Srbija među 30 najgorih zemalja na svetu po kvalitetu puteva, rasipnoj potrošnji vlade i efikasnosti pravosuđa

(subota, 22. decembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Beograd, 21.12.2012 – pretpraznični dekor u Beogradu, Knez Mihailova ulica

Srbija prema odlivu mozgova na 141. mestu od 144 zemlje, pokazuje
poslednji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma. Prve nesuglasice Ivice
Dačića i Tomislava Nikolića počele su na nedavnom sastanku državnog vrha
u vili Bokeljka, kada je premijer video Tominu platformu rekavši da
ona ništa ne rešava. Pored desetina novinara koji su se okupili na Rtnju
ovih dana, nakon što su, valjda, sami sebe prevarili pričama o najezdi
turista, jedinu veću grupu činili su učesnici skupa Galaktički
kontakt. Žena koja je juče ujutru naoružana pištoljem pokušala da u
zgradi Vlade dođe do vicepremijera Aleksandra Vučića, ispričala je
navodno policajcima da je htela da mu izloži probleme u istrazi smrti
sina koja traje godinama, i da se ubije ako joj on ne pomogne.

rtanj smak

Rtanj, 21.12.2012 – meštani i turisti na
planini Rtanj, 200 kilometara jugoistotočno od Beograda, u očekivanju
„smaka sveta“ po Kalendaru Maja

Po čemu smo najgori

Mladi i obrazovani i dalje odlaze u svet, pa je Srbija prema odlivu
mozgova na 141. mestu od 144 zemlje, pokazuje poslednji izveštaj
Svetskog ekonomskog foruma, pišu Novosti. Prema poverenju koje imamo u
političare, kao i po stopi organizovanog kriminala smo na 118. mestu, a
po nezavisnosti sudstva na 129. mestu. Kada se svi faktori uzmu u obzir,
zauzimamo 95. poziciju i od svih zemalja u regionu samo je Grčka lošije
plasirana od nas. Među 30 najgorih, u društvu nerazvijenih afričkih
zemalja smo i prema rasipnoj potrošnji Vlade, kvalitetu puteva,
efikasnosti pravosuđa, zaštiti intelektualne svojine, saradnji u
odnosima radne snage i poslodavaca, kapacitetu za inovacije. Kvalitet
obrazovnog sistema nas je doveo na 111. mesto.

ljubljana prot smak

Ljubljana, 21.12.2012 – antivladini protesti ispred slovenačkog parlamenta u Ljubljani

Platforma ne ide u Vladu?

To što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić počeo da s nacrtom
platforme za Kosovo i Metohiju posle stranih ambasadora upoznaje i
domaće političare nije umanjilo dileme u vezi s ovim dokumentom i
njegovom daljom sudbinom. U političkim krugovima u Beogradu spekuliše se
da platforma najverovatnije neće ni doći do Vlade i Skupštine Srbije, a
zvaničan odnos Nemanjine 11 prema dokumentu s Andrićevog venca još nije
poznat, niti utvrđen, piše Danas.
Plan državnog vrha je da se oko
platforme za Kosovo i Metohiju prvo postigne što šira međunarodna
podrška i unutrašnji politički konsenzus, zatim da dokument usvoji Vlada
Srbije i, u poslednjem koraku, da dobije podršku ubedljive većine u
Narodnoj skupštini – potvrđeno je Novostima u vladajućoj koaliciji.

Srbi sa KiM su na sastanku sa predsednikom Republike dali
principijelnu podršku predsedniku i Vladi Srbije na institucionalizaciji
zaštite prava Srba i Srbije u daljim razgovorima Beograda i Prištine,
saopštila je pres služba predsednika Srbije. Nikolić je predstavnike
kosovskih Srba, južno i severno od reke Ibar, podsetio da je Beograd do
sada rešavao probleme Albanaca u južnoj pokrajini, a da su Srbima samo
pravljeni problemi. Do sada nije postojala odgovornost onih koji su
vodili pregovore i država se krila iza činovnika, govoreći da je
izvojevana pobeda u pregovorima, a u stvarnosti su Srbi suočeni sa sve
većim problemima, rekao je predsednik Srbije, piše Politika.

