Veliki broj srpskih državljana svake godine spaja se sa rodbinom u Švedskoj i tako dobijaju boravišne dozvole. U odnosu na stanovnike drugih evropskih zemalja naši zemljaci su daleko najbrojniji. Samo u prvoj polovini ove godine na ovaj način boravišnu dozvolu dobilo je 805 osoba iz Srbije i 21 iz Crne Gore, a prošle godine oko dve hiljade iz SCG. Međutim, švedska vlada je odlučila da pooštri uslove za useljavanje rodbine, tako što će zahtevati da oni kojima se pripajaju garantuju njihovo izdržavanje.
Po rečima ministra za migracije Tobijasa Bilstroma, Švedska i Belgija su jedine zemlje u EU koje još nemaju ovakva pravila. Po rečima odgovornih posebno je važno da se jasno definiše šta se smatra pod uslovima za izdržavanje i koliko dugo će ti zahtevi da važe.
Sadašnju švedsku vladu predvodi partija „Moderati“ liberalno-desne orijentacije i najviše otpora očekuju od koalicionog partnera iz Demohrišćanske partije. Argumenti za i protiv uslova za izdržavanje već su razmatrani više puta. Većina se složila da je neophodno da tražilac pripajanja garantuje izdržavanje rodbine van takozvanog porodičnog jezgra.
„Biće jako teško da se ovi zahtevi usklade sa principima opšteg blagostanja koji važe u Švedskoj kao i sa drugim opštim principima o pravednom i ravnopravnom društvu“, smatraju predstavnici „leve“ partije koja je protiv uvođenja ovih uslova.
Najbrojnija stranka u zemlji Socijaldemokratska, sada je u opoziciji i zajedno sa Milje partijom je skeptična prema namerama vlasti, ali ne odbacuju nove zahteve.
S druge strane Ministarstvo za migracije želi da olakša useljavanje radne snage. Posebno su interesantni kadrovi koji imaju deficitarna zanimanja i dolaze izvan EU.
Iz Srbije je u prvoj polovini ove godine stiglo svega 160 osoba koje su dobile dozvole boravka zbog posla, a čak 805 zbog pripajanja porodici. Samo šestoro je došlo zbog studija, a četvoro dece je usvojeno.
Svi crnogorski državljani su dobili dozvole na osnovu rodbine, a iz BiH je u istom periodu dobilo boravišne dozvole 367 od kojih je 317 stiglo na osnovu pripajanja. Kod Hrvata je stanje obrnuto tako da je od ukupno 177 pristiglih njih sto dobilo dozvole zbog posla u Švedskoj.
– Radimo na novim zakonima koji će olakšati useljavanje radne snage, jer želimo da pomognemo našim firmama – objašnjava ministar Bilstrom i navodi brojne primere preduzeća koja nisu mogla da obezbede dovoljno radnika u Švedskoj.
