SVE DOBIJENO, U APOTECI POTROŠENO

Nedavno smo pisali o prvim donacijama čitalaca “Vesti” bračnom paru Prodanović iz sela Gajeva kod Šamca, upućenih na adresu naše Redakcije. Pre 16 godina, izbegavši iz Tuzle, uselilo se ovo dvoje nesrećnika u trošnu roditeljsku kuću 48-godišnje Milice, koja je nedugo potom obolela od multiple skleroze, dok je njen 51-godišnji suprug čedo postao teški srčani bolesnik. U razgovoru sa bolesnim supružnicima, koji često nemaju ni tri obroka dnevno, novinarima je bilo teško da zaključe šta im je najneophodnije da bi im život postao bar malo podnošljiviji. Ipak, sastavljena je lista prioriteta. Ali, ona nije mnogo pomogla čitaocima “Vesti”. I oni su imali isti problem kada je trebalo da odluče šta da kupe i pošalju za Prodanoviće.
Dilema je rešena tako što su svi dobrotvori procenili da će novčane donacije biti najprikladnije za ljude kojima je jedini prihod 120 konvertibilnih maraka porodične penzije i 41 marka za tuđu pomoć i negu. Taj novac nije dovoljan ni za kupovinu pelena potpuno nepokretnoj Milici i participaciju za lekove bez kojih ona ne bi imala sna, a čedino srce prestalo bi da kuca već posle dan-dva. Bio bi to kraj i njegove supruge koju on već deset godina hrani, pere i presvlači, izvozi u kolicima iz kuće pune vlage i otužnog mirisa memle da udahne bar malo svežag vazduha dok jesen ne donese vetrove i kiše.

Putnik namernik

– Pre neki dan došao je kod Milice i čede Selmo Bijelić iz Brčkog. Ne znam kako je saznao za njih, ali pretpostavljam da mu je neko od rodbine iz inostranstva ko čita “Vesti” pričao o njima. Nije bio u prolazu nego se uputio u Gajeve da ih nađe, vidi kako žive i šta im sve treba. A, imao je šta i da vidi. Kuća stara, bez kupatila, kupaju se u koritu u šupi, put makadamski, Milica u kolicima ne može dalje od kućnog praga. Odlazeći, ostavio im je 100 konvertibilnih maraka da kupe namirnice i obećao da neće zaboraviti na njih i da će ih ponovo pomoći – priča Nikola đurić.

– Srce mi se cepa što je Milica obolela od ove teške i neizlečive bolesti, a nikakvih uslova za život invalida nema. I ja sam penzioner i jedva sastavljam kraj sa krajem tako da ne mogu da im pomognem u materijalnom smislu. Odem svaki dan do njih, odmenim malo zeta čedu. Mora i on da predahne jer Milica ništa ne može sama, čak ni kašiku ustima da prinese. Zato sam i ja, isto koliko i oni, bio ganut kad su ljudi dobre volje počeli da šalju donacije. Nekoliko ih je stiglo i na kućnu adresu – priča Miličin ujak Nikola đurić.
Tako saznajemo da je naša čitateljka Mira Dušanović, koja živi i radi u Australiji, poslala Prodanovićima 700 konvertibilnih maraka. I ona je rodom iz Gajeva pa je, pročitavši tekst o Milici koju pamti kao zdravu i marljivu devojku, odmah javila svojim rođacima da je posete i pomenutu sumu uruče.

Kontakt adresa

Svi oni koji žele da pomognu bračnom paru Prodanović da se lakše nosi sa bedom i bolešću, mogu to učiniti posredstvom Redakcije “Vesti”. Reporteri Humanitarnog mosta posetiće ih tokom ovog vikenda i uručiti donacije stigle na našu adresu, o čijem prispeću smo već pisali. Zabeležićemo sve što budu poručili svojim dobrotvorima.
Ako vas put, poštovani čitaoci, vodi u Republiku Srpsku, donacije možete i lično uručiti Milici i čedi Prodanoviću. Aresa je: Selo Gajevi kod Šamca, zadnja pošta 76.236 Gornja Slatina. Kako ovaj bračni par nema telefon, poruke im možete proslediti preko Miličinog ujaka Nikole đurića čije je broj telefona: ++387 65 261 514.

– Sestričina i zet mi pokažu svaku donaciju, a i ja njima pričam da su me zvali naši ljudi iz dijaspore i da su spremni da im pomognu. Zamole me da im tu poruku prenesem i da ih pozdravim. Milica plače, što od tuge, što od nade. čedo ćuti, valjda mota stari film po glavi. Toliko je rupa u njihovoj bedi da ne zna koju prvu da začepi – kaže Nikola đurić i nastavlja – neki dan su dobili 100 KM od Gorana Stojića. čedo je novac podigao u pošti, ali ne zna gde ovaj čovek živi. Znate, donacije isplaćuju u konvertibilnim markama, ako stranka ne traži valutu u kojoj je poslata. Ovo dvoje mučenika to ne zahteva jer odmah novac troše, naviše u apoteci.
Od Nikole đurića saznajemo i da su Milica i čedo dobili 300 maraka od sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Gornjoj Slatini. Obratili su im se za pomoć pre nekoliko meseci, kao i mnogim humanitarnim organizacijama. Dogodilo se da novac dobiju posle objavljivanja apela Humanitarnog mosta, što su doživeli kao simboličan znak da su im “Vesti” odškrinule vrata bar malo lakšeg sutra.