Prve nesuglasice Ivice Dačića i Tomislava Nikolića počele su na
nedavnom sastanku državnog vrha u vili Bokeljka, kada je premijer
video Tominu platformu rekavši da ona ništa ne rešava, da se ne može
sprovesti, te da je niko neće prihvatiti, piše Blic.

nikolic-srbi-kim-platforma-

Beograd, 21.12.2012 – sastanak predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predstavnika Srba sa Kosova i Metohije

Dežer: Dobre ideje u platformi

U onome što smo videli u Platformi postoje neki dobri elementi, koji
daju šansu da se krene napred u dijalogu. Međutim, postoje i delovi koji
zahtevaju još fine dorade, kako bi bili prihvatljivi za sve strane u
procesu. Ovo, u intervjuu za Novosti, poručuje Vensan Dežer, šef
Delegacije EU u Beogradu.

bozic-katol-hocevar

Beograd, 21.12.2012 – konferencija za
novinare beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara na teme: Božićna
poslanica nadbiskupa, raspored bogoslužja i proslava jubileja 2013. u
Nišu

Majkl Kirbi: Neobično mi je da hapse po novinama

Hapšenja pratim sa interesovanjem. Znam i da je tokom izbora uticaj
bogatih biznismena na srpsko društvo bio velika tema, kao i ekonomija u
celini. Ne mogu da kažem da li je neko trebalo ili nije trebalo da bude
uhapšen. čvrsto verujemo u vladavinu prava, a svaka zemlja probleme
rešava na svoj način. Moram da kažem da obično nisam u prilici da u
novinama čitam o hapšenjima određenih ljudi pre nego što budu uhapšeni.
Ali nije u svakoj zemlji isto. Svakako, postoje pravne procedure. Koliko
razumem reč je o jednom od 24 slučajeva spornih privatizacija, čije je
razrešenje tražila i Evropska komisija. U svemu je bitno da se poštuje
vladavina prava. Ne kažem da se ne poštuje, ali pažljivo pratimo šta se
dešava – kaže u razgovoru za Danas ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi,
zamoljen da prokomentariše hapšenja srpskih biznismena osumnjičenih za
ispumpavanje novca iz privatizovanih preduzeća.

brisel eu rusi

Brisel, 21.12.2012 – konferencija za
novinare ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Evropske
komisije i saveta, Žoze Manuela Barosa i Hermana van Rompuja, posle
samita Evropska unija – Rusija

Ispitna kombinacija košta 300 evra

čak 15 odsto studenata zna koliko treba platiti da bi se položio neki
ispit. Akademci tvrde da ispitna kombinacija ili kombinacija na testu
košta oko 300 evra. Mito se uglavnom ne nudi direktno profesoru, već
posredniku, asistentu ili nekom iz administracije, pokazalo je
istraživanje Beogradske otvorene škole, sprovedeno u okviru projekta Za
odgovornije univerzitete u Srbiji, piše Politika. U istraživanju je
učestvovalo 1.800 studenata iz četiri univerzitetska centra – u
Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

london-soping-bozic

London, 21.12.2012 – tradicionalne božićnje kupovine

Dragin nije prebijen u CZ

Bivši ministar poljoprivrede i član DS Saša Dragin nije napadnut u
Pritvorskoj jedinici Specijalnog suda u Ustaničkoj, niti je zbog toga
prebačen u Okružni zatvor, pošto se već tamo nalazi u pritvoru, kaže za
Danas Draginov advokat Nikola Nikolić. U ovom slučaju je reč ne samo o
netačnim informacijama, izvrtanju istine, i o podmetanju, nego i o
smišljenom i namernom skretanju pažnje. Pretpostavljam da je procenjeno
da ovaj predmet nije dovoljno u medijima, iako je reč o bivšem
ministru. Posledica je i veliko uznemirenje porodice. Supruga Saše
Dragina sa drugim advokatima pokrenuće parnični postupak protiv lista
Kurir – navodi Nikolić.

Na saslušanju zbog Sartida

Miroljub Labus, Aleksandar Vlahović, Božidar đelić i Nemanja Kolesar
bili su zbog prodaje Sartida na informativnom razgovoru u policiji, u
svojstvu građana. Do sada je ukupno saslušano više od 20 osoba. U
januaru, kako saznaju Novosti, biće ispitan i biznismen Danko đunić, a u
svim ovim ispitivanjima učestvuju i zamenici tužioca za organizovani
kriminal. Labus je u vreme prodaje smederevske železare bio
potpredsednik u Saveznoj vladi i ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom, Vlahović je bio ministar privrede i privatizacije, đelić
je bio ministar finansija, a Kolesar je bio šef radne grupe zadužene za
privatizaciju Sartida i šef kabineta tadašnjeg premijera Zorana
đinđića. đunić je kao vlasnik Ekonomskog instituta radio procenu ove
kompanije.

