U Duizburgu među našim zemljacima vlada nepisano pravilo da se pred Vladom Vojinovićem ne priča loše o nekadašnjoj SFRJ, a njenog legendarnog predsednika Josipa Broza Tita pred njim takođe nije dozvoljeno blatiti i vređati. Oni koji ga posećuju u njegovoj kući znaju da centralno mesto na zidu dnevne sobe zauzima veliki Vilerov goblen sa Titovim likom i mapom nekadašnje velike Jugoslavije. Nakon što se posetilac odmah sa tim suoči onda ni bronzana bista „najvećeg sina naših naroda“, koja se tu takođe nalazi, više ne predstavlja iznenađenje, kao ni mnogobrojni drugi rekviziti koji podsećaju na državu koja je odavno otišla u istoriju. Vlado Vojinović je, dakle, ono što se u mnogim krajevima nekadašnje nam domovine pogrdno definiše kao – Jugonostalgičar!
Vredni akcijaš
Leto kao omladinac nisam provodio u lenčaranju i šetnji od jedne do druge kafane ili kafića već sam svake godine odlazio na dobrovoljne radne akcije, što sam smatrao svojom obavezom prema zemlji koja mi je pružila školovanje i uopšte život dostojnog čoveka. Išao sam na izgradnju autoputa: Grdulica-Skoplje, Osipaonica-Paraćin i treća Veliki Mokri Lug kod Beograda.
– U životu se često dešava da moramo da se rastajemo, kako od ružnih tako i od lepih stvari, što doživljavamo manje ili više bolno. Sa druge strane čak i oni koji nestanak zajedničke nam otadžbine doživljavaju sa zluradim zadovoljstvom, ne mogu poreći da je u toj našoj otadžbini bilo mnogo dobrih stvari, odnosno da nije bilo sve tako loše kako oni koji danas vladaju ostacima „Juge“ sada govore – kaže Vojinović, kojeg su nedavno posetili reporteri „Vesti“.
Vlado je rođen u okolini čačka, u siromašnoj porodici doseljenika iz Crne Gore nakon Drugog svetskog rata, ali se i pored toga redovno školovao i završio Srednju tehničku školu, građevinski odsek. Potom dobija zaposlenje i odlazi u Bosnu gde uporedo sa radom završava Višu školu, aktivno igra fudbal u „Kozari“ koja je bila u ligi BiH.
Neprolazna ljubav
– Sve je moguće da izgubim ili da mi neko oduzme, ali ljubav prema Jugoslaviji i Titu niko ni kada neće moći – konstatuje Vlado Vojinović, koji je u Srpskom kulturnom društvu „Duizburg“ potpredsednik kluba, a aktivan je i u Srpskom sportskom savezu u Severnoj Rajni-Vestfaliji.
– Moj životni put – kaže Vlado – najbolji je dokaz šta je Jugoslavija i socijalistički sistem, na koji se mnogi danas bacaju blatom, pružao mladim ljudima i postavljam sa pravom pitanje šta može u današnjim uslovima da očekuje dete iz siromašne porodice kao ona iz koje sam ja potekao – kaže Vojinović.
– Sa 30 godina već sam dobio stan od preduzeća u kome sam radio i imao svoj auto, istina kupljen na kredit ali po izuzetno povoljnim uslovima, tako da otplatu nisam ni osećao. Zato socijalističku Jugoslaviju i Tita nosim u srcu kao nešto najdraže.
