Dragan Aničić iz Prijedora decenijama svira trubu. Sa njom je obišao ex-Jugoslaviju uzduž i popreko, ali i dobar deo Evrope, i stigao čak do Kine. Svirao je u društvu svetski poznatih i priznatih umetnika ali i onih običnih ljudi. U pleh orkestru naučio je da svira ovaj instrument kod čeha Josipa Prohaske. Nakon toga bio je i član gimnazijskog orkestra „Polet“ i kulturno-umetničkih društava „Dr Mladen Stojanović“ , „Željezničar“ i „Osman Dafić“ i za taj period vežu ga najlepše uspomene i zanimljiva putovanja.
– Obišao sam puno lepih gradova i mesta širom Evrope, ali moj boravak u Kini nikada neću zaboraviti. Prelepo su me prihvatili tamošnji muzičari pa sam imao nekoliko zapaženih nastupa. Sve to radim iz velike ljubavi prema muzici – priča Dragan Aničić.
Humanista
Iako u poodmaklim godinama, Dragan i danas svira, peva, komponuje, piše stihove i aranžira, a i redovni je učesnik humanitarnih koncerata koje organizuju estrada Republike Srpske i SKUD „Dr Mladen Stojanović“ čiji je počasni član.
Idoli su mu bili Edit Pjaf, Zvonko Bogdan i Dragan Stojnić, a sanjao je da svira kao Luj Armstrong. I danas se seća davne 1958. godine kada je bio na njegovom koncertu u Domu sindikata u Beogradu, a za kartu koju mu je obezbedila glumica Marija Crnobori dao je celu studentsku stipendiju. Ostao je možda jedini umetnik u ovom gradu koji se ovim poslom bavi amaterski.
– Sa ogromnom ljubavlju sam svirao i pevao i čitav sam život posvetio čistom amaterizmu. Taj moj amaterizam je krunisan nizom pohvala, zahvalnica i drugih priznanja, ali bez novca i velikih zarada, a i pesme koje sam pisao svome gradu su na neki način izraz moje ljubavi prema njemu i njegovim ljudima. Nisam stekao ni kuće ni dolare ni marke, iza mene ostaju moje pesme i to pesme Prijedoru i želim da me ljudi po tome pamte -kaže Dragan.
Iako je na prijedorskoj muzičkoj sceni prisutan gotovo šest decenija tek je nedavno promovisao svoj prvi album koji nosi naslov „Prijedore i Zlatna trubo“.
