Z. Vicelarević
Sve više ljudi u Nemačkoj očajnički traže stan, ponuda je mala, kirije sve veće, dohodak nije više dovoljan za dobar stan što razara nemačko društvo, objavio je nedavno Dojče vele. Nemačka je tradicionalno podstanarska zemlja. Dok kvota vlasništva stambenog prostora u Evropi prosečno iznosi 70 odsto, a u Nemačkoj je tek 46 procenata. Za sve manje stambenog prostora sa prihvatljivim cenama konkuriše sve više ljudi. Oko trećine prihoda se daje za kiriju, ali ako se iznajmljuje novi stan onda to više nije dovoljno. Pitali smo naše ljude kakva su njihova iskustva sa iznajmljivanjem stana, da li ga je teško naći, kakve su cene, ili su se odlučili da kupe svoj stan ili kuću?
Nema socijalne brige
Zoran Krkljić iz Vartenberga kod Erdinga svedoči o stalnoj potražnji za stanovima i rastu kirija, ali i cene kvadratnog metra stanova.
– Erding i njegova okolina su zbog aerodroma postali vrlo zanimljivi za ljude koji traže zaposlenje, bilo da je reč o Nemačkoj, ali i državama nastalim raspadom Jugoslavije. Taj priliv stanovnika je uticao na sve veću potražnju za iznajmljivanjem stanova, tako da već nekoliko godina treba imati mnogo sreće da se nađe odgovarajući stan i po povoljnoj ceni. Još pre virusa korona, Erding je po prilivu stanovništva i potražnji za stanovima pretekao i neka mnogo veća mesta i gradove u okolini, ali i neke turističke centre, kao što je Štarnberg u okolini Minhena. Cene stanova za kupovinu u poslednje vreme “lete u nebo”. Moja ćerka i zet su tražili da kupe stan, ali je u krugu od 100 kilometara teško pronaći nešto povoljno. Tako je u Mozburgu u novogradnji cena trosobnog stana od 70 kvadrata pola miliona evra. Takve stanove razgrabe bogati ljudi koji tako ulažu višak novca, a onda te stanove izdaju po paprenim cenama. U ovoj oblasti nema socijalne brige za siromašnije stanovništvo – kaže Krkljić.
On je 2019. godine kupio stan u Vartenbergu koji bi, kako navodi, danas koštao 30 do 50 posto više.
– Za mlade ljude je interesantna kupovina stanova ili zemljišta pa da prave sebi kuću, ali onda moraju da računaju na veliki dug i nepovoljne kamate. I pored svega smatram da je dobar potez kupovina stana u Nemačkoj za mlade ljude rođene u ovoj državi koji rade, pogotovo u firmama koje dobro stoje i gde su dobro plaćeni. Oni će otplatom duga i kamata na duži rok obezbediti vrednu nekretninu, pa i ako je ne otplate u celosti, to će ostati njihovoj deci.
Kamate nisu povoljne
Aleksa Malić, profesor etnomuzikologije u Minhenu živi 10 godina i lično je doživeo kako izgleda potražnja za odgovarajućim stanom i kakve muke prate one koji ga traže.
– I pre 10 godina, a danas pogotovo, u Minhenu nema dovoljno stanova, potražnja je velika i zato su kirije vrlo visoke. Bilo je na početku dosta muke dok nisam našao odgovarajući stan, pri čemu mogu reći da sam imao i sreće. Zbog sve veće kirije čak sam pre pet-šest godina pravio kalkulacije o eventualnoj kupovini stana. Kada sam malo bolje ušao u tu problematiku, shvatio sam da to za mene nije opcija, pogotovo što i Nemačka kao država nije više atraktivna za život, niti je više ono što je bila ranije. Sve je oporezovano, kamate na kredite nisu povoljne i postalo mi je jasno da u Nemačkoj neću kupovati nekretninu. Pogotovo to važi danas, jer kad bih i imao novac ne bih se odlučio da ovde kupim stan ili kuću – odlučan je Malić.
Dodaje da znam neke ljude iz svog okruženja koji su odlučili da kupe stan i kako posle te kupovine žive.
