U susret Svetskom danu izbeglica, Predstavništvo Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji obeležilo je na svečanosti u Muzeju primenjene umetnosti tri značajne godišnjice – 50 godina rada UNHCR-a u Srbiji, 75 godina Konvencije o statusu izbeglica i 65 godina Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva.
Nakon Drugog svetskog rata, države su se saglasile da svako ko je primoran da napusti svoju zemlju zbog oružanih sukoba ili straha od progona ima pravo da potraži bezbednost i ponovo izgradi svoj život u drugoj zemlji. Ovo univerzalno obećanje pretočeno je u Konvenciju o statusu izbeglica iz 1951. godine[1], zahvaljujući kojoj su u proteklih 75 godina spašeni milioni života širom sveta. Takođe, pre 65 godina države su se obavezale da zajednički rade kako bi iskorenile apatridiju i sprečile njeno nastajanje u budućnosti.
Tokom svoje pet decenija duge istorije, UNHCR u SFR Jugoslaviji, a zatim i u Srbiji sarađivao je i podržavao institucije, organizacije civilnog društva, kao i izbeglice, interno raseljene i apatride sa ciljem da se omogući i unapredi uživanje prava koja su garantovana međunarodnim instrumentima, ali i nacionalnim zakonodavstvom.
Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, foto: UNHCR/Karim Nsengijumva
„Obećanje dato Konvencijom o statusu izbeglica nastavićemo da ispunjavamo sve dok svi ne budu bezbedni. Pravo na bezbednost i zaštitu tiče se svih nas. Ko od nas može sa sigurnošću da kaže da nama ili onima koje volimo ono nikada neće biti potrebno? U trenutku kada je prisilno raseljavanje na gotovo rekordnom nivou, a pravo na traženje zaštite pod sve većim pritiskom, značaj ove Konvencije veći je nego ikada. Za gotovo 42 miliona izbeglica širom sveta, predstavlja razliku između očaja i nade, a nekad i života I smrti ”, istakao je Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, i dodao: „Podjednako je važna Konvencija o smanjenju broja lica bez državljanstva. Imati državljanstvo znači imati zaštitu države. Ključno je za uživanje prava, a nekad može biti presudno i spasiti život, naročito u kriznim situacijama. Želim da izrazim duboku zahvalnost Republici Srbiji na tome što je ratifikovala i sprovodi ove važne konvencije.“
Kroz decenije, fokus podrške UNHCR-a menjao se u skladu sa svetskim i regionalnim krizama – od prisilno raseljenih iz Rumunije i Albanije sedamdesetih i osamdesetih godina, preko izbeglica iz bivše Jugoslavije i interno raseljenih osoba, do izbeglica iz zemalja Azije, Afrike, kao i Evrope.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ocenio je da je UNHCR tokom prethodnih pola veka bio pouzdan i posvećen partner Republike Srbije u zaštiti izbeglica, tražilaca azila i lica u riziku od apatridije, ističući da Ministarstvo unutrašnjih poslova i predstavništvo ove važne agencije UN u Srbiji, gotovo dve decenije uspešno sarađuju na unapređenju sistema azila i zaštite u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim praksama.
Naglasivši da će Republika Srbija i Ministarstvo unutrašnjih poslova ostati čvrsto posvećeni saradnji sa UNHCR i svim relevantnim partnerima, ministar Dačić je ukazao da zaštita izbeglica, podrška tražiocima azila, borba protiv trgovine ljudima i suzbijanje iregularnih migracija zajednička odgovornost i da se održivi rezultati mogu postići zajedničkim delovanjem državnih organa, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva.
„Želim da poručim da u Republici Srbiji imate pouzdanog, odgovornog i posvećenog partnera spremnog da nastavi da doprinosi zajedničkim naporima u zaštiti izbeglica, tražilaca azila i lica bez državljanstva“, poručio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić povodom obeležavanja jubileja UNHCR.
Događaj je organizovan u susret Svetskom danu izbeglica, koji se obeležava 20. juna širom sveta, kao prilika da se oda priznanje snazi i otpornosti ljudi primoranih na bekstvo, prepoznaju teškoće koje su pretrpeli, kao i izazovi sa kojim se svakodnevno suočavaju.
„Svetski dan izbeglica predstavlja izraz podrške milionima ljudi širom sveta koji su, suočeni sa nasiljem i teškim kršenjima ljudskih prava, bili prinuđeni da potraže sigurnost daleko od svojih domova. Ovogodišnja tema – „Dok svi ne budu sigurni“ – podseća nas da bezbednost mora biti univerzalno pravo, a ne privilegija. Ona nas poziva na zajedničku odgovornost i solidarnost, ne samo u rečima, već i u konkretnim delima: kroz pružanje podrške, jačanje integracije u nove zajednice i pronalaženje trajnih rešenja, uključujući bezbedan povratak ili novi početak”, rekla je Nataša Stanisavljević, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije i dodala:
„Danas želimo da pošaljemo jasnu poruku podrške svim ljudima koji su, usled ratova i brutalnih kršenja ljudskih prava, bili primorani da napuste svoje domove. Takođe, želimo da prenesemo glas onih koji dolaze u našu zemlju u potrazi za utočištem i zaštitom, uz poruku da su u Republici Srbiji dobrodošli. Republika Srbija i Komesarijat za izbeglice i migracije nastaviće da pružaju podršku i pomoć svima kojima je ona najpotrebnija, ostajući posvećeni humanosti, solidarnosti i zaštiti dostojanstva svakog pojedinca – jer samo kada su svi sigurni, možemo govoriti o istinskoj bezbednosti”.
U okviru svečanosti otvorena je i izložba slika umetnika sa izbegličkim iskustvom: Reze Šarifija, diplomca Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i izbeglice iz Avganistana, Natalije Trohimec iz Ukrajine, lekarke i naivne umetnice, kao i Remija Hernandeza sa Kube, vizuelnog umetnika i tražioca azila.
Izložba će biti otvorena do 24. juna u Muzeju primenjene umetnosti. Posetioci će imati priliku i da kroz interaktivnu postavku, uključujući audio-svedočenja nekadašnjih zaposlenih UNHCR-a, VR iskustvo boravka u izbegličkom kampu u Jordanu i pregled dveju konvencija, steknu autentičan uvid u život i izazove ljudi primoranih da napuste svoje domove
[1] Konvencija o statusu izbeglica je pravni instrument koji definiše šta znači pružiti zaštitu ljudima koji su primorani da napuste svoje zemlje – ne samo sigurnost od nasilja, već i pristup pravima – pravnom statusu, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, pravu na rad i prilici da se život ponovo izgradi dostojanstveno. Izbeglice i tražioci azila u Srbiji imaju pristup svim ovim pravima, prema Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, u koji su ugrađeni postulati Konvencije.
