Šumadinci znaju da na originalan način urede svoja dvorišta postavljajući fontane, gipsane skulpture, sadeći aleje cveća ili drvorede. Penzioner, 70-godišnji Radomir Jovanović Roma iz sela Vlakča podno Rudnika, povratnik iz Švajcarske, odlučio je da njegovo dvorište bude drugačije od ostalih. Verovali ili ne, postavio je dva semafora u svom domaćinstvu i to u kraju gde u krugu od 50 kilometara nema nijednog!
Otkud mu ideja da montira privatne semafore i čemu oni služe? Radomir svoju neobičnu inicijativu obrazlaže reporteru „Vesti“ iskustvima iz Švajcarske, gde je radio duže od tri decenije, a u otadžbinu se vratio pre šest godina.
– Tamo sam radio najteže i najprljavije poslove na održavanju kanalizacije. Ali, naučio sam se disciplini, redu i kulturi. Poštovao sam sva pravila ove zemlje. Nisam imao ništa kada sam otišao, siromašan se svakako nisam vratio, ali moje najveće bogatstvo danas jeste sve ono što sam naučio među Švajcarcima da se ponašam domaćinski i štedljivo. Takav je tonarod. Sve se tamo zna – kad, kako i zašto. A kod nas u Srbiji možeš kako hoćeš. Hteo sam u stvari da ovim našima pokažem na jedan posredan i pomalo šaljiv način kako stvari funkcionišu u Švajcarskoj – smeje se Roma, obučen u fluorescentnu narandžastu kabanicu, kakve nose švajcarski policajci.
Štedljiv domaćin
Radomir je štedljiv čovek, pa je deo ograde oko kuće napravio od starih skija. I njih je kupio na švajcarskim pijacama za sitne pare. Rukovodio se time da ne bude skupo, a da izgleda lepo. U kući ima radio-stanicu koju je doneo u delovima iz inostranstva, sada je sklapa, a za šta će ona posle da mu služi, to je zasad tajna.
Semafore je Roma video na pijaci u Lucernu. Bili su polovni, ali ispravni. Tada mu je sinula ideja da ih donese u Vlakču i postavi u dvorište. Kada putnik namernik dođe u ovo zabačeno šumadisjko selo i hoće da poseti baš porodicu Jovanovića, procedura je sledeća – ispred kapije na ulazu u dvorište treba da stane i gleda sa strane u semafor na kome je crveno svetlo. Kada gazda vidi ko je došao u goste, odlučuje da li da pritisne dugme. Ako je odluka pozitivna, na semaforu se pali zeleno svetlo, kapija se otvara i gost može slobodno da uđe. Drugi semafor u unutrašnjosti dvorišta služi za izlazak gostiju.
I stubove ispred svoje kuće koje je postavio kraj seoskog puta ofarbao je u tri boje – belu, crvenu i plavu. Neka ljudi odmah znaju da je tu moja kuća, veli Radomir dok nam pokazuje da i u dvorištu ima iscrtane i bele linije baš kao na kolovoznim trakama.
– često sa svojom suprugom Mirjanom sedim ispred kapije i uživam u svom malom raju i zavičaju. Uprkos ljubomornim komšijama i njihovim zajedljivim primedbama, ponosim se svojom „malom Švajcarskom“. Da ne bi ove zemlje i arbajtovanja, možda bih i ja danas živeo u neznanju – poručuje naš sagovornik.
Dom nije svratište
– Sve znane i neznane puštam u svoj dom, niko nikad nije ostao ispred kapije ili neugošćen, samo mora da se zna red, da se jednom ovaj svet nauči nekoj kulturi, ne može da se uđe kako kome padne na pamet, a ni u vreme kada to ne odgovara meni i mojoj prodici jer nije kuća železnička stanica – veli Radomir.
