Mihailo Jelić koautor knjige „Srbska riječ, riječ Božija“ koju je napisao zajedno sa Jovanom Veličkovićem, svojim kumom, predstavio je ovu zanimljivu zbirku filozofskih teorija, koje koren svake srpske reči nalaze u Svetom pismu. Jelić je nastavnik srpskog jezika u Šamcu, u Republici Srpskoj, ali sudeći po njegovim teorijama o grupama reči sa zajedničkim korenom, njemu je najbitnije da slušaocu dokaže da sve potiče od Boga i da koren svake (od 300.000 srpskih reči) leži u Svetom pismu. Analizirajući korene prostih reči, izvedenica i složenica, Jelić slušaoce u jednom dahu provodi kroz istorijat čovekovog postanka, a to po njemu znači od spajanja muškog i ženskog embriona, pa do smrti ili sahrane koja nije pokop, već pohranjivanje, što po njemu i njegovoj jezičnoj teoriji znači čuvanje. Jelić na zanimljiv način, igrajući se korenom reči, prefiksom i nastavkom u stvari zastupa crkvene običaje i pravila, pa ga slušalac, hteo to ili ne, više doživljava kao crkvenog teoretičara, nego jezičnog stručnjaka. Osim nešto malo fonetike, u knjizi i njegovom predavanju i nema puno od jezičnih nauka.
„B“ umesto „P“
– Reč Srbin je postala od ranijeg naziva Srb, koji je koren i reči Srbin, o čemu postoji više istorijskih dokaza, a tako su pisali i Sveti Sava i Vuk Karadžić sve dok nije podlegao reformatoru Kopitaru. Osim niza drugih razloga koji govore za „b“ umesto „p“, tu je i činjenica da u srpskom pravopisu i danas postoje izuzeci od jednačenja po zvučnosti ( oDšteta, brDski ), a ako su od toga izuzete vlastite imenice stranog porekla ( HaBsburg, MiDhat ) zašto izuzetak ne bi bila i reč Srbin. Pogledajte primer reči Srpče. Kao da je mali Srbin postao od malog srpa, a ne od svog oca Srbina – kazuje Jelić.
Ipak, svejedno verovao slušalac da je sve nastalo prirodnim procesom od materije ili veruje da je svet stvorio Bog, on neće moći da ospori sposobnost dubokog razmišljanja i filozofiranja ova dva autora. Naročito, ako su u pitanju postanak čoveka, zagovaranje crkvenih običaja i propisa i prethodno već navedenog umiranja i sahranjivanja.
Sve u svemu, roditelji koji su posle nastave na srpskom jeziku prisustvovali ovom predavanju kupili su knjigu rezonujući da će njihovu decu na zanimljiv način ponukati da intenzivnije počnu da razmišljaju o rečima kojima se služe, a to u predgovoru ove zanimljive knjižice od 150 stranica kaže i prof. dr Dimitrije M. Kalezić.