– Primorani su da mnogo rade i na dva posla da bi konačno bili bez dugova, ali to ne ide brzo ni lako. Ja sam čovek iz sveta muzike i smatram da ne treba da budem rob ni u Nemačkoj, bilo da je reč o stanu, automobilu ili nekom drugom luksuzu. Želim da živim normalno i koliko je moguće što lepše i to mi je najvažnije. Za sada je tako i zadovoljan sam onim što imam i radim – kaže Aleksa Malić.
Izgradnja kaska
Ana Jeftić, prevodilac u penziji iz Dortmunda, potvrđuje da u Nemačkoj vlada nedostatak stambenog prostora i da su iznajmljivanje ili kupovina stana veliki problem.
– Priliv stanovništva je veliki zbog dolaska izbeglica usled ratova u Siriji i Ukrajini kao i iz afričkih zemlja zbog teških uslova života, od 2015. godine pa sve do danas. Osim toga u Nemačkoj vlada nedostatak kvalifikovane radne snage, pa je ista tražena i rado prihvaćena sa svih strana sveta. Izgradnja stanova ne napreduje željenom tj. planiranom brzinom. Muž i ja smo pre 20 godina kupili nekretninu i to tada nije bio veliki problem kao danas. Inače, ja sam pomagala prijateljici da pronađe stan za iznajmljivanje, pa sam se bliže upoznla sa tim kako se to ovde odvija. Prvo se javite na oglas firmi ili privatniku i zajedno sa još 10-15 zainteresovanih dođete na termin za razgledanje da bi vam naknadno bilo javljeno da li ste ili niste srećni dobitnik. Moja prijateljica je tek posle pola godine intenzivnog traženja uspela da nađe stan, iako je imala ugovor o zaposlenju kao neku vrstu garancije za plaćanje kirije. Imale smo utisak da je imala sreće To se sve dešavalo pre pet godina. Pretpostavljam da je sada mnogo teže, jer je još veća potražnja ali i kriza.
Anin suprug Vladan Jeftić, stomatolog u penziji dodaje da su sve konstatacije u vezi sa stanovima tačne.
– Nemačkoj trebaju radnici svih profila, a time i stanovi za njih. Ova vlada je obećala 200.000 ili 400.000 stanova godišnje, ali nisu ni polovinu od toga uspeli da naprave. U međuvremenu su troškovi gradnje jako porasli, delom zbog inflacije, a delom zbog poskupljenja građevinskog materijala. Kamate za kredite su poskupele, tako da je gradnja stanova i kuća stala, pa su ljudi prinuđeni da čekaju neka bolja vremena za to.
Kupovina pravi potez
Zoran Davidović iz Štutgarta smatra da je sa suprugom napravio pravi potez kupovinom stana.
– Uradili smo to pre 20 godina, na vreme. Tada je država Nemačka davala neke subvencije, pa smo dobro prošli. Sada taj stan vredi duplo više, a možda i preko. Nije teško da se izračuna, da sam sve ovo vreme plaćao kiriju koštalo bi nas mnogo više ili kako naš narod ume da kaže, “ko svetog Petra kajgana”. Poznajem neke koji su imali istu priliku ali je nisu iskoristili, sada se prilično kaju jer je trenutno mnogo skuplje i pitanje je koliko se isplati u ova nesigurna vremena. U Štutgartu trenutno da bi se uselio u novi trosoban stan treba računati na kiriju između 1.000 i 1.500. evra, što je mnogo.
Bez ponude tri godine
Miroslav Resanović iz Frankfurta ima zanimljivo iskustvo.
