U Galeriji Narodnog muzeja u Valjevu sutra 16. aprila sa početkom u 18 časova, otvara se izložba pod nazivom „Bajka o pesmi”, koja svedoči o važnosti, moći i uticaju umetničkog dela, pesme „Krvava bajka” Desanke Maksimović, na društvenu stvarnost.
Autor izložbe je Marko Terzić, viši kustos Muzeja 21. oktobar iz Kragujevca. Izložba
„Bajka o pesmi” nastala je 2023. godine u čast nastanka i uticaja pesme „Krvava bajka”, a povodom obeležavanja 30 godina od smrti Desanke Maksimović. Postavka prikazuje jedinstvene eksponate, skoro nepoznate javnosti, među kojima i originalni rukopis čuvene pesme, kao i drveni sanduk u kome ga je naša velika pesnikinja krila od Nemaca.
„Često umetnička dela utiču na recipijente, a posebno značajna umetnička dela snažno svetle i van konteksta i vremena u kome su nastali. Ali, veoma mali broj umetničkih dela je uspeo da prevaziđe svoju prirodu, ponajviše usled talenta i posebnog nadahnuća autora, te je postao sam način sagledavanja, identifikator i verifikator kroz koji se posmatra neka društveno politička stvarnost, proces ili neki specifičan i posebno važan događaj”, istakao je autor izložbe Marko Terzić.
Za Muzej 21. oktobar, prema njegovom mišljenju, nema važnijeg umetničkog dela koje je nastalo na kontekstu zločina koji su nacisti počinili nad nedužnim ljudima oktobra 1941. godine u Kragujevcu i okolini, od pesme „Krvava bajka” Desanke Maksimović.
„Izložbom „Bajka o pesmi” nastojimo da se dostojno odužimo tom posebnom umetničkom delu i njegovom nemerljivom uticaju na javno percipiranje ovog zločina, te na sam narativ oko koga je naš muzej i izgrađen. Ova izložba je rezultat dugog i uzbudljivog istraživanje o fenomenu jedne pesme, ali i poziv na razmišljanje o tome da li društvena stvarnost danas uopšte može biti regenerisana uticajem umetnosti, lepote, poštenja i istine, i biti vraćena na put antifašizma i antiratnih vrednosti sa koga u našem vremenu ima sve više skretnje”, naglasio je Terzić.
Na izložbi može da se vidi original napisana rukom čuvene pesnikinje pesma „Krvava bajka”, smeštena u originalni sanduk u kome je prvi zapis te pesme bio pažljivo sakriven od nacista i njihovih pomagača u toku Drugog svetskog rata, zatim lične predmete i portret umetnice nastao pred samo pisanje ove pesme, javnosti do sada nepoznato pismo u kojem je pesnikinja morala da brani samu pesmu od previše revnosnih cenzora, dokumentovan poseban odnos Kragujevca, Muzeja 21. oktobar i same umetnice, pesnikinju kao slavno lice nekog drugog vremena, te odjeke toga u današnjici…
