Milivoje je rođen u selu Đimlije kod Han Pjeska, a Slavojka u Sokolovićima, kod Sokolca, rodnog mesta Mehmed paše Sokolovića – graditelja čuvene na Drini ćuprije. Njihova deca Aleksandar i Aleksandra rođeni su u Nemačkoj.
Iako su završili školu i fakultet u tuđini odlično poznaju srpski jezik, jer su svake godine đačke raspuste provodili na Romaniji, rodnom mestu njihovih roditelja.
Milivojev i Slavojkin unuk od sina Jovan takođe perfektno govori srpski i kaže da ga je naučila baba jer je sa njim uvek govorila samo srpski.
„Naime u našoj kući vladao je strogi zakon babe Slavojke, svi smo morali govoriti isključivo srpski. Ako bi neko pomenuo neku reč na nemačkom jeziku, ona se pravila da ga nerazume. Govorila nam je bi trebalo da idemo u dopunsku školu na srpskom jeziku, kad su i njena majka i baba učile srpski i znala ga je pre poslaska u školu. Mnogo nam je značilo što smo često odlazili na Romaniju, igrali se sa našim vršnjacima, družili sa rodbinom i tako dobro naučili naš jezik „, kaže Slavojkin unuk Jovan.
Milivoje i Slavojka radili su u fabrikama automobila. On je već odavno u penziji a Slavojka od avgusta ove godine. Oboje su radili duže od 40 godina.
„I do sada smo često dolazili u Republiku Srpsku i u Srbiju, u Užice i Beograd gde nam živi rodbina i po 5-6 puta godišnje, a sada kada smo oboje u penziji dolazićemo i češće“, kaže Slavojka i dodaje „naša Romanija je pravi magnet“.
