SRBE U KANADI PODELILA POZORIŠNA PREDSTAVA
SATIRA ILI UVREDA
„Porodične priče“, predstava u režiji Aleksandra Lukača, po tekstu Biljane Srbljanović izazvala je burne reakcije i podelu u srpskoj zajednici Toronta. Neki gledaoci (naši ljudi) usred scene napuštaju salu, pre toga glasno negodujući zbog onog što vide na pozornici. Pojedini izlaze plačući, drugi, duboko potreseni, ne uspevaju ni reč da progovore. . Neretko se i između samih gledalaca zametne žučna rasprava o tome kako je ko doživeo predstavu.
– Meni je interesantno to što su tekstovi Biljane Srbljanović postali popularni i izvođeni van Srbije. Zašto baš njeni, kada ima mnogo drugih kvalitetnih drama – pita se Milena Tomanić kojoj se predstava nije svidela.
Ona kaže da joj se ne dopada autorkina drskost i arogancija.
Nikog ne ismevamo
Reditelj Aleksandar Lukač kaže da mu ljudi prilaze vrlo ljuti slikom koju je, kako oni misle, stvorio o Srbima, ali ima i onih koji su oduševljeni onim što su videli.
– Bio bih vrlo sretan kad bi naši shvatili da ovde nije nikome cilj da mi sami sebe ismevamo, nego da svi zajedno shvatimo iz svog konformizma intenzitet bola kroz koji smo prošli. Takođe, čini mi se da naši gledaoci nekako ne razumeju da su glavni likovi deca koja se igraju i zato sve izgleda preuveličano – kaže reditelj.
„Nismo mi baš takvi kakvim se tu prikazujemo. Ovde je naglašena beda, nesreća, a ja u pozorištu volim da osetim nadu, da se vidi neki izlaz iz situacije. Smatram da je drugi deo predstave bolji od prvog, jer je blaži, a u prvom smo prikazani kao životinje u kavezu. Režija i glumci su dobri, ali ja znam da u Srbiji nije tako kao što se u ovoj predstavi prikazuje i zato me sve to i pogađa. Naš narod ima mnogo više dostojanstva nego što se ovde vidi.
činjenica je da mlađi ljudi, kao i oni koji su nedavno prispeli u Kanadu „Porodične priče“ doživljavaju sasvim drugačije od onih malo starijih koji su u emigraciji desetak godina. Mladen Obradović (svršeni glumac sa BK akademije koji je od nedavno u Torontu na postdiplomskim studijama glume na Jork univerzitetu) tvrdi da je komad odličan.
Glumci iznenađeni
Glumci ne kriju da su iznenađeni burnim reakcijama srpskog dela gledališta. DŽenet Porter i Bret Kristofer naglašavaju da su oni komad doživeli kao pogled na rat i posleratna zbivanja, a mnogo manje kao neki sud o srpskom narodu. Na pitanje kako bi se oni osećali kada bi u nekoj stranoj zemlji gledali nešto što u mračnim bojama odslikava kanadsku stvarnost ili kulturu u glas su rekli
– Nismo sigurni kakva bi naša reakcija bila. Verovatno nam ne bi bilo prijatno.
– Gledao sam „Porodične priče“ nekoliko puta u izvođenju različitih pozorišta tamo kod nas, a ovo mi se čini najboljim i najkompletnijim rešenjem. Predstava nije nimalo antisrpska i pravo da vam kažem jako sam se iznenadio kada sam video reakcije dela publike. Mislim da je problem u tome da su neki shvatili ono što se dešava na pozornici kao karikiranje Srba, a ovo je, u stvari satiričan tekst, tragikomedija kojoj je Lukač svojim rešenjima dao izuzetnu snagu.
Milan Jojkić Micko kaže da je „Porodične priče“ odgledao potpuno nepripremljen, jer nije znao o čemu je reč.
– Prvi deo nisam ni razumeo najbolje.Bilo bi mi lakše i logičnije da se prvo gleda drugi deo. Smatram da je predstava dobro urađena, režija je dobra, a tematika, kako ko shvati.
