SLOBODAN RACKOVIć, DOSKORAŠNJI KONZUL U ŠTUTGARTU
PONOSAN NA RUŠENJE DRŽAVE
• U ispovesti danilovgradskom listu, Racković je konačno skinuo masku i otvoreno priznao kako je radio protiv SCG o čemu su „Vesti“ opširno pisale
Slobodan Racković, doskorašnji generalni konzul državne zajednice Srbije i Crne Gore u Štutgartu, konačno je skinuo masku i u celosti potvrdio koliko su „Vesti“ bile u pravu kad su ga kritikovale zbog jednostranosti u obavljanju te odgovorne funkcije, odnosno otvorenog crnogorskog separatizma koji je ispoljavao od prvog dana mandata.
U svojoj samohvalisavoj ispovesti u drugom broju nedavno pokrenutog lokalnog danilovgradskog lista „Grad“ (štampan u 505 primeraka), on čak na tri strane govori o svojoj „veoma uspešnoj“ diplomatskoj karijeri (trajala je, da podsetimo, nepune dve godine) i svojim ogromnim zaslugama u borbi za suverenu i nezavisnu Crnu Goru.
Pri tom priznaje da je na konzulsku stolicu seo kao već potvrđeni i dokazani separatista, jer je, kako veli, još devedesetih godina prošlog veka „stao u red malog broja osnivača suverenističkog pokreta u Republici“, suprotstavljajući se „nasrtanju’ velikosrpskih šovinističkih snaga u Crnoj Gori koje su krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka zapretile da ponište našu hiljadugodišnju državnost i duhovnost…
Asimilacija Crnogoraca
Slobodan Racković upozorava i na ‘opasnost od bespoštedne asimilacije’ koja se navodno provodi nad, kako on veli, 7.000 Crnogoraca u pokrajini Baden Vitenberg i predlaže rešenja:
– Da naša vlada tamo otvori crnogorski Generalni konzulat, a Crnogorska pravoslavna crkva bar jedan svoj hram, uz povremeno rasturanje naših medija.
U tekstu se žali zbog „latentno ugrožene bezbjednosti“ i pretnji „veoma opasnih protivnika“. Zbog toga ga je, kao „uglednog nezavisnog novinara i političara“, crnogorska vlast „sklonila“ i poslala za konzula u Štutgart. Istakao je kako je lider Liberalno-demokratske partije CG, „koja je sastavni dio fronta crnogorskih snaga“, ali je propustio da kaže da bez velikog troška može sve članove barem dvaput sedmično pozvati na ručak).
– Kao doskorašnji generalni konzul bivše državne zajednice SCG u Štutgartu – fali se dalje Racković – lavovski sam radio na okupljanju crnogorske dijaspore u NJemačkoj, Luksemburgu i Švajcarskoj (ništa manje nego u tri države) na projektu nezavisne i međunarodno priznate Crne Gore. Stoga sam bio demonizovan na stupcima beogradskih i emigrantskih medija (klero-šovinistički list „Vijesti iz Frankfurta objavio je protiv mene za dvije godine trideset tekstova, mnoge od njih i na prvoj strani!!!).
Ponovo bi u konzule
Cela ova Rackovićeva hvalospevna samoreklama (krcata i brojnim neistinama poput one da je osnivač Nezavisnog udruženja novinara, da je prvi fakultetski obrazovani novinar u RTV Crne Gore, da je prvi slobodni i nezavisni novinar u Crnoj Gori) odiše otvorenim preporučivanjem za novi diplomatski mandat. Najviše bi voleo da to ponovo bude Štutgart, mesto gde je, kako veli, proglašen crnogorskim nacionalnim herojem i gde bi dobio šansu da obavi misiju spasavanja Crnogoraca od asimilacije.
Ovim tvrdnjama Slobodana Rackovića svakako ne treba komentar, jer govoreći o drugima, svako najviše kaže o sebi. Zanimljivo je kako on sada iz zavetrine tumači to što su nebrojeni naši ljudi iz dijaspore, prvenstveno iz Pokrajine Baden Vitenberg, pa i „Vesti“, reagovali zbog njegovog takvog rada i diskriminacije svih koji ne misle kao on i koji nisu u frontu za nezavisnu Crnu Goru. On to naziva sukobom „sa ekstremnim emigrantskim krugovima i srpskim popovima“, koji su uložili ogroman napor kako bi isposlovali njegov opoziv sa te veoma odgovorne funkcije.
Vrhunac Rackovićevog bestida svakako predstavlja tvrdnja kako se nemačka policija „svojski trudila“ da ga fizički zaštiti „od beskrupuloznih nasrtaja pročetnički orjentisanih jurišnika“, te da ga je ‘crnogorska dijaspora u Baden Vitenbergu, ispratila kao nacionalnog heroja’.
