, o svemu vode računa ali sve tako mrtvo i bez života!
Gajba je ekstra, 100 kvadrata, tri sobe, dve spavaće, dva kupatila, klima, mašina…čak i ledomat u frižideru!
Snalazimo se, radimo po ceo dan kao volovi, čistimo neke bazene, upoznajemo se sa ‘naukom’ i prelazimo dnevno i po 200 km! To je ovde sasvim normalno, dobra kola, dobri putevi…
Dobih i ja svoj bazen na nekih 5 km od stana (nisam ga još video ali kažu da je fancy), imam svoj biciklić, pa polako…
Tražio sam i neki drugi posao, uglavnom noću u nekim velikim prodavnicama, slaganje robe po rafovima… Videćemo…Lifeguardova nas ima sa svih strana, što iz Evrope, Azije, Južne Amerike… Ja ću raditi samo sa našima!
Amerikanci i njihov život? Kao na TV-u, sve što znate, čuli ste, mislite da je tako… JESTE! Svi su debeli, po ceo dan se vozikaju kolima, čak postoje i apoteke drive-in, banke, i sve! Samo da jedu u jeftinom Mc-u (u Mc-u 1$ uglavnom sve, gde ti daju čašu za koka kolu, postoje mašine i točiš koliko hoćeš…) Bezlični su, plastični, bez ikakvih emocija… samo veštački osmeh koga god da sretneš uz: How you are doing guys? Strašno!
Nikog simpatičnog nismo sreli, kako stoje stvari…
i.. to je otprilike to…
Pišem dalje…
pozz!
Subject: Evo i nastavka i i daljih utisaka…
Danas smo dobili prvi ček! Dobih oko 800 baka za dve nedelje ali…nisu mi uračunali 10 sati koje sam radio, množili su konačnu sumu sa 7.5 umesto 8.5 dolara, uzeli 100 dolara na ime poreza, 45 za posteljinu, za stan 95 i depozit za stan 200, koje će nam kao vratiti na kraju… vratiš drugu dug… i ostane ti… pa… ništa! Šalim se, sve će bude OK! Imam još dovoljno para, tako da…
Bazen na kome radim je ekstra, sve novo, sve funkcioniše, ali… imamo neke school days tako da radimo samo 4-5 sati dnevno, što na kraju ispadne… ali tako će biti samo još sledeće nedelje…
Predao za Social Security N, trebao bi da stigne za koji dan a on je najvažnija stvar kod zaposlenja.. ne pitaju te kako se zoveš, prvo ti to traže…
Kada dobijem broj, počinjem drugi posao, verovatno u Wal martu, neka prodavnica kao Metro, slaganje robe po rafovima… crnisanje 🙂
Prvo radiš neki test, prvi razgovor, test na drogu, drugi razgovor… i tek onda počinješ! Ma opasni su skroz! Inače….Ameri… Bazen: Niko, ali NIKO, staro, mlado, deca… NIKO ne zna da se održava na vodi a tek da PLIVA? A šta je to? Praćakaju se kao morževi… a vodu obožavaju, čekaju nas na vratima da otvorimo bazen, i kupaju se i po kiši! SVI ali SVI imaju ravne tabane, šljapkaju kao patke a zbog toga svi imaju iks noge! Ej, koja smo mi nacija BRE, koja je to lepota, koliko smo bre pametni, zgodni, ma NEMA NAM RAVNIH! PROUD TO BE SERB!!!
Izašli smo jedno veče na neku Brazil žurku, 40 milja od kuće (ovde je sve daleko, gde god da kreneš…), kako smo stigli, tako uši odoše, 10 $, samo za ulaz, piće 5$… Uđosmo u podrum… žasu… živa muzika…prođuskasmo malo pa kući…
Inače, noćni život nam je ekstra.. dođemo kući, jedemo, popijemo par Corona, šaljemo mailove, tuširanje pa spavanje….Kada bude novih informacija, javljam se…
Pozdrav svima…
Subject: Zađoh i prvi put u Vašington…
Dođe naš ortak po nas… ima (za naše standarde) dobra kola i manuelni menjač, što je ovde retko… Prikačili ajpod da svira, uključili DŽPS i teta sa džpsa kaže.. To DC 25.6 miles, turn left… putovasmo nekih 40-ak minuta i uđosmo u neke uličice, malo veće, pa sve veće i veće kućice, prodavničice…i uđosmo u neki deo grada pojma nemam koji… u onom mraku baš ništa video nisam… široke ulice, kola, taksi, visoke, ogromne zgrade i ništa više… čak sam i slikao ali je telefon rikavela… Parkirasmo, malo prepešačismo i dođosmo do te neke čuvene LIME… Ulaz u najobičniju zgradu, Mića crnac na vratima, dođosmo i mi na red, ali… on će ti meni: ti mali, neće da možeš, ne ulazi se ovde u patike…!
