Stranci koji žive u Cirihu i Ženevi plaćaju veće stanarine od Švajcaraca. Za iste stanove došljaci su prinuđeni da plaćaju u proseku gotovo sedam odsto više od svojih suseda, državljana zemlje domaćina. Do ovakvih rezultata došli su istraživači Visoke tehničke škole u Lozani i to objavili u naučnom časopisu „Švajcarski ekonomski i statistički žurnal“.
U Ženevi je mesečna kirija za stanare koji nemaju švajcarski pasoš u proseku veća za 2,3 odsto nego za domaće stanovništvo, a u Cirihu ta razlika dostiže 2,6 odsto. Stranci sa nižim obrazovanjem moraju da plaćaju još veću razliku: u Ženevi 5,2 odsto, a u Cirihu 6,8 odsto. Autori istraživanja objašnjavaju ovu pojavu nastojanjima domaćina da izoluju ove neželjene došljake, predrasudama, ali i diskriminacijom.
Niko nije istraživao prave uzroke koji su doveli do tih dvostrukih aršina u određivanju iznosa stanarina. Pri tom nisu uočene razlike u cenama koje gazde nameću stanarima u odnosu na zemlje njihovog porekla. Samo u nekim slučajevima su Afrikanci gore prolazili od Nemaca, navodi jedan od autora pomenutog istraživanja Andrea Barancini u izjavi agenciji SDA.
Radi sakupljanja uporednih rezultata studija je obuhvatila 42.000 stanovnika Ženeve i 26.000 slučajeva u Cirihu, a do konkretnih brojki su naučnici došli koristeći statističke podatke iz popisa stanovništva obavljenog još 2000. godine.
