U Biblioteci grada Beograda obeleženo je 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn

Promocijom knjige „Heroina života Mileva Marić Ajnštajn”, autorke Svetlane Matić, Biblioteka grada Beograda i ASKD Vilhelmina Mina Karadžić iz Beča,  obležili su 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn.

Mnogobrojnu publiku je, ispred Blioteke grada Beograda, pozdravila Isidora Injac i istakla da je saradnja sa Svetlanom Matić započela pre mnogo godina i da je ova promocija samo jedna u nizu kulturnih aktivnosti koje su zajedno realizovali. Osebno je podvukla da je Svetlana Matić misionarski ambasador u Beču

O knjizi su govorile dr Vjera Rašković Zec i prof. Radmila Satarić, koje su napisale recenziju. Delove iz recenzije Dr Vjere Rašković Zec, na njeno insistiranje, čitala je autorka knjige. U njoj  zaključuje da je javnosti mnogo lepih knjiga darovala Svetlana Matić, ali da je ovom, nadmašila samu sebe. Izdavači knjige su ASKD Vilhelmina Mina Karadžić iz Beča i Prometej iz Novog Sada.

Foto: arhiva S. Matić

Književnica Radmila Satarić, obraćajući se publici, između ostalog je podvukla: „Autorka romana je ostvarila važan zadatak i cilj, a to je da se naslovna sintagma „Heroina života – Mileva Marić Ajnštajn”,  predstavi književnim postupkom, u skladu sa nazivom koji je fantastično odabran. Sam pojam heroina, označava žensku ličnost posebnih vrednosti sa karakteristikama  junakinje. Naslov sugeriše susret sa romanom i junakinjom izuzetnih  vrednosti.

Svi delovi romana nose u sebi svetlost i dostojanstvo lika Mileve Marić Ajnštajn, pa i kada se Albert Ajnštajn opisuje, deluje kao da je u svojim najnaprednijim fazama života preslikao i adaptirao u sebi Milevin lik, njene rezone i stil, te postaje vredniji, pouzdaniji  i visoko intelektualan. Na vešto građenoj kompoziciji romana, svaki segment je jedan sprat koji je posebno vredan za književni toranj koji harmonično projektuje sjajna autorka Svetlana Matić. Kao na visinskim nivoima nižu se razni ambijenti, univerziteti, društvena okruženja, gradovi i ljudi, renomirani gradovi Cirih, Berlin, Hajdelberg, Prag, Prinston, Novi Sad, Titel, Ruma, Kać, i vredni, ugledni ljudi koji grade svoje porodice i karijere. Mešaju se ambicije sa emocijama koje ostavljaju pečat u epistolarnoj formi pisama književnice Svetlane Matić, čija naracija je objektivna, ali autorka iskazuje i subjektivni osećajni stav prema heroini Milevi Marić Ajnštajn ”Mogu misliti kako ste se tada osećali”… Iz izvrsnog književnog dela, provejava pitanje o granici i odbrani intelektualne svojine. U kojoj meri je Mileva mogla sačuvati svoje vredno intelektualno dobro, i da li su promene u emocijama njenoga muža počele od momenta kada se domogao njenih intelektualnih visina, potvrđenih Nobelovom nagradom koja je dodeljena njenom suprugu, Albertu Ajnštajnu.

Svetlana Matić maestralno beleži upravo ova sećanja na Milevu, predstavljajući kuće u kojima je živela kao značajne objekte, zatim ustanove i institucije od značaja, u kojima je prisutna njena slika. Beleži koje ulice i važne ustanove nose njeno ime.  Mileva deluje kao oživeli moćan lik – heroina u romanu Svetlane Matić, koja je napravila remek-delo, delo koje je svetski bestseler”.

Akademik prof. Svetlana Matić prisutne je podsetila da je ASKD Vilhelmina Mina Karadžić potpisalo Sporazum o saradnji sa Bibliotekom grada Beograda i da su do sada u Beču prikazane izložbe o Miloradu Paviću i Dušku Radoviću, čije su autorke Sara Ivković Marković, Isidora Injac i Olga Marjanović.

Govoreći o romanu koji je posvetila prvoj srpskoj matematičarki i fizičarki, autorka je napomenula da je Mileva Marić bila prva supruga fizičara Alberta Ajnštajna od 1903. do 1919. godine i da je rodila troje dece, ćerku i dva sina, a posle razvoda, postala samohrana majka. „Mileva Marić bila je Albertova naučna inspiracija, saradnica i koautor njegovih najvažnijih naučnih radova iz oblasti fizike. Zahvaljujući njenom doprinosu, svet nauke možemo da posmatramo sa nove tačke gledišta. Posedovala je veliki potencijal iz oblasti matematike, algebre i fizike. Bila je muzički nadarena. Njoj i njenom izabraniku, muzika i nauka su pomagale u razvoju njihovih umnih sposobnosti, kreativnosti, razmišljanju  i razvijanju intuicije. Bili su genijalci za fiziku. Ajnštajn je zastupao tezu da najveća naučna otkrića potiču od intuicije, tj. od ideje koja se iznenada javlja. Albert Ajnštajn, svoju narcisoidnost, ali i privrženost, pokazao  je Milevi u jednom od mnogobrojnih pisama, koje joj je uputio: Uvek mi se čini da sam u najboljem društvu sam sa samim sobom, izuzev, naravno, kada sam s tobom”, istakla je autorka romana.

