Stopama Vuka i Dositeja

Povodom 140 godina od potpisivanja prvog Trgovinskog ugovora i Konzularne konvencije, između tada mlade Kraljevine Srbije i Nemačkog carstva, Ambasada Republike Srbije u Nemačkoj organizovala je niz izložbi o kulturnim vezama dva naroda.

Koliko su te veze i danas intenzivne, pokazala je upravo otvorena izložba moderne umetnosti Infinito dens, autorke Natalije Ribovič, u prostorijama ambasade u Berlinu. Ambasadorka dr Snežana Janković, zapazila je rad i veliki uspeh ove umetnice još dok je diplomatski bila angažovana u Japanu, gde je Ribovičeva studirala i stvarala. Posle preseljenja u Augzburg, Natalijino stvaralaštvo je nastavilo da ide uzlaznim stopama i taj bavarski grad se danas ponosi njenim izuzetnim umetničkim dostignućima.

Savremene veze

Otvaranju izložbe prisustvovao je veliki broj zvanica, gosti iz nemačkih institucija, političkih fondacija, diplomatskog kora, dijaspore, među kojima i mnogi poznavaoci savremenih tokova u umetnosti, a sve prisutne stvaralaštvo naše umetnice oduševilo je na različite načine.

Ambasadorka Janković naglasila je da su, povodom 140 godina od kako su Srbija i Nemačka potpisale prve zvanične dokumente, trgovinsku i konzularnu konvenciju, organizovane razne manifestacije. Jedna od njih je i putujuća izložba “Vuk Karadžić i Nemci”, koja je gostovala u više nemačkih gradova, univerziteta i biblioteka. Obeleženo je i 240 godina od boravka Dositeja Obradovića, prosvetitelja i prvog srpskog ministra prosvete, na Univerzitetu u Haleu.

– Ovog puta smo hteli da predstavimo savremene veze u kulturi i umetnosti između Srbije i Nemačke. Naša umetnica Natalija Ribovič, veoma je lepo prihvaćena u Nemačkoj i njeni radovi su našli mesto u mnogim značajnim umetničkim kolekcijama. Učinilo mi se da bi ovo bila izuzetna prilika da pokažemo Nemcima, da imamo ljude koji nas povezuju i na najvišim nivoima kulturnih i umetničkih dometa – istakla je ambasadorka.

Neposrednost i vedar duh

Natalija Ribovič, medijski umetnik, crtač i dizajner, rođena je u Novom Sadu. Studirala je u Tokiju i Augzburgu, gde sada živi, a umetničkim radom redovno je prisutna na širem području Bavarske. Čitaoci “Vesti” imali su priliku da je bolje upoznaju 2021. godine kada su još vladale mere zaštite od korone.

Ona je tada u dogovoru s jednim lancem pekara i poslastičarnica u Augzburgu u četiri njihove prodavnice postavila crteže-instalacije. Zbog mera zaštite tada nije bilo uobičajenog otvaranja umetničke postavke, ali je Natalija nekolicini posetilaca u neposrednom razgovoru objasnila ideju svojih dela, o čemu je naš list izvestio. Svoju neposrednost i vedar duh pokazala je i na otvaranju izložbe u Ambasadi Srbije.

– Zahvaljujući ambasadorki Janković, dobila sam ovu divnu mogućnost da svoje radove prikažem u zdanju Ambasade Republike Srbije. Infinito dens prikazuje ples zeca, bake i Đovane, kao simbola tehnologije, prirode i duha u 21. veku. Velika mi je čast da svoje stvaralaštvo mogu da predstavim ovde u našoj ambasadi i da svoj emotivni doživljaj harmonije iz okruženja, prenesem na druge ljude. Nedavno sam bila u Novom Sadu i osetila neophodnost da radim na tome da se povezuju prostori Srbije i Nemačke i da se razvijaju novi projekti koji će nas još čvršće povezivati – kaže Natalija koja je predstavila i seriju likovnih radova.

Umetnica je puno pozitivne energije prenela na sve prisutne, što potvrđuje i Sabina Opoku koja se izuzetno obradovala izložbi.

Dati šansu mladima

– Ovo je za nas veoma osvežavajuća izložba, drago mi je da vidim naše ljudi koji žive u inostranstvu, a inspiraciju ipak nalaze negde u svojim korenima, dok ostaju otvoreni i za druge uticaje. Natalija je nadahnuće stekla i tokom višegodišnjeg boravka u Japanu, koji je ipak morala da napusti zbog velike katastrofe u Fukušimi. U njenom radu naziru se tragovi japanske kulture, života u Nemačkoj i zavičaja u Srbiji. Veoma retko nam se pruža mogućnost da u Berlinu vidimo neku izložbu umetnika iz Srbije. Ja to znam, jer se moj suprug bavi savremenom umetnošću kao agent za umetnike koji se probijaju na međunarodnu scenu. Nedavno smo bili u Beogradu, posetili neke izložbe. Generalno umetnicima iz Srbije nije lako da se dokažu izvan granica. Naši mladi stvaraoci su izuzetno kreativni, imaju mnogo potencijala, ali im je potrebna podrška institucija. Mislim da i naši umetnici koji više nisu živi zaslužuju pažnju, i njihov rad bi mogao da se promoviše u inostranstvu, tu pre svega mislim na Dušana Džamonju – kaže Sabina, čiji su roditelji došli iz Tutina.

– Ja sam rođena u Nemačkoj, ali sam ipak osnovnu školu završila u Tutinu, a u Nemačkoj školu za prevodioca. U Berlinu sam sedam godina, a kao stjuardesa sam imala privilegiju da upoznam brojne zemlje – rekla nam je Sabina.

