U matici svetske nauke

Otkako je britanska vlada u sredu 11. avgusta prva u Evropi zvanično odobrila kloniranje matičnih ćelija ljudskih embriona, dr Miodrag Stojković je najčešće pominjano srpsko ime u svetu. Do juče, o njemu su objavljeni tekstovi na više od 6.000 internet sajtova. Dr Stojković na Univerzitetu u engleskom gradu NJukaslu predvodi međunarodnu grupu naučnika koja će pokušati da laboratorijski tako obradi matične ćelije ljudskog embriona da one, usađene u čovekova obolela tkiva, postanu efikasno sredstvo za lečenje dijabetesa, srčanog udara i Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Dr Stojković je prihvatio predlog Redakcije “Vesti” da detaljnije opiše posao kojim se bavi i da objasni poduhvat u koji se hrabro upustio.

• Profesore Stojkoviću, veštačko oplođivanje je spajanje – u laboratoriji – ženske jajne ćelije i muškog spermatozoida, pa zatim, ugrađivanje tog spoja u matericu koja će nositi plod devet meseci, koliko traje normalna trudnoća. U čemu se veštačko oplođivanje razlikuje odkloniranja i posebno od kloniranja kojim se vi bavite?
– Za veštačko oplođivanje potrebni su spermatozoid i jajna ćelija. Kod kloniranja, spermatozoid može biti zamenjen ćelijom odrasle osobe koja se putem mikromanipulacije, mikrohirurgijom, ubacuje u jajnu ćeliju iz koje je prethodno odstranjen sav genetski materijal, pre svega njeno jedro. Taj veštački stvoreni zametak, taj klon, poseduje genetski materijal, genetske, odnosno nasleđene osobine osobe od koje je uzeta ćelija za ubacivanje u jajnu ćeliju.
Tako fuzionisani embrio razvija se do stadijuma iz kojeg možemo da izolujemo matične ćelije.

• Šta su to matične ćelije?
– Matične ćelije su one ćelije koje još nisu diferencirane i od kojih, u kasnijem periodu razvoja, nastaju nove vrste ćelija, tkiva ili određeni organ. Drugim rečima, matične ćelije imaju potencijal da se diferenciraju, da se preobrate u razne tipove ćelija.

• U brojnim izjavama naglašavate da se bavite kloniranjem u terapeutske svrhe, a ne reproduktivnim kloniranjem? Ta razlika razumljiva je stručnjacima. Molim Vas, objasnite je i laicima.
– Reproduktivno kloniranje ima za cilj stvaranje novih ljudskih bića koja potiču od originala, pa i od nekoga koga možda više nema među nama ili nekoga ko se nada će tako sebi da produži vek. Terapeutsko kloniranje je izdvajanje matičnih ćelija i njihovo kloniranje da posluže kao lek. Tu nema stvaranja beba…
U nekim zemljama, u Francuskoj recimo, zabranjene su sve vrste klonirnja, pa i izolovanje matičnih ćelija iz embriona. Vladajuća republikanska administracija u Americi traži apsolutnu zabranu takvih eksperimenta i predvodi grupu zemalja koja će takav stav imati i u ovojesenjoj debati u Ujedinjenim nacijama o kloniranju.
ŽMEđUNAS:RADIKALAN POTEZ

• Sudeći prema dozvoli datoj vašoj grupi naučnika, Velika Britanija je očigledno povukla radikalan potez.
– Ovo što mi radimo regulisano je britanskim zakonima, dakle dozvoljeno je. U našim eksperimentima nema ni teoretske šanse da se klon razvije u bebu. Da bi se tako nešto desilo, potrebno je klonirani embrion usaditi u matericu, a mi to ne činimo. Uostalom, svaki ozbiljan naučnik neće ni pokušati da klonirani embrion usadi u matericu. Eksperimenti takve vrste zakonom su zabranjeni i u Velikoj Britaniji.

• Možete li, za nedovoljno upućene, sažeto, da ispričate kakve su Vam eksperimente tačno odobrile britanske vlasti?
– Imamo dozvolu da koristimo neoplođene jajne ćelije, ženske polne ćelije, one koje preostanu posle veštačkog oplođivanja. One se, inače, bacaju, ali mi ih koristimo u naučne svrhe. Pojednostavljeno ispričana, osnovna ideja je da u
jajne ćelije ubacujemo genetski materijal obolele osobe, da izolujemo matične ćelije čiji bismo dalji razvoj usmerili, a onda bismo ih, u tako diferenciranom stanju, korisitili za lečenje bolesti.

• Koliko će vremena proći pre nego što Vaša ideja preraste u efikasno sredstvo za lečenje, recimo, dijabetesa?
– Pred nama je dugačak put, ali najbitnije je da se mi na tom putu već nalazimo. Nadamo se da će nam se i ostale grupe pridružiti i da ćemo tako brže stići do cilja, a to je lečenje bolesti. Neizvesno je koliko će to putovanje trajati.