Prof. Svetlana Matić, između ostalog je naglasila: „Pišući ovu knjigu, želja mi je bila da Mileva Marić izađe iz zaborava u srpskoj i u svetskoj  javnosti. Namera mi je bila da  istražim udeo, značaj i doprinos Milevin u stvaralaštvu i naučnom radu Alberta Ajnštajna. Ova knjiga, napisana u obliku epistolarnih pisama, osvrt je na zasluge ove velike žene na polju nauke, ali i njen doprinos očuvanje porodičnih, tradicionalnih i moralnih postulata, koji su danas, više nego ikada do sada, ozbiljno uzdrmani. Knjiga se bazira na korespodenciji, činjenicama, literaturi i izjavama savremenika. Akcenat je stavljen na godine ljubavi, dvoje naučnika, briljantnog intelekta, zajedničkog timskog i naučnog rada i razlaza.

Predlažem da se Milevi Marić posthumno dodeli diploma na Tehničkom univerzitetu u Cirihu, koji je osnovan 1855. godine pod imenom Švajcarski politehnikum, s obzirom da je tamo završila studije i položila sve ispite. Imajući u vidu činjenicu da ETH Cirih, ima reputaciju svetske klase u nauci i tehnologiji i da se svrstava u grupu tri do pet najboljih univerziteta u Evropi, a da je  jedan od 15 do 20 najboljih univerziteta u svetu, to bi i za njega i akademske krugove, dodela diplome, bila obaveza i zadatak koji treba da ispune. Mileva je diplomu zaslužila. To što je u to vreme na ovom fakultetu 97% studenata muškog pola diplomiralo, a 3% studenata ženskog pola nije, dokaz je ženske diskriminacije u obrazovnom sistemu tog doba, koju je nažalost, Mileva osetila na sopstvenoj koži”.

Prof. Svetlana Matić podržava Međunarodnu kampanju Nobel za Milevu da i Mileva Marić dobije Nobelovu nagradu, koja je pokrenuta povodom stogodišnjice od proglašenja Alberta Ajnštajna za dobitnika Nobelove nagrade za fiziku (1921). Cilj ove značajne akcije, koju  je pokrenula internacionalna neprofitna organizacija Inspiring Girls je da se Nobelovoj fondaciji i svetskoj javnosti ukaže na nepravedno zaboravljene zasluge  koje je za Ajnštajnova otkrića imala njegova prva supruga.

U kampanji  mogu da učestvuju svi koji na Instagram, Fejsbuk ili Tviter nalozima ove NVO postave selfi s isplaženim jezikom, uz oznaku NobelForMileva. Poza za slikanje je preuzeta s najčuvenije Ajnštajnove fotografije. Kako piše list Politika, a oslanja se na saopštenje organizatora, koji izražavaju nadu da će ova akcija rezultirati možda i odlukom Nobelovog komiteta da znamenito priznanje naknadno dodeli i Milevi Marić – što je teško očekivati, jer se Nobelova nagrada od 1974. ne dodeljuje posthumno – ili, barem, da se ukaže na potrebu jednakog tretiranja muškaraca i žena kroz istoriju, ali i u sadašnjosti. To je dodatni razlog zbog kojeg je akcija pokrenuta upravo u martu, mesecu u kojem se slavi i Međunarodni dan žena.

U muzičkom delu programa, nastupila je Vokalna radionica Bistrik, pod vođstvom naše muzičke dive Bilje Krstić. Sjane, raspevane devojke, izvele su sledeće kompozicije: „Preli Prelo” – Srpsku prelsku pesmu, „Ajde stameno, bela rumeno”- Šaljivu pesmu sa Kosmeta, koju pevaju Gorani na sastancima, u domu isprošene devojke ili verenog momka. Sastanci se održavaju svake večeri pet ili šest nedelja pre venčanja. (Podatak iz knjige Miodraga A. Vasiljevića) i „Izgrejala sjajna mesečina”, tradicionalnu pesmu iz južne Srbije.

Veliki broj javnih i kulturnih ličnosti bilo je prisutno na ovom značajnom kulturnom dešavanju, a između ostalih, prof. dr Predrag Marković, istoričar, akademik prof. Dr Miljko Satarić, Sara Ivković Marković, dr Sanda Rašković-Ivić, dr Marko Lopušina, prof. Milena Dorić, prof. Bojana Stankić, prof. Branka Rakić, prof. Snežana Milošević-Ješić, advokat Zoran Ješić, pedagog Nevenka Kraguljac, Mirjana Pajić, programski direktor IK Klet, Vesna Antelj, Miodrag Jakšić i mnogi drugi. Naredno predstavljanje ove knjige predvižen je na jesen na Sajmu knjiga u Beogradu, o čemu će javnost biti naknadno obaveštena.

Izvor: Rasejanje.info