Mirko Šabić (69) pripada samom vrhu jugoslovenskog džeza i svinga, jer je karijeru započeo u vreme pravog buma koji je doživela ova muzika nastala u Americi. Kao trubač počeo je u Sarajevu još kao maturant gimnazije. Zbog studija se preselio u Beograd, gde je za kratko vreme počeo da nastupa sa najboljim muzičarima i orkestrima. Tu je upoznao Sašu Radojčića, Dr DŽipa, Silvestera Levaja, a kasnije je susreo Mišu Šiza, Lalu Kovačeva, Jocu Mikovića s kojim je svirao u raznim sastavima i kombinacijama. Vrlo brzo doživeo je punu afirmaciju, a vrhunac uspeha tog vremena bio je Bledski festival 1961. godine gde je svirao muziku Gilespija i drugih majstora džeza.
Bilo je to vreme opijenosti muzikom koja je dolazila iz Sent Luisa i drugih američkih džez i sving centara. U želji da sluša tu muziku redovno, Mirko Šabić se 1962. godine zaputio u Nemačku s namerom da kupi gramofon i nekoliko ploča da bi slušao i „skidao“ tu muziku. Desilo mu se kao i većini gastarbajtera iz bivše Jugoslavije – došao nakratko, a ostao ceo život!
Ušao u antologiju
U knjizi „Vek džeza – Od Sent Luisa do Beograda“ koju je napisao Miloš Krstić 2002. godine, ime trubača Mirka Šabića nalazi se na tri mesta. Svirao je u ansamblu Vladimira Radojčića poznatijeg kao Dr DŽip sa Nadom Knežević i DŽimijem Stanićem na turneji po Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i Švajcarskoj, a kasnije po najekskluzivnijim hotelima. U Sarajevu je bio član plesnog orkestra APOS, najboljeg te vrste u gradu na Miljacki. Kasnije je bio član orkestra Igora čapljinskog. Za Mirka Šabića u antologiji džeza stoji da je „svirao u stilu Kliforda Brauna“, ali i da je komponovao i svirao diksilend.
– U Frankfurtu smo počeli našu svirku, nas pet muzičara i dve pevačice. Zvali smo se „D und D“ i nastupali zajedno punih 15 godina. Gostovali smo od Skandinavije do Afrike i od Švajcarske do Beograda. Naše turneje trajale su u pravilu mesec dana na jednom mestu, ali smo u američkom kampu u Libiji ostali punih šest meseci. Bilo je to vreme kada se dosta radilo, ali i dobro zarađivalo. Kada mi se 1975. godine rodio sin, rešio sam da definitivno ostanem u Nemačkoj i nastavim da radim. Uslov je bio da se muzički obrazujem, pa sam upisao studije trube i klavira na Konzervatorijumu „Rihard Štraus“ u Minhenu, nastavnički smer. To sam završio za četiri godine. Posle toga 10 godina radio sam u jednom socijalno-psihijatrijskom centru muzičku terapiju za 80 pacijenata – priseća se Mirko.
Kako je sve počelo
– Javio sam se na jedan javni poziv mladim muzičarima u Sarajevu, bila mi je želja da sviram klarinet ili saksofon, ali sam završio s trubom. Sećam se da sam „režijskom kartom“ putovao vozom iz Sarajeva u Beograd da kupim trubu koju sam platio 150 dinara i doneo u plastičnoj kesi. Jedva sam čekao da dođem kući da počnem da duvam. Dva meseca sam svirao na igrankama po sluhu, jer nisam znao note, koje sam kasnije naučio – priseća se Šabić.
Kako je radio posao u kome nije bilo mnogo prethodnih iskustava i saznanja, Šabić se sam snalazio i krčio put svojim naslednicima. Kako kaže, pisao je programe, vežbe i to bez konsultacije ili stručne literature. Posle 10 godina takvog angažmana, dao je otkaz i kao muzički pedagog zaposlio se u Muzičkoj školi u Grinvaldu gde je do pre četiri godine, kada je otišao u penziju, predavao trubu i klavir. Tu je podučavao učenike muzici, sviranju i formirao big-bend s kojim je imao gostovanja, nastupe i snimanja na radio-stanicama.
četiri godine Mirko Šabić je penzioner, ali i danas je muzički aktivan.
– Dva puta sedmično odlazim u Muzičku školu u Grinvaldu gde još radim. Pored toga, svaki dan vežbam i sviram tako da mogu da kažem da mi nijedan dan ne prođe bez trube.
Pet decenija od mature
Mirko Šabić je rođen 1939. godine na Mokroj gori u Srbiji. Kako je otac radio kao železničar, dobio je rešenje da se 1947. presele
u Sarajevo. Tamo je „prosvirao“ još u gimnaziji. U junu ove godine bio je na proslavi 50 godina mature u Sarajevu i kaže da ih je došlo samo polovina a i mnoge od njih nije mogao da prepozna, koliko su se promenili. Sa bratom Draganom namerava da uskoro poseti Mokru goru.
Iako je prošlo vreme javnih nastupa sa orkestrima na velikim pozornicama, i danas Mirko Šabić rado svira trubu po klubovima ili restoranima u Minhenu. Tako povremeno nastupa sa poznanikom i muzičkim savremenikom Miodragom Todorovićem, poznatijim kao Miša Šiz. Sa Mišom Šizom koji svira klavijature, nastupa i pevačica Roza Volpini i oni su muzički tandem koji je rado viđen po minhenskim klubovima, kafeima i restoranima. Ponekad im se pridruži i Mirko Šabić. To su večeri za pamćenje, ali ne samo za publiku.
– Kada sviram za svoju dušu sa Mišom Šizom osećam se lepo. Tako sam nedavno posle jedne uspešne svirke rekao da sam te večeri život sebi produžio za pet godina, koliko je bilo prijatno i lepo – kroz smeh kaže Mirko Šabić.
Uživa u penziji, iako nije klasičan penzioner koji se prepustio šetnji, parku i igranju šaha. I dalje održava muzičku „kondiciju“ radeći sa učenicima u Muzičkoj školi u Grinvaldu, ali i nastupajući povremeno za svoju dušu, a na radost ljubitelja njegove svirke.