• U zahtevu ste morali da opišete i da naučno potkrepite eksperimente koje želite da izvedete. Šta ste to napisali kad je nadležna vladina institucija baš dala dozvolu?
– Napisali smo predlog u kojem smo rekli da bi bilo šteta ne iskoristiti mogućnosti koje nam pružaju kloniranje i matične ćelije. Predlog smo potkrepili dokazima iz naše laboratorije. Uz to, imali smo podršku vodećih svetskih naučnika i javnosti, ovde, u Velikoj Britaniji.
ŽMEđUNAS:(NE)MOć NAUKE

• Početkom prošle godine reagovali ste na najavu italijanskog naučnika Antinorija da će se prva klonirana čovekova beba roditi baš u Beogradu. Reagovali ste vrlo oštro i napisali ste:
“… Efikasnost reproduktivnog kloniranja je vrlo mala, od sto jajnih ćelija dobija se jedna novorođena jedinka, nažalost vrlo često sa teškim i smrtonosnim komplikacijama. Mi još ne znamo zašto ti problemi nastaju kod kloniranih životinja, ali vrlo je moguće da će i novorođena klonirana deca, a vrlo često i majke koje nose klonirane plodove, patiti od neželjenih efekata koje kloniranje nosi sa sobom”.
Svaka generacija ljudi na Zemlji, pa i naša, veruje da je dostigla neverovatne naučne domete. Ovim citatom Vi nas surovo vraćate na zemlju. Zar je savremena nauka na tako niskom nivou?
– To je naučna činjenica. Podatak da se od stotinu kloniranih i u matericu usađenih embriona rodi jedna klonirana individua, dokaz je sa kojim se problemima susreću naučnici koji se bave kloniranjem životinja. Podatak da ti isti naučnici od stotinu kloniranih embriona mogu dobiti 30-40 embriona za izdvajanje matičnih ćelija, pokazuje da je terapeutsko kloniranje mnogo efikasnije i u tehničkom smislu.

• Jasno je da ste samo za eksperimente na nivou matičnih ćelija. Ima li izgleda da u daljoj perpspektivi promenite mišljenje i da krenete u kloniranje živih bića?
– Nema! Moje mišljenje se nije promenilo otkako se bavim kloniranjem. Ja sam za terapeutsko, a protiv reproduktivnog kloniranja ljudi, ali nisam protiv kloniranja, recimo, retkih životinjskih vrsta. Uprkos svim problemima na koje nailazimo i pri kloniranju životinja, danas već imamo i veliki deo kloniranih životinja koje su kompletno zdrave. Međutim, neozbiljno bi i opasno bilo da to isto pokušamo i na ljudima. Rizik je preveliki.

• Terapijsko kloniranje, koje pokušavate da pretvorite u naučnu metodu za lečenje neizlečivih bolesti, a onako kako ga Vi opisujete, kaže da “izolovane embrionalne matične ćelije mogu da zamene sve vrste obolelih u odraslom ljudskom organizmu”. To zvuči zaista obećavajuće, ali kako ćete naterati matične ćelije da zamene obolele ili dotrajale?
– Mi, mislim na našu grupu, već imamo srčane mišiće koji kucaju u plastičnoj šolji, imamo nerve, imamo jetrine ćelije, pankreasne ćelije…
Kao takve, naučnici širom sveta već su ih presađivali bolesnim životinjama. Usađene matične ćelije već su poboljšale zdravlje obolelih životinja. To je ohrabrujuća naučna činjenica.

Biografija

Dr Miodrag Stojković je rođen 5. jula 1964. u Leskovcu. Diplomirao je veterinu u Beogradu 1990. Prvo je radio kao naučni saradnik u farmaceutskoj industriji “Zdravlje” u Leskovcu, a zatim, od 1991. godine, kao medicinski tehničar u Hamburgu. Doktorirao je 1996. u Minhenu, gde je, zatim, radio kao naučni saradnik. Od 2002. godine na Univerzitetu u NJukaslu je profesor predavač u oblasti embriologije i biologije matičnih ćelija.

Supruga značajan saradnik

• Iza svakog uspešnog čoveka, stoji velika žena. Mlada nemačka naučnica Petra igra glavnu ulogu u vašem životu. Supruga vam je, ali ona se često pojavljuje i kao član istraživačkog tima. Kakva je njena uloga?
– Ona igra jednu od najvažnijih uloga ovde. Ona je moja desna ruka. Ona je neko kome mogu da poverim posao i da ne brinem mnogo o ishodu.

Prvi u Evropi

• Koliko ljudi ima vaša grupa i u kakvom je odnosu sa grupom Alison Mardok koja se takođe pominje u brojnim tekstovima o odluci britanske vlade da dozvoli izdvajanje i kloniranje matičnih ćelija?
– Ima nas petnćstoro u grupi i tesno sarađujemo sa grupom Alison Mardok. Ona vodi reproduktivnu kliniku, odnosno kliniku za veštačko oplođivanje, ovde u NJukaslu. Na toj klinici sam i počeo svoju “englesku” karijeru.

• Ako sam dobro razumeo razvoj događaja, Vi ste postali svetski slavan čovek zato što ste na čelu grupe koja je, prva u Evropi, dobila dozvolu i novac za eksperimente u neistraženoj oblasti. Vaš tim i Vi tek treba da opravdate takvu slavu. Jesam li u pravu?
– Mi još nismo dobili novac. Da bi se novac dobio, morate prvo imati licencu, a mi smo je tek dobili. Licenca se, inače, dobija na osnovu prethodnih rezultata i to samo ako ste u stanju da dokažete da iza vašeg zahteva stoji naučna podloga.