Sva sreća, jedna od naših devojaka je uspela ovde da nađe Miću, a on nekim ludilom u kolima imao cipele, tako da sam za nekoliko minuta i ja ušao.. a cipele smeešneeee, veze nema sa mojom belom majicom dugih rukava i farmerkama i još 41.5 ali… nagazim ja zadnji deo, virila mi skoro cela peta i uspem nekako da se ufuram u klub 🙂
Klub na tri sprata, u stvari prizemlje, prvi i podrum u kome smo mi bili… Muzika nije bila loša, dosta ljudi, svakakvih i veličina i boja.. Upoznao sam neke Šveđane, Kambodžance, Tajlanđane… i naravno Srbe…A koliko smo mi posebni i drugačiji… stojimo Vlada i ja i prolaze pored nas dve devojke i dva momka i ja kažem: Ovi sigurno nisu Amerikanci… i tek će ti Mića: Pa Brate, naravno da nismo! I tako… Oko 3 se popakovali, uzeh svoje patike i pravac kući na lalanje!
Ej a najjači utisak mi je ostavila klonjara… staješ ispred vrata, otvara crnac, pokazuje rukom: Ovuda gospodine… čeka dok završiš… čim završiš i okreneš se, on drži neki sapun u spreju u ruci… prska.. upućuje te na lavabo.. kako opereš ruke odmah ti gura salvete da se obrišeš i nudi cigarama ili bombonama… da ne veruješ….i tako to bi za večernji izlazak…
Sledeći put, u dnevnoj varijanti prvog slobodnog dana, prenosim nove utiske…
Pozdrav!
Bazen (Foto: jeinny@sxc.hu)Subject: Here I go again…
U ovaj mail će biti svega i svačega, onako s brda s dola…
Prvi day off, konačno! Posle 30 i kusur dana… prija jako… brzo sam se navikao i na bazen i na vremenske uslove… konstantna temperatura je od 30 do 36 u celzijusima, što je, ako si pod suncobranom – podnošljivo, ali… VLAGA U VAZDUHU… ubi! ne može uopšte da se diše ALI opet ALI… obzirom na količine tunjevine smlaćene u jednom danu pa puta mesec i kusur… već su počeli da se šire i pojavljuju neki čudni otvori na bočnim delovima vrata… sve se bojimo da nisu škrge… još desetak dana i neće biti problema 🙂
Navikao sam se i na jezik skrooz… u početku mi je bilo malo čudno… pa sklapaj na srpskom pa prevodi pa kombinuj pa izgovori… sada je drugačije, skroz mi je normalno, izveštio sam se u sklapanju rečenica, “ušao u sleng“… i pričam ki veliki!
Na putu do posla, nekoliko puta smo videli da na sred trake leži, ne kao kod nas pas, mačka… već ogroman jelen! Neko ga je pokupio i verovatno dobro razvalio kola i uspeo da ode… inače, ne do ti Bog da ubiješ bilo koju divlju životinju… da te neko vidi… kao da si ubio desetoro ljudi… Elem… Postoje ljudi koje Ameri popoularno zovu White trash… takvi se najkasnije u roku od pola sata stvore na tom istom putu koji smo mi prošli, skidaju tablice, vrebaju dobru priliku, trpaju životinju u gepek i beeež kući na ručaaaak…
Subject: 3. juli – rođendan!
Sredili apartman, ubacili muziku… bilo je 15 ljudi, samo odabrani gosti, dečko koji radi sa nama na bazenu, njegova ekipa… igrali su beer pong, jedna od retard američkih igara – kako se što pre napiti. Napravio sam onaj pravi američki žele, to je u stvari prah u koji se ulije vrela voda i stavi se u zamrzivač na 2-3 sata, a može umesto vode i vodka… bilo je piva -Corona, koliko je dobro to pivo… vina, dve torte… slušali muziku uglavnom domaćicu, igrali… nije dugo ni trajalo…
Subject: Target
…market kao naš npr. Metro… velika prodavnica, svega i svačega! Prijavio se za posao Over Night stocking, nocni naučnik, posao: ređanje robe po rafovima… jedan razgovor, drugi razgovor… čestitamo-primljeni ste! Posao nije naročito težak… Počinje u 10 uveče… Treba prvo da istovariš šleper pun kutija, da ih razvrstaš u magacinu, poređaš na palete i tako 2 sata… pauza… ulaziš u prodavnicu, čekaju te te iste zatvorene kutije.. skalpel, seci i ređaj.. i sve to tako do nekih pola 7 ujutro pa kući! Nije strašno, prvo počinju da ti trnu stopala, pa kolena… pa noge više ni ne osećaš….frka u glavi do nekih pola 2, posle utrneš ceo i ne osetiš kako brzo prođe vreme! Oko 7, 7:30 legnem da spavam, pocepam se od spavanja do 9:30 pa na bazenčić… i tako… navikne se čovek… nije puno teško!
I to.. je to.. malo li je?
Ej, još jedna stvar! Nije fora iz filmova, probao ja! Svaka vrata koja su zaključana mogu lagano da se otvore kreditnom karticom 🙂 Pozdrav, Uroš!
