U hramu Vaskrsenja Hristova u 2. bečkom okrugu je služena sveta arhijerejska liturgija povodom dočeka dela moštiju svetog vladike Nikolaja srpskog. četiri episkopa, budimski Lukijan, zahumsko-hercegovački Grigorije, češki Tihon i srednjoevropski Konstantin služili su arhijerejsku liturgiju u punoj crkvi, uz sasluživanje sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Austriji.
Deo moštiju svetog vladike Nikolaja srpskog, koje su na zahtev vernika i sveštenstva prenete iz manastira Lelić, položen je u ćivot i trajno ostaju da se čuvaju u bečkom hramu Vaskrsenja Hristova.
Na zahtev vernika, među kojima sveti Nikolaj uživa veliki ugled, i sveštenstva iz Beča episkop srednjoevropski Konstantin zamolio je episkopa valjevskog Milutina da deo moštiju ovog sveca prenese u glavni grad Austrije, gde će počivati u ćivotu koji će stajati ispred oltara.
Kanonizacija
Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. proglašen je za svetitelja. Svečana kanonizacija obavljena je u Hramu Svetog Save na Vračaru, u Beogradu, 24. maja 2003.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović rođen je 23. decembra 1880. godine u selu Lelić, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlen, gde u crkvici počivaju njegove mošti.
Vladika Nikolaj uhapšen je 1941. i zatvoren u manastir LJubostinja, odakle je prebačen u zatvor u manastir Vojlovica kod Pančeva i zatočen zajedno sa patrijarhom srpskim Gavrilom. Odatle su zajedno sprovedeni u koncentracioni logor Dahau. U tom ozloglašenom logoru Nemci su ih držali tri meseca, a po puštanju na slobodu putuju zajedno sa Milanom Nedićem i nemačkim generalom Hermanom Nojbaherom u Sloveniju. Patrijarh se odatle vraća u zemlju, dok Nikolaj odlazi prvo u Austriju, pa potom u Ameriku. Sveti Nikolaj otišao je u SAD jer nije želeo da se vrati u otadžbinu kojom su vladali komunisti. U SAD je živeo sve do smrti 18. marta 1956, a njegove mošti prenete su iz Libertivila u Lelić 12. maja 1991, gde je sahranjen u maloj crkvi, koja je njegova zadužbina.