Na pitanja o njihovoj ulozi u prodaji smederevske železare američkom
Ju-Es stilu za 21,3 miliona dolara, koju je EU stavila na spisak 24
sporne privatizacije, ova četvorica bivših visokih državnih funkcionera
morala su da odgovaraju operativcima radne grupe Uprave kriminalističke
policije, piše Kurir.

Htela da se ubije pred Vučićem

Žena koja je juče ujutru naoružana pištoljem pokušala da u zgradi
Vlade dođe do vicepremijera Aleksandra Vučića, ispričala je navodno
policajcima da je htela da mu izloži probleme u istrazi smrti sina koja
traje godinama, i da se ubije ako joj on ne pomogne, saznaje Danas
nezvanično. U kabinetu vicepremijera tom listu je rečeno da Vučić u
vreme incidenta nije bio u zgradi. Oružje je otkriveno prilikom rutinske
kontrole na ulazu zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici juče oko 12 sati, a
pažnju je skrenula i žena svojim ponašanjem i očajnim izgledom. Ona je
potom pripadnicima obezbeđenja rekla da je došla do Vlade da bi na tom
mestu izvršila samoubistvo, i u tom prvom razgovoru nije pominjala da je
htela da dođe do Vučića. Pištolj koji je nosila bio je napunjen,
saznaje Danas.

Njen sin Marko je 2001. godine ubijen u kafiću Bob Rok u Vrbasu, za
šta je pravosnažno, na 13 godina zatvora, osuđen Atila Magoši. Međutim,
Ljiljana tvrdi da je presuda nameštena i da Magoši nije ubica njenog
sina, već ljudi iz Državne bezbednosti. Nesrećna žena se za pomoć i
pravdu svih ovih godina obraćala nadležnim organima i različitim
vlastima. Svi su joj obećali detaljniju istragu i pronalazak
nalogodavaca i ubica njenog sina. Do danas, međutim, kako je u više
navrata Ljiljana tvrdila, istina nije izbila na videlo, pišu Novosti.

Privatnici rasterećuju zdravstvo

U Srbiji, ne računajući apoteke i stomatološke ordinacije, trenutno
rade 1.553 privatne zdravstvene ustanove, među kojima su 52 specijalne
bolnice, 13 opštih bolnica, 14 domova zdravlja, 123 poliklinike, a
ostalo su specijalističke i ordinacije opšte medicine. U privatnom
sektoru je 35 skenera, 11 magneta, jedan aparat za radioterapiju, između
500 i 800 ultrazvučnih aparata, 30 mamografa, 30 do 50 rendgena…,
pišu Novosti. Uključivanjem ovih resursa u zdravstveni sistem Srbije
mogle bi da se raščiste mnoge liste čekanja na kojima se zvanično vodi
oko 55.000 ljudi, za početak bar one za dijagnostiku i specijalističke
preglede.

Smak sveta na Rtnju dočekali samo novinari

Tačno u 11.11, vreme predviđeno od ko zna koga za poslednji trenutak
na planeti, gusta magla je najednom nestala, teški oblaci razišli, a
sunce obasjalo ozebao Rtanj. Pa, možda je to znak da smo prešli u taj
novi ciklus, zlatno doba kako su najavljivali neki tumači majanskog
kaledara. A možda se i nebo osmehnulo još jednoj ljudskoj gluposti. Ili
se neko gore šeretski iscerio, uz ono klinačko prešao sam vas još
jednom, piše izveštač Novosti sa Rtnja. Kako bilo, smak sveta odlaže se
do daljeg. Pored desetina novinara koji su se okupili na Rtnju ovih
dana, nakon što su, valjda, sami sebe prevarili pričama o najezdi
turista, jedinu veću grupu činili su učesnici skupa Galaktički
kontakt.

Uzalud su pripadnici Gorske službe spasavanja podigli nivo borbene
gotovosti na maksimum. Osim nekoliko entuzijasta koji su uprkos
upozorenjima bezuspešno pokušavali da se probijaju kroz snegove ka vrhu
mitske planine, većina majanskih hodočasnika ipak se odlučila za
bezbedniji smak sveta – uz vruću jagnjetinu i zaječarsko pivo u lokalnim
kafanama. Vrhunac avanturizma predstavljala je poseta rupi, omanjoj
jaruzi iz koje poput Zevsovih munja šibaju elektromagnetni talasi
nepoznatog porekla. Mnogi veruju da se upravo na tom mestu otvaraju
kapije drugih dimenzija, ali reporteri Politike nisu uspeli kroz njih da
prođu i prenesu iskustva.