Izložba je otvorena za posetioce do 23. oktobra.

Uticaj Japana

Bojan Stanković je tek oko godinu dana u Berlinu, a prisustvo otvaranju izložbe smatra izuzetnim događajem.

– Izložba je bila divna, odmah smo primetili konotaciju sa Japanom. Poenta Natalijine umetnosti je povezivanje ljudi i kultura i širenje ljubavi. Nažalost, mogućnosti da ovde u Berlinu pogledamo radove naših umetnika su nikakve, iako redovno pratimo umetničku scenu. Inače, bavim se modom i radim za jednu američku kompaniju. U Nemačkoj sam oko 12 godina, a u Berlinu od prošle godine. Došao sam iz Tivta i more mi veoma nedostaje, jer sam takoreći odrastao na plaži.

Ana Mijušković se nadovezuje svojim utiscima:

– Takođe sam primetila japanski uticaj, iako nisam imala uvid u rad ove umetnice, niti sam znala o njenom dugogodišnjem boravku u Japanu. Tek kada je ambasadorka pomenula upoznavanje u Japanu, uverila sam se da je boravak Natalije Ribovič u toj dalekoj zemlji uticao i na njen rad. Dok sam gledala njene radove, imala sam utisak da istovremeno čujem stihove haiku poezije, a umetnica nam je kasnije i sama potvrdila korelaciju likovne umetnosti i poezije. U Nemačkoj sam osam godina, a u Berlinu četiri i jedino mi nedostaje sunce – kaže Ana koja je rođena u Nikšiću.

Doktorirala je biohemiju, a baveći se naukom živela je u više zemalja.

Bolje od očekivanja

Moderna umetnost, simbioza prirode, nauke i tehnologije, zainteresovala je i one koji se bave visokim tehnologijama, a to su, pre svega IT stručnjaci, od kojih nam Branko Đurković prenosi svoje utiske:

– Bilo nam je fino, dugo nije bilo nekih dešavanja gde bi mogli da se okupe naši ljudi, tako da je ovo izuzetan događaj. Prethodno sam o izložbi nešto pročitao na internetu, ali je bila bolja nego što sam očekivao. Drugačije je kada se tome uživo prisustvuje, jer sve to ima neku drugu dimenziju. U Berlinu ima puno događaja kada je umetnost u pitanju, ali učešće naših umetnika je vrlo retko i nadam se da će u budućnosti biti više prilika. Naša zajednica je prilično dobro organizovana u Berlinu, pogotovo su IT stručnjaci dobro povezani, redovno se okupljamo u privatnoj režiji.

Deo smo evropske kulture

U organizovanju izložbe, učestvovala je i Galerija Matice srpske, čija je upravnica dr Tijana Palkovljević Bugarski takođe bila prisutna. Ona je izuzetno zadovoljna ovim poduhvatom.

– Galerija Matice srpske je jedna od najstarijih nacionalnih muzejskih ustanova, koja baštini veliki fond eksponata od 16. do 21. veka. Pored bogate zbirke slika iz ranijih vekova, nastojimo da pratimo i aktuelnu umetničku scenu. Natalija je veoma čest gost kod nas u galeriji, a ove godine je i donirala neka svoja dela našoj instituciji. Trudimo se da održavamo balans između prošlosti i sadašnjosti, a ono najbolje sačuvamo za budućnost.

Na pitanje koliko Matica srpska svojim aktivnostima uspe da dopre do naših ljudi u inostranstvu dr Palkovljević Bugarski kaže da su veoma aktivni u regionu pre svega, svuda gde su naši ljudi ostavili kulturno nasleđe i gde žive u većem broju.

– Bilo je puno srpskih naselja u susednim zemljama, pokušavamo da to predstavimo u drugim evropskim gradovima i pokažemo da su veze sa evropskim kulturama uvek postojale, da radovi srpskih umetnika imaju svoje mesto u evropskoj kulturi. Razgovarala sam sa ambasadorkom Janković, i saglasile smo se da postoje velike mogućnosti promocije srpskih umetnika, koji su imali neke veze sa Nemačkom, u njoj se obrazovali i stvarali. Tokom 19. veka, više naših slikara se usavršavalo u Minhenu, kao što i danas brojni naši umetnici studiraju i stvaraju u Berlinu. Čim se stvore uslovi, rado ćemo ponovo nešto prezentovati u Berlinu.

Kockica u mozaiku

Na pitanje da li izložba može da doprinese, da se i privredni i trgovinski odnosi dve zemlje još više razviju, ambasadorka Janković ističe da su nemačko-srpski privredni i trgovinski odnosi veoma razvijeni.

– Mi zaista imamo izvanrednu saradnju sa nemačkim kompanijama, kojih već ima više od 500 u Srbiji i zapošljavaju više od 80.000 radnika. Cilj je da taj broj do kraja 2024. godine bude veći od 100.000. Nemačke kompanije pokazale su se kao pouzdane i naši ljudi se rado zapošljavaju u njima. Ovom izložbom želimo da pokažemo da je komunikacija u oblasti kulture i umetnosti duboko ukorenjena između dve zemlje. Nemački umetnici takođe rado gostuju u Srbiji, ali se tome možda ne posvećuje dovoljno medijske pažnje i vesti o tome teško dopru do šire javnosti. Ovo je još jedna kockica u mozaiku sveobuhvatnih i veoma dobrih praktičnih odnosa Srbije i Nemačke.