Svetosavska poslanica Episkopa Artemija

SVETOSAVSKA POSLANICA

Sveštenstvu, monaštvu i vernim čedima Eparhije
Raško-prizrenske i kosovsko-metohijske
Radosni pozdrav
Srećna Vam slava – Sveti Otac Sava

Veoma se radujem, deco naša duhovna, da smo se danas na ovaj veliki praznik u ovako velikom broju okupili u našim svetim hramovima i u našim školama, tim domovima prosvete, da bismo zajednički proslavili „školsku slavu“ – Svetitelja Savu. Ime Svetoga Save danas je najprisutnije ime u srpskom narodu na svim svetskim meridijanima gde god Srbi žive. U svim hramovima, u svim školama – od osnovnih do univerziteta – ime Svetoga Save danas je izgovoreno bezbroj puta. I ne samo ove godine, nego je tako vekovima svake godine. Mnoge pesme su izrecitovane ustima najmlađih potomaka i poštovalaca Svetoga Save, dece naše, mnoga prigodna predavanja su održana u njegovu čast, pa ipak nikada dovoljno nije rečeno o Svetom Savi, nikada sve nije rečeno. Jer Sveti Sava je duhovni okean, kojega Srbi vekovima proučavaju i ispituju, i uvek dolaze do saznanja da je on upotpunosti nedokučiv i neistraživ. U tome je tajna Svetoga Save, tajna svakog Svetitelja i ugodnika Božjeg.

I mi danas ovde govorimo nešto o Svetom Savi, ne da bi smo njega pohvalili, da bi smo njega uzveličali, jer je on od Boga uzveličan kao niko iz našeg roda, nego sebe radi, da bi smo makar malo obeležili i obasjali put kojim naša generacija danas prolazi, kako sa pravoga puta ne bismo skrenuli, i izgubili se u lavirintu staza i bespuća. On je i nama danas, kao i svim generacijama koje su nama prethodile, neophodni putovođa i učitelj „puta koji vodi u život“, kao što se peva u njegovom troparu.

Ime Svetoga Save, njegovo grandiozno delo koje je radio i uradio u srpskom narodu i za srpski narod na svim poljima narodnog bivstvovanja, neodvojivo je i nepojmljivo odvojeno od njegove ohristovljene ličnosti, kao što se jedno drvo ne može ni shvatiti ni objasniti bez njegovih plodova. „Svako se drvo po plodovima njegovim poznaje“ (Mt. 7, 17-20). A plodovi i dela Svetoga Save mnogobrojni su, te stoga nesagledivi i neobuhvatljivi u potpunosti u jednoj kratkoj poslanici.

Sveti Sava je utkan u sve pore života srpskoga naroda svoga vremena, ali i svih poznijih vekova do danas, sve ih je oplemenio, oblagorodio, osvetio. Blagodatno zračenje takvoga života i rada pratila su naš narod kroz vekove, evo preko osamstotina godina. Njegova svetlost nam je zračila u tami ropstva, njegova ruka nas je vodila kada smo ostajali bez države i političkog vođstva, njegov um nas je savetovao šta nam valja činiti kad god smo bili u nedoumici i na istorijskoj raskrsnici. Samo zahvaljujući njegovoj pomoći s jedne strane, i spremnosti Srba da ga slede i slušaju kao svog duhovnog oca, učitelja i prosvetitelja, s druge strane, mi smo se održali na ovoj istorijskoj vetrometini do dana današnjega. I danas, kada smo po ko zna koji put, ponovo pred istorijskom odlukom, mi svoj opstanak vidimo samo u što vernijem sledovanju puta koji je proputio i nama u amanet ostavio Sveti Sava. Van njegovog puta, sve drugo su stranputice i bespuća, van njegovog duha, sve drugo su zlodusi, van njegove prosvete, sve drugo je mračnjaštvo. Sagledavajući sav taj značaj Svetoga Save za rod naš kroz vekove, prosvetljeni um svetog Vladike Nikolaja, kliknuo je:

„Blago majci koja Savu rodi,
„I Srbima dok ih Sava vodi“.

