Nemacki Savezni sud u Karlsrueu odbacio je juce zahtev gradana Varvarina koji traže odštetu od nemacke države zbog žrtava koje su pretrpeli u napadu tokom NATO-intervencije u Srbiji 30. maja 1999. godine.
Gradani Varvarina su od nemacke države tražili odštetu oko 550.000 evra. Tužbu je podnelo 17 ranjenih osoba, kao i clanovi porodica 10 poginulih.
U obrazloženju odluke navodi se da medunarodno ratno pravo priznaje samo zahteve za odštetu medu državama, a ne i zahteve oštecenih pojedinaca prema državama. Dodaje se da se osnova za te zahteve ne nalazi ni u nemackom nacionalnom pravu.
Ukazano je i da nemacke oružane snage nisu bile neposredno ukljucene u izvodenje napada na Varvarin. „Mere koje je Bundesver preduzeo kao podršku napadu nisu bile takve da bi iz njih mogla da se izvede suodgovornost“, navodi se u presudi.
Takode se u odluci ukazuje da nadležne nemacke vojne službe nisu „raspolagale informacijama o konkretnim ciljevima (u ovom slucaju most u Varvarinu) i pojedinostima ovog vazdušnog napada“.
Po mostu dva puta
Dva borbena aviona NATO-a su 30. maja 1999. po vedrom vremenu pogodila most preko Morave kod Varvarina na kojem su se nalazili samo civili. Tri osobe su poginule, a pet ih je teško povredeno. Nekoliko minuta kasnije, kada su pridošli gradani vec poceli da odnose žrtve, avioni su se vratili, a u drugom napadu poginulo je sedam i teško ranjeno još 12 osoba.
Navodi se takode da se jasno prekoracenje odredbi medunarodnog prava ne može ustanoviti ni s obzirom na nemacko ucešce u vojnim odlukama – donošenim u NATO-u, jer „u vojne ciljeve tradicionalno spada i infrastruktura kao što su putevi, železnicke pruge, mostovi i postrojenja za telekomunikaciju“.
Tužitelji smatraju da nije odlucujuce da li su nemacki avioni ucestvovali u napadu na Varvarin, vec to što su Bundestag i nemacka vlada doneli odluku o ucešcu u intervenciji NATO-a, te što su mogli, a nisu sprecili da se bombarduje civilni cilj.
Proces se sada seli na najvišu nemacku sudsku instancu – pred Savezni ustavni sud, takode u Karlsrueu. To je našem izveštacu, odmah nakon objavljivanja sudskog obrazloženja, izjavila Gordana Milanovic-Kovacevic, koja zajedno sa Haroldom Kampfmajerom i grupom nemackih prijatelja zastupa tužitelje i vodi „Projekat Varvarin“.
– Od ove države ne može da se ocekuje pravda – rekla je razocarano Milanovic-Kovacevic i najavila da ce se Savet „Projekta Varvarin“ uskoro sastati i odluciti da nastavi svoju borbu podnošenjem tužbe Saveznom ustavnom sudu.
Savezni sud je treca nemacka sudska instanca kojoj se obracaju tužitelji iz Varvarina. U decembru 2003. i u julu 2005. su njihov zahtev za odštetu odbacili Zemaljski sud u Bonu i Viši zemaljski sud u Kelnu.
Nemacka izbegava rezoluciju
Magazin „Špigl“ pikantnim detaljem naziva to što Nemacka, upravo imajuci u vidu „slucaj Varvarin“, ni do danas nije potpisala rezoluciju Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava iz maja 2005. u kojoj se države pozivaju da omoguce i pojedincima da zahtevaju od država odštetu za žrtve, tj. štetu nanetu u oružanim sukobima.
Poslednja instanca je Strazbur i tamošnji Evropski sud za ljudska prava, ali ona smatra da tamo najverovatnije nece ici jer se taj sud unapred oglasio nenadležnim, pošto bivša SRJ nije bila clanica evropskih organizacija.
– Vec sam javila ovu vest Vesni i Zoranu Milenkovicu, roditeljima male Sanje koja je poginula na mostu. Oni su razocarani, ali odlucni da istrajemo – kaže Gordana Milanovic-Kovacevic