– Što se tiče pronalaska odgovarajuće kvadrature za moju porodicu (žena, sin i ćerka) zakon u Nemačkoj kaže da je potreban stan u kojem svako ima svoju sobu. Prijavio sam se u sve agencije u Frankfurtu i čekao tri godine i do danas nisam dobio nijedan poziv bar da pogledam neki stan. Napokon smo stan pronašli preko poznanika koji je slučajno poznavao jednu familiju koja se preseljavala i tako smo kupili ovaj stan. Stan u koji smo došli je stara gradnja i nije baš reprezentativan, ali smo mi zadovoljni. Naravno da bismo rado kupili stan i otplaćivali ga preko mesečnih rata, jer do penzije imamo još dovoljno vremena, ali stanovi su trenutno preskupi. Teško je uklopiti se u cenu i mesečnu ratu na 20 godina. Ipak nije to malo para. Za sada čekamo, gledamo, pa kada naletimo na neku nekretninu koja nam odgovara i gde bismo mogli da se uklopimo tako da se ne oseti baš puno, kupili bismo je.
Nude i dodatne pare
Robert Jovanovski iz Ofenbaha izdaje stanove pa iz prve ruke zna kolika je potražnja.
– Moji roditelji su 1974. došli u Nemačku. Tada su vremena bila drugačija i normalnija, njima nije bilo tako teško da nađu mesto za stanovanje. I prvi, a nešto kasnije i drugi, nešto veći stan, našli su kod privatnika koji su izdavali stanove. Tek treći stan su dobili od grada, taj je bio i najpovoljniji. I tada je moralo da se čeka na socijalni stan, ali ne kao danas. Posle nekoliko godina štednje su uspeli da kupe kuću u Skoplju. Štedelo se na sve strane sa namerom da se i u Nemačkoj kupi stan. Ipak su se moji roditelji 90-ih predomislili i kupili kuću u Nemačkoj sa kamatom od 11,5%. Od tada više nismo pod kirijom. Kasnije, 2004. sam zajedno sa roditeljima uzeo zgradu u kojoj se nalazi šest stanova, pa mogu da potvrdim kolika je nestašica stanova. Kad se u toj zgradi oslobodi neki stan, ne moram ni da dajem oglas, jer već ima 30 zainteresovanih. Događa se čak i da mi pojedini nude pare da se odlučim za njih.
Da padnu kamate
Slađana Laković iz Frankfurta može, kako kaže, da se pohvali da je imala sreće pre šest godina kada je našla stan.
– Bio je renoviran i na lepom mestu u Frankfurtu. Košta naravno, ali sam bar zadovoljna sa njim. Za razliku od mene, većina mojih prijatelja i kolega nisu imala baš sreće prilikom potražnje stana. Kod pojedinih je trajalo to traganje i po nekoliko meseci, pa čak i više. Sećam se da je jedna moja koleginica, posle brojnih bezuspešnih termina gledanja stanova i posle godinu i po, morala ipak da plati maklera 1.000 evra da joj nađe stan. Primetila sam da, uz sve uslove koji moraju da se ispune za dobijanje stana, najveću ulogu igra sreća. Takva je situacija ovde. O kupovini stana nisam mogla da razmišljam pre, jer nisam imala neograničeni boravak koji je potreban da bi se mogao dobiti kredit. Sada čekam i nadam se da padnu kamate, pa možda neki i kupim. Sve je moguće.
Teže nego pre deceniju
Suzana Pešić Dimitrijević iz Dortmunda živi u Nemačkoj 10 godina i kaže da je situacija oko stambenog pitanja sada teža nego kad je stigla.
– Pre nekih 10-ak godina mogli su se znatno lakše kupiti stan ili kuća po mnogo pristupačnijim cenama, međutim, vremenom kako su kamate kredita počele da opadaju, a potražnja postala sve veća, cene stambenih prostora su mnogo skočile, tako da je danas gotovo nemoguće kupiti kuću ili stan, što zbog visokih cena, što zbog činjenice da mnogo ljudi konkuriše za iste. Iz ličnog iskustva smo se nekoliko puta već uverili da bude najmanje 7-8 porodica koje su spremne da kupe kuću koja je u ponudi, tako da i faktor sreće igra veliku ulogu. Činjenica jeste da u Nemačkoj većina stanovništva žive kao podstanari, ja sam ipak sigurna da je isplativije kupiti svoj stan ili kuću , s obzirom na to da se cene kirija i mesečne rate kredita ne razlikuju mnogo , a opet s druge strane ćete imati svoju nekretninu.
