Pesnik Slavomir Gvozdenovic, Srbin iz Temišvara, ovih dana boravi u poseti braci i prijateljima, Srbima u Cikagu, povodom Kongresa srpske narodne odbrane, ciji je on jedan od uvaženih gostiju. Clan je Saveta dijaspore, vec 10 godina je na poslanickom mestu u rumunskom Parlamentu, decenijama se bori za ocuvanje baštine, prava srpske manjine, bolji položaj srpske zajednice u Rumuniji.
– Prvi put sam u Americi. Pocastvovan pozivom SNO i njenog predsednika, gospodina Slavka Panovica, stigao sam sa velikim zadovoljstvom i izuzetnim poštovanjem za sve one ljude koji su umesto Broza izabrali težak put stranstvovanja.
Srbima u Rumuniji danas je bolje nego u vreme komunistickog režima Caušeskua, ali u neku ruku i mnogo teže, jer nam paradoksalno preti opasnost da neke nacionalne kulturne institucije koje su imali, izgube u ovoj rumunskoj demokratiji, ocenjuje Gvozdenovic.
Najvažnija buducnost zemlje
Gvozdenovic smatra da samo zajedno možemo uciniti da bude bolje i zemlji i Srbima u rasejanju.
– Moramo zaboraviti na revanšizam, iako nikada ne smemo zaboraviti žrtve i stradanja našeg naroda, ali mi moramo praviti sada korake za buducnost naše zemlje i opstanak naše države. Moramo pronaci jezik pomirenja, uz podsecanje da on ne sme potpisivati zaborav, vec samo praštanje, jer kako kaže naš narod, ako su dedovi jeli kiselo grožde, ne bi trebalo da unucima trnu zubi.
– Pomalo se osecamo nicijima, jer mi nismo rešili ni materijalno stanje, kao recimo Srbi u Americi. Mi živimo samo na korak od matice, a skoro više od pola veka bili smo najudaljeniji od nje. Taj teret prošlosti oseca se i danas, jer se nije desila krupna promena u odnosu države prema Srbima iz Rumunije, ali postoje dobre namere i ja verujem u pomake. Imali smo cast da se u Temišvaru sastanemo i sa predsednikom Koštunicom. Razgovarali smo otvoreno, izmamili jedni drugima suze, culi smo mnoga obecanja… Mi smo svesni da matica prolazi kroz velike teškoce i da je njoj potrebnija naša pomoc, nego što je ona u stanju da pomogne nama. Ipak, moramo raditi na promeni odnosa naše zemlje prema Srbima u dijaspori. Moramo prevazici politicke podele i pronaci put preporoda, ma kako pretenciozno to zvucalo.
Važni rubovi srpstva
Gvozdenovic je vec 10 godina u Parlamentu Rumunije, uvek voljan da govori o problemima srpske nacionalne manjine, pocev od vracanja imanja i zadužbina našoj crkvi, do aktuelnih kulturnih, obrazovnih ili ekonomskih problema.
– Politickim akcijama pokušavam da delujem, uz pomoc naših vlasti takode, koja na diplomatskom nivou može postici odnose pravog reciprotiteta, izjednaceni položaj srpske manjine u Rumuniji i rumunske manjine u Srbiji, u svim segmentima i aktivnostima. Tada ce odnosi biti kvalitetniji. A, još uvek su odnosi cudni, o tome govori i primer da je Rumunija sa svim susedima otvorila nove granicne prelaze, osim sa Srbijom. A cak je i predsednik Rumunije ponovio tvrdnju poznatog istoricara Georgija Jorge, koji je rekao da je Rumunija kroz citavu istoriju imala samo dva prijatelja – Crno more i Srbiju. Ako je tako, dajte da vidimo na konkretnim rešenjima. Mi još uvek verujemo.
„Lekcija“ Toniju Bleru
I u vreme NATO bombardovanja Gvozdenovic ponosno govorio u rumunskom parlamentu. Sa zadovoljstvom se seca reci koje je izgovorio Toniju Bleru, posle cega je ugledni gost izašao veoma razocaran iz rumunskog parlamenta.
U Temišvaru je organizovao i najveci miting solidarnosti sa srpskim narodom u istocnoj Evropi.
