„U Brodsko-posavskoj županiji velika je stvar proslaviti krsnu slavu“

23

Veće srpske nacionalne manjine Brodsko-posavske županije zajedno sa gradskim Većem srpske nacionalne manjine obeležilo je po treći put svoju zajedničku krsnu slavu Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja u Slavonskom Brodu. Sa predsednikom županijskog veća Dušanom Nogićem razgovarali smo o aktivnostima i životu Srba u ovoj županiji u kojoj ih prema poslednjem popisu stanovništva ima 4.124 ili svega 2,6 odsto.

Pre svečanosti osvećenja i lomljenja slavskog kolača postavili ste zajedno sa brodskim Većem i predstavnicima crkve spomen-ploču Branka Radičevića u grad nakon toliko godina, međutim izostala je malo veća podrška predstavnika većinskog naroda. Jeste li zbog toga razočarani?

– Mislim da bi se ova civilizacija i deo rukovodstva ovog grada trebli zapitati kojim to putem mi idemo. Branko je rođeni Brođanin, bez obzira na to gde ga neko svrstavao i kako ga doživljavao. O njemu ovaj grad treba voditi računa. Mi kao manjinska zajednica možemo davati predloge ili inicijative. Danas se niko od gradskog i županijskog rukovodstva nije udostojio da dođe na ovu svečanost. Nije drugačija situacija ni u drugim sredinama ni u drugim opštinama gde su Srbi manjina.

Puno ste truda uložili u to da se ovom poznatom pesniku vrati značaj koji mu pripada…

– Branko Radičević je naša trajna aktivnost. Svake godine imamo književne večeri posvećene njemu. Pre nekoliko godina imali smo ovde u Brodu jednu tribinu gde nam je bio i poznati akademik Tonko Marojević koji je o Radičeviću pričao na način da ga je svrstao uz bok Jesenjinu. Reči ovog eminentnog stručnjaka dale su nam podstrek da tu ploču iznesemo na svetlost dana, a jedino mesto na koje smo mogli da je postavimo bila je naša crkva.

Šta ste još radili u protekloj godini kada je u pitanju očuvanje nacionalnog identiteta na prostoru županije?

– Imali smo u februaru promociju knjige koju smo izdali, a koju smo posvetili upravo našim pesnicima sa prostora ove županije, Branku Radičeviću i Grigoru Vitezu. Knjiga je lepo prihvaćena, iako je to bila prva knjiga koju smo štampali na ćiriličnom pismu. Uveli smo krsne slave veća kojih do pre tri godine nije bilo zbog straha. Uveli smo nakon dolaska vladike Jovana i obeležavanje Svetosavskih akademija. To nisu male stvari, to su za ove prostore velike stvari. Možda u drugim sredinama, kao što je istočna Slavonija, štampanje knjige na ćirilici ili proslava svetog Save nije tako neobično, ali za nas to znači puno, to su iskoraci ravni čudu.

Slava veća srpske nacionalne manjine Brodsko-posavske županije
Slava veća srpske nacionalne manjine Brodsko-posavske županije

Asimilacija, nezaposlenost i ignorisanje

Poznata je činjenica da na ovim prostorima vlada velika asimilacija, nedostatak mladih ljudi i nedovoljno razumevanje većinskog naroda za problematiku manjina, međutim menjaju li se bar neke od tih stvari na bolje?

– Pritisaka uvek ima, ali mi pokušavamo da se ponašamo i živimo na način na koji živi i većinsko stanovništvo. Imamo svoje planove i programe i isključivo tako i radimo. Da smo čekali da nam župan, neki načelnik ili gradonačelnik dođe na slavu, onda mi tu slavu verovatno nikad ne bi slavili. Jednog dana će, nadam se, tim ljudima proraditi savest pa će se zapitati zašto nas bojkotuju i isključuju iz života. Puno su nam veći problem nezaposleni mladi koji odlaze i koji su otišli i verovatno se nikad neće vratiti. Asimilacija je neprestana. Čak se događa da se i brakovi u kojima su oba supružnika Srbi sklapaju u katoličkim crkvama i mi taj problem ne možemo samostalno rešiti.

Koliko županijske, gradske i opštinske vlasti izdvajaju za aktivnosti veća nacionalnih manjina?

– Reč je o malim sredstvima. Županijsko veće dobije od županije 80.000 kuna što je nedovoljno za sve one aktivnosti koje bi mi hteli da radimo. Opštinska veća dobijaju još i manje dok pojedina uopšte ne dobijaju novac. Bio sam u dva mandata predsednik veća u Novoj Gradiški i gradonačelnik nam nije uplatio niti jedne kune. Zahteve za doznaku sredstava smo uredno slali, ali takav je bio njegov stav bez obzira na zakonsku obavezu finansiranja. Ima i drugačijih primera, kao recimo u Donjim Bogićevcima gde je načelnik napravio dečije igralište sa sportskim terenima u selu Dubovac, a gradi nogostupe u pravoslavnim selima Smrtić i Trnava. Tamo nema veća, nego ima predstavnik srpske nacionalne manjine, ali taj predstavnik za svoje aktivnosti dobije više sredstava nego pojedina veća u drugim sredinama kao što su Stara Gradiška ili Dragalić.

Pored finansijskih, koji su drugi problemi sa kojim se srpska zajednica ovde susreće?

– Najviše insistiramo na tome da se ljudima vrati oduzeto dostojanstvo. Reč je o zapošljavanju ljudi što je najosetljivija životna tema za svakog čoveka. Kod nas je problem nezaposlenosti veliki, a čest je slučaj da se konkursi za posao poništavaju samo zato što se na njih javljaju osobe nepoželjne nacionalnosti, odnosno srpske. To nam je gorući problem sa kojim nemamo snage ni sredstava da se izborimo. U zapadnom delu županije, koji je bio zahvaćen ratom i u kom su se desile velike migracije, živi se jako teško i jako loše. Opštine o tim selima ne vode dovoljno računa ni na način da pokose groblje, očiste ulične jarke, a o zaprašivanju komaraca se i ne razmišlja. Tamo se ljudi doslovce bore za život. Imamo problem i sa jednim lovištem u Gređanima gde divljač uništava useve i ljudi su bili primorani da napuštaju svoju zemlju zbog toga. Prema katoličkim selima lovište je ograđeno električnim vodičem dok prema pravoslavnim nikada nije podmirena šteta nastala uništavanjem useva.

The post „U Brodsko-posavskoj županiji velika je stvar proslaviti krsnu slavu“ appeared first on srbi hr.

Original Article

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.