Ova crkvena konferencija bila je u znaku rasprave na liniji istok – zapad, odnosno o tome da li je Srbija država koja pripada više zapadnoj ili istočnoj civilizaciji na tlu Evrope. To hiljadugodišnje pitanje ostalo je i ovoga puta bez odgovora jer ne postoji zajednički imenitelj za računicu u kojoj učestvuju istorijski, verski, ekonomski, geografski i politički činioci. Na kraju, niko nije mogao sa sigurnošću da kaže gde zapravo pripada Srbija posle svih istorijskih nevolja kroz koje je prolazila tokom prohujalih vekova.
Skup, koji je otvorio i blagoslovio episkop srednjoevropski Konstantin, zajednički su organizovali Srednjoevropska eparhija Srpske pravoslavne crkve, Katolička i Evangelistička crkva Nemačke i Fondacija „Konrad Adenauer“, inače bliska nemačkoj demohrišćanskoj partiji. U radu konferencije učestvovalo je četrdesetak crkvenih velikodostojnika, naučnika, diplomata i političara.
Srpsko viđenje
Vladike Konstantin i Ignjatije, profesor dr LJubivoje Stojanović, inače sveštenik i savetnik srpskog ministra vera, zatim profesori Radovan Bigović sa Bogoslovskog i Smilja Marjanović – Dušanić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i drugi nastojali su da nemačkoj strani razjasne pozicije Srbije u verskom, istorijskom i geografskom smislu. Naš ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović i poslanik Srpskog pokreta obnove Vlajko Senić govorili su o političkim prilikama koje su određivale i danas ponovo određuju položaj Srbije u svetu.
Izostao muftija
Iz Beograda su doputovali i velikodostojnici katoličke nadbiskupije, Reformatorske crkve i Saveza jevrejskih opština, a izostao je jedino muftija islamske zajednice zbog verskih praznika koji su u toku. Domaćine su zastupali vodeći sveštenici Katoličke i Evangelističke crkve, poznati teolozi i nekoliko poslanika Bundestaga.
Tomas Bremer, doktor teologije i profesor na univerzitetu u Minsteru (inače sjajan poznavalac pravoslavlja), najupečatljivije je govorio o linijama podela koje su „premrežile Evropu“. Nemačka je još u 12. veku podeljena na katolički jug i protestantski sever, a geografska podela sever – jug je to poodavno i po bogatstvu. Spomenuo je i liniju razdvajanja hrišćanstva i islama, kao i doskorašnju političku podelu na kapitalistički svet (zapad) i komunistički blok (istok). „Bilo je tu i tvrdnji da Beč geografski leži mnogo istočnije od Praga, a opet je važio za jedno od važnih zapadnih središta“, rekao je Bremer.
Helmut Visman iz Nemačke biskupske konferencije spomenuo je i to da bi Turska mogla da uđe pre Srbije u EU i zapitao se šta je onda zapadno, a šta istočno.
Hočevar o Srbiji
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je pre četiri godine stupio na sadašnju dužnost i u Berlinu je posvedočio da su ga tamo dobro prihvatili i da nema poteškoća u svojoj službi. „Srbija ima šansu da bude zemlja susreta, dijaloga i mostova jer je činjenica da je ona i na istoku i na zapadu. Ona je otvorena kapija, baš kao ona na grbu Beograda“, rekao je ovaj katolički sveštenik.
Šta kažu Nemci
Biskup Jozef Homajer, predsednik komisije Biskupske konferencije EU, jedini je sa zapadne strane na ovoj konferenciji progovorio o pet vekova koje je Srbija provela pod turskom vlašću i pohvalio Srpsku pravoslavnu crkvu da je na „čudesan način preživela taj period“. To Evropa mora da ceni jer su Srbiju ti vekovi u okovima udaljavali od ostatka Evrope, rekao je ovaj ugledni katolički velikodostojnik.
Tim ocenama je prethodilo upozorenje predsednika parlamenta nemačke pokrajine Donje Saksonije Jirgena Ganzeuera koji je rekao da „EU mora da pomogne Srbiji, inače će se točak istorije vratiti unazad“, a to je podržao i poslanik Bundestaga Peter Vajs (Demohrišćanska partija) rekavši da se SCG i BiH mora „otvoriti evropska perspektiva“. One su sada „bela fleka“ na karti Evrope i ako ostanu van evropskih tokova ujedinjenja, „neće ostvariti blagostanje koje očekuju njihovi žitelji“, zaključio je Vajs.
Iskustvo
Ova naučna, ali i politička rasprava nije na kraju ponudila jasan odgovor na pitanje postavljeno u nazivu skupa, ali to niko nije ni očekivao.
Učesnici su smatrali uspehom to što su razmenili iskustava i pokušali da uklone bar neke od predrasuda koje postoje na Zapadu o Srbiji i njenom pravoslavlju.
Razumevanje
Sve vreme je preovlađivao uglavnom dobronameran stav prema Srbima i Srbiji, a vladika Ignjatije iz Braničevske eparhije rekao je na kraju izveštaču našeg lista da je ovde reč o „važnoj razmeni iskustava, pokušaju da se dve strane bolje razumeju“.