Stoga, ne tražimo drugoga vođu. Sledujmo i danas Svetoga Savu. Jer, samo vođeni njime, našim ocem i učiteljem, ostaćemo i opstaćemo na ovim svetim kosovsko-metohijskim prostorima, bez obzira na teškoće i nevolje kroz koje prolazimo. Protekle godine za naš srpski narod, za našu Svetu Crkvu, i posebno za Eparhiju raško-prizrensku i kosovsko-metohijsku bile su izuzetno teške, stradalne i mučeničke. Sukobi, krvoprolića, progoni, bežanja i mnoge druge nevolje pritiskale su i još uvek pritiskaju naš narod na Kosovu i Metohiji, a sa njime i našu Crkvu, koja je od Svetoga Save bila i ostala narodna crkva, koja svoj narod nikad nije napuštala ni zaboravljala, nego je uvek bila sa njim i u dobru i u zlu sve do dana današnjega. Stalno i svuda u tim našim nevoljama osećali smo da nas ruka Svetoga Save vodi, osećali smo da nas duh njegov hrabri, u našim ušima su odzvanjale njegove blage i umilne reči:

„Pridite čada, poslušajte mene,
strahu Gospodnju naučiću Vas,
pokazaću vam kako radit treba,
u čemu je propast, u čemu je spas“.

To sve i mi danas doživljavamo i preživljavamo. Sveti Sava je gora visoka, ko je može dogledati? On je dubina morska, ko je može ispitati? Njegov život i delo je neiscrpni rudnik duhovnog blaga, ko ga može izmeriti? Teško je reći u čemu je Sveti Sava najveći. U svakom segmentu njegovog života, u svakom njegovom delu, on je nenadmašan i neuporediv. Njegova mera je – bezmernost. Njegova vizija – nedostižnost. Govoriti o svakom segmentu njegovog života i rada, zahtevalo bi mnogobrojne tomove knjiga, čak čitave biblioteke. One, vaistinu, i postoje, one su pisane kroz vekove i pišu se neprestano. I nikad sve reći o Svetome Savi. On pravazilazi svaku reč ljudsku. On je širi od svake misli ljudske. Jer on je ispunio sebe Neopisivim i Neistraživim Gospodom Isusom Hristom. Život Svetog Save je ponovljeni život Gospoda Hrista, kao što je to život i bilo kog drugog Svetitelja. Svaki od njih može ponoviti i na sebe primeniti reči svetog apostola Pavla: „Ne živim više ja, nego živi u meni Hristos“ (Gal. 2, 20).

Mi se danas nalazimo pred sudbonosnim početkom pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. To nikoga ne ostavlja spokojnim i indiferentnim. Nezavisno ko je neposredno uključen u pregovarački tim, osećamo da u pregovorima svi učestvujemo. Svaki na svoj način: mislima, osećanjima, molitvom, dobrim savetom… I u Savino vreme Srbija i srpski narod imali su iskušenja i nevolja. No sve je uspešno rešavano bogonadahnutom mudrošću, a osobito usrdnom molitvom Svetoga Save.

Put i primer Svetoga Save, mogao bi biti od velike koristi i nama danas, ako bismo svi bili spremni da sledujemo njihovim putem u službi Bogu i rodu, a da se okanemo svojih sebičnih ličnih, ili uskopartijskih interesa. Onda bismo i mi danas sa više nade i optimizma kretali u pregovore i rešavanje gorućih pitanja vezanih za Kosovo i Metohiju, ali i šire za ceo naš narod. Taj put bi i za nas danas bio put koji vodi u život, u bolju budućnost ne samo našega, nego i svih naroda sa kojima, po promislu Božjem delimo ovo parče zemlje pod nogama našim i ovo nebo nad glavama našim.

To je poruka i pouka Svetoga Save na ovaj predivni i preslavni praznik njegov, poruka i pouka koja nam je danas potrebnija nego ikada ranije, jer i položaj našeg naroda na Kosovu i Metohiji, ali i položaj naše države u celini, teži je i nepovoljniji danas nego ikada ranije. Stoga, još jednom i mnogo puta uskliknimo:

„Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo ti pomozi“!
Amin!

Vaš molitvenik pred Gospodom, smireni

Episkop ARTEMIJE