Stigao je u Ameriku da braci Srbima prenese poruku o dva važna ruba srpstva – onom temišvarskom, iz koga je krenuo Mihailo Pupin, i onom iz ambasade u Bukureštu, odakle je krenuo prvi jugoslovenski ambasador, princ poezije Jovan Ducic, do ovog americkog ruba sa kojim se srpstvo sjedinjuje.
– Mi smo jedan narod, ma gde živeli, i zato naglašavam da moramo više biti svesni jedni drugih. Jer, iako smo mi danas Srbi iz Rumunije možda samo siromašni rodaci, mi to nismo bili kroz istoriju. Mi smo srpskom narodu dali mnogo, Sveti Sava je osnovao dva manastira na drugoj obali Dunava, u Rumuniji, to su Zlatica i Bazjaš. Na Vidovdan manastir Zlatica slavi svoju slavu, a kumovi su predstavnici Saveza Srba u Rumuniji. U manastiru Bazjaš u dane Preobraženja imamo veliki narodni sabor, organizujemo i medunarodne književne susrete. Tu je Sava Tekelija, veliki dobrotvor srpskog naroda. Podigao je Srpsku sabornu crkvu u Aradu, ostavio nam imanja. Podsecam i na grofa Savu Vukovica, koji je osnovao Prvu srpsku gimnaziju u Novom Sadu, i da ne nabrajam mnoge druge. Istorija nas obavezuje na korektnije odnose.
Brojke kao opomena
Nekada su Srbi u Rumuniji imali tri episkopije, danas je 50 srpskih crkava i pet manastira svedeno na jedan Srpski pravoslavni vikarijat, sa sedištem u Temišvaru, školovani sveštenici iz matice dolaze na službu u te crkve, koje i danas igraju istorijsku ulogu u ocuvanju srpstva i na tim prostorima. Srpska gimnazija u Temišvaru dobitnik je Vukove nagrade, kao jedina srpska obrazovna institucija izvan matice koja je dobila ovako visoko priznanje. Danas je u Rumuniji i 14 cetvorogodišnjih škola na srpskom jeziku i samo jedna osmogodišnja, desetak kulturno-umetnickih društava, nekoliko horskih društava i tradicionalna smotra horova, imaju izdavacku i štamparsku delatnost, nedeljnik „Naša rec“ i književni casopis, „Književni život“.
– U Rumuniji danas živi oko 30.000 Srba. Na veliku žalost, broj se drasticno smanjuje. Pocetkom 19. veka bilo nas je skoro milion, a onda je posle Prvog svetskog rata došla ta nesrecna granica i zauvek nas odvojila od matice. Najbolji Srbi tada su rešili da ostave u Rumuniji sve što su imali da se vrate u maticu. Kasnije su se te brojke menjale. Za vreme Drugog svetskog rata vlada generala Nedica nalazila je nacine da nam pomaže, ne samo materijalno, vec i duhovno i kulturološki, i mislim da takav odnos prema nama nije pokazala nijedna kasnija vlada naše zemlje.
Slavomir Gvozdenovic ce vec 5. jula u Beogradu biti na sednici Saveta dijaspore, ciji je clan. Zalaže se za rešavanje znacajnih pitanja, verujuci da još uvek nije kasno. Pesnik u njemu spojio je nacionalne teme sa obe strane Dunava, smeštene u mnogim zbirkama poezije, narocito znacajnoj antologiji „Crnjanski u Temišvaru“.
– Ova knjiga je izašla u izdanju „Prosvete“ i ona je slika moje kompletne poezije. U temelju mog pisanja je mudrost koja može da nas poveže, oplemeni i obogati, bez toga bi temelji moje poezije bili krhki. Jer, nacionalno osecanje je naglašenije što si dalje od matice. Ja sam u svoje pesme smestio mnoge naše heroje kroz vekove, mnoge važne dogadaje, mnoge naše pretke koji su zadužili naš narod i našu istoriju. Imamo slavne pretke, i zato smo dužni da svojoj deci budemo dobri roditelji i da ih naucimo da budu dobri ljudi, jer samo tako mogu biti dobri Srbi.
