Srpski će se učiti i u Esonu

srpski-ce-se-uciti-i-u-esonu

Lična arhiva

Dogovoreni svi detalji: Roditelji i budući đaci sa nastavnicama

Što nas je više – to bolje, što smo organizovaniji – to korisnije, izvagao je Vladan Stefanović, godinama predsednik pariskog FK Srbija i Udruženja “Kralj Petar Prvi”, koje mu je u amanet ostavio osnivač Pero Milić, nenadmašni aktivista i ljudina, koji je preminuo pre desetak godina.

Vladan je čovek iz naroda, živi u mestu Fontene le Bris, 30 kilometara udaljenom od Pariza, u departmanu Eson. Stiže tamo gde i njegovi zemljaci, u šta se ubrajaju i mitinzi, manifestacije, humanitarne akcije, fudbalski mečevi, folklorno drugovanje, igra, pesma, nazdravljanje, navijanje, nedostajao mu je samo jedan segment.

– Dopunska škola! – glasno sažima Vlada.

Tako bilo, ali više nije.

– Hteo sam i uspeo. O tome maštam pet-šest godina. Onda sam tokom jednog spontanog razgovora sa Blaženkom Trivunčić, koordinatorkom dopunske škole za Francusku, Sloveniju, Italiju i Maltu, provukao ta moja razmišljanja, a Blaženka je momentalno rekla da okupim minimum desetoro dece.

Dok priča o tome, Vladanu je lice obasjano zadovoljstvom.

– A ja okupio 15 đaka i njihove roditelje, najavilo se još nekoliko – navodi i objašnjava da je pozvao nastavnice dopunske škole.

Na uviđaj došle Blaženka i učiteljica Katarina Strailović, uverile se da je sve najavljeno i obećano već realizovano. Na prvu prozivku stigli su roditelji sa decom, raspoloženi, srdačni.

Vladan Stefanović, Blaženka Trivunčić i Katarina Strailović

– Bilo je to radno upoznavanje. Pričali smo o funkcionisanju nastave, o ulozi roditelja, baka i deka, o putovanjima do škole, o svemu što prati školske časove i vanškolske aktivnosti. Ovaj susret označili smo kao početak našeg zajedničkog rada na negovanju srpskog jezika, istorije, kulture i tradicije i sve je za uzrast od šest do 18 godina – razrađuje Vladan.

Blaženka Trivunčić zahvaljuje svim srpskim porodicama koje su se odazvale u velikom broju.

– Posebno hvala Vladanu Stefanoviću na svestranoj podršci i želji da doprinese plemenitom cilju očuvanje srpskog jezika. Obrazovanje na srpskom jeziku je izvorište celovite i srećne ličnosti u generacijama koje su rođene i odrastaju u rasejanju, a naša su odgovornost i obaveza – kaže Blaženka.

Kroz upoznavanje i prijatan razgovor, u srdačnoj atmosferi, na opšte zadovoljstvo i radost prisutnih dogovoreno je da će nedeljom od 13.30 do 15.30 izvoditi nastavnica Katarina Strailović (06 64 33 69 48) na adresi: 5, rue Godeaume 91640 Fontenay-les-Briis.

Nastava će početi u nedelju posle pravoslavnog Božića, časovi su besplatni i organizuje ih Ministarstvo prosvete Srbije.

Bićemo dobri đaci

Toma, Tina, Lena i Vuk Stefanović, Valentina, Aleksandar i Danijel Krstić, Elena, Isidora i Petra Milekič, Bogdan i Stojan Bušer, Teodora Marković i Novak i Gavrilo Petrović su đaci upisani u školicu u Fonteneu. Biće dobro đaci, najavljuju i pozivaju nove drugare da se prijave u školu.

Dobri uslovi: Učionica će biti prostrana

Veliki prostor

Seća se Vladan kako je 1998. godine rodnu Loznicu zamenio Gradom svetlosti.

– Bio sam golman FK Loznica, u Parizu sam se priključio našim ekipama i do danas ostao. Oženjen sam, imam petoro dece od sedam do 19 godina, držim privatni biznis, u građevinarstvu sam – nabraja ovaj uzorni dijasporac.

Vladan je uspeo. Njegova firma prostire se na 150 kvadratnih metara, tu su skladište, radne prostorije, mesto za prijem klijenata, za sastanke i proslave, pa je širokogrudo, bez ikakve naknade, ponudio i prostoriju za školsku učionicu.

– Imamo sve, stolove i stolice. Napravićemo tablu i nabaviti školsko zvone. Grejanje obezbeđeno, iz Srbije stigla peć alfa, a za velike vrućine radiće rashladni uređaj. Prostora je mnogo. Deca mogu da igraju stoni tenis, fudbal, razne igrice, voze bicikl, tu je šuma, staze za šetnje…

Na groblju Tije: Vladan svake godine polaže cveće soluncima

Rodoljub za primer

Vladan se duži vremenski period iskazuje kao, zaista, prvoklasni rodoljub, ne prođe nijedno memorijalno okupljanje, a da ga ne dekoriše desetinama srpskih trobojki, da ne vodi računa o ozvučenju ili šatoru za koktel i svim drugim organizatorskim popratnim dejstvima neophodnim za besprekorno odvijanje zakazanog događaja. Uvek u ime članova udruženja, na večna počivališta junaka, položi vence i cveće i dubokim naklonom iskaže zahvalnost za živote koje su poklonili kako bismo živeli u miru i slobodi.

-Već kad smo se zakotrljali, nećemo se zaustaviti. Tako smo moj drugar Milan Marković, poreklom iz Svilajnca, i ja odlučili da doniramo đačke stolove i stolice Kulturnom centru Srbije u Parizu, gde se, takođe, odvijaju časovi dopunske nastave na srpskom jeziku. Želimo da pomognemo našoj zajednici, istina, pomagali smo, pomagaćemo i ubuduće, a nekako mi se čini da je ovo vrh, jer ništa značajnije od ponosnog nošenja srpskog imena, porekla, jezika, istorije, tradicije, običaja… Nasleđe je neprocenjiva riznica – zaključuje Vladan Stefanović.

Detaljnije