Ako bi srpske stranke kao 2001. godine na izbore izašle sa jednom listom mogle bi da utiču na formiranje vlasti u Prištini
Ako na predstojeće vanredne izbore za kosovski parlament izađe 10.000 Srba, srpske liste trebalo bi da dobiju 13 mandata – 10 koje im garantuje ustav Kosova i ostalo prelaskom cenzusa od tri odsto. Sudeći po prethodna dva izborna ciklusa, 2004. godine, kada je izašlo manje od 2.000 Srba, i 2007, kada ih nije bilo ni 1.000 na biralištima, srpske stranke koje žele da učestvuju na ovim izborima taj broj mogu samo da sanjaju. Naravno, situacija će biti drugačija ako vlasti u Beogradu podstaknu Srbe da izađu na izbore, a neki poznavaoci kosovskih prilika smatraju da će se i bez poziva Beograda Srbi s centralnog Kosova odazvati u većem broju nego do sada.
Dušan Janjić, koordinator Nove socijaldemokratije, koji se dugo bavi kosovskom problematikom, ocenjuje da bi srpske liste, i ako izađu nejedinstveno, mogle da osvoje više mandata nego do sada.
Kada je bila jedna lista koalicije ’Povratak’ 2001. godine osvojena su 22 mesta. Što bude više lista biće manje mesta za Srbe u parlamentu, verovatno od 15 do 20, jer će se mnogi naći ispod cenzusa. Taj cenzus je sada jako teško preći, s obzirom na to da broj Srba na Kosovu i onih koji su upisani u biračke spiskove nije isti. Zato je važno da država motiviše Srbe da idu s jednom listom. Tada bi Srbi bili drugi po snazi. To znači da bi oni odlučivali ko je na vlasti. Ili da bi prinudili albanske stranke da se sve organizuju da bi izbegli Srbe, a to opet ima vrlo jasne poruke i za međunarodnu zajednicu i za Albance i za Srbe, ističe Janjić.
Predstojeći izbori koje organizuje Priština ponovo unose zbrku u inače konfuznu srpsku zajednicu, koja iščekuje da li će Beograd dati zeleno svetlo za učešće ili će predložiti bojkot. Slična predizborna situacija se ponavlja punih devet godina, počev od 2001. kada je po podacima Prištine i međunarodne zajednice zabeležena izlaznost od oko 40.000 Srba, s tim što je na svake naredne izbore izlazilo sve manje pripadnika srpske zajednice.
Ranđel Nojkić, koji na predstojeće izbore izlazi kao predstavnik SPO-a, i koji je ranije bio prisutan u kosovskim institucijama, navodi da je na osnovu dosadašnje izborne prakse utvrđeno da je za jedan poslanički mandat potrebno oko tri hiljade glasova. Kosovski parlament ima 120 mesta, od kojih je 20 rezervisano za Srbe i ostale manjinske zajednice, makar izašao samo po jedan njihov birač.
U kosovskom parlamentu je u raspravi zakon o izborima i tek će se videti koliko je glasova potrebno za jedno poslaničko mesto. Nepoznanica je koliko će ljudi biti na biralištima, tako da će se i taj izborni prag verovatno pomerati, a sve u skladu sa propozicijama koje zakon bude naložio, kaže Nojkić i dodaje da godinama srpski parlamentarci u kosovskoj skupštini nisu mogli mnogo da urade zbog toga što postojeći mehanizam zaštite nije dovoljan.
Naime, Zakon za zajednice ne daje garancije, jer osim što su srpski parlamentarci skoro uvek bili preglasani, imajući u vidu da je gotovo sto poslanika iz redova albanske zajednice, podršku nikada nisu dobili od kolega iz manjinskih zajednica. Po rečima Nojkića, dovoljan je bio samo jedan glas, odnosno podrška, bilo da je reč o pripadniku goranske, romske, aškalijske, bošnjačke bilo turske zajednice, pa da se neki zakon ospori.
Svi parlamentarci iz redova manjinskih zajednica okretali su se Albancima. Nije se desilo da su nam ikada pomogli. Tako smo bili prinuđeni da se okrenemo međunarodnoj zajednici i uz njihovu pomoć i angažman rešimo problem. Tako smo uspeli da osporimo Zakon o jeziku, Zakon o verskom i kulturnom nasleđu… Ali najbitnije je da smo davali inicijative i predloge, što se ne bi dogodilo da nas nije bilo u parlamentu, ističe on navodeći da će Srbi tražiti da se Zakon za zajednice izmeni, a kao moguće rešenje predložiće im zakone koji su na snazi u Belgiji, Makedoniji ili, recimo, Bosni i Hercegovini.
I Dušan Janjić smatra da Srbi, ako ne učestvuju na izborima, ne mogu ništa da dobiju. Kako kaže, ono na šta se svode svi razlozi protiv učešća – da izlazak na izbore legitimiše nezavisnost Kosova – potpuno je besmislen argument posle zajedničke rezolucije Beograda i EU.
Dakle, učešće na kosovskim izborima je odnos prema realnosti, a realnost je da kosovski parlament postoji i da je kosovski budžet mogući važan izvor finansiranja opstanka i razvoja srpske zajednice. Pored toga, važno je za Srbiju da ima Srbe u kosovskim institucijama – da zna šta se dešava, šta se sprema, dodaje on.
Na pitanje šta realno u kosovskom parlamentu mogu da urade makar i 22 srpska poslanika, Janjić kaže da je njihov broj važan, ali da je važno i koliko građana je glasalo za nekoga. I tu je problem srpskih stranaka koje će izaći na izbore – ako za njih glasa većina srpske zajednice onda svako mora da ih respektuje, a ako glasa mali broj Srba, pa oni uđu po zaštitnoj kvoti, onda nemaju nikakvu snagu.
Uticati na popis
Dušan Janjić ističe koliko je bitno da Srbi imaju pristup kosovskim institucijama na primeru predstojećeg popisa. U aprilu ide popis stanovništva Kosova i srpske vlasti nisu ništa protestovale protiv toga. Bukvalno, ko ne boravi na Kosovu duže od 12 meseci neće biti popisan. Posle tog popisa verovatno ćemo imati broj od 60.000 do 70.000 Srba na Kosovu, što će onda da dovede u pitanje i mehanizme njihove zaštite. Ako su u parlamentu možda mogu da utiču i na pravila popisa, pa da se upišu i oni koji su privremeno iseljeni, navodi Janjić.
