Kada je ovog meseca izbio požar u tržnom centru udaljenom svega nekoliko minuta hoda od Kremlja, jedan od ruskih novinskih kanala na Telegramu poslao je reportera na lice mesta.
Pojavio se jedan problem. Mobilni internet je bio u potpunom prekidu u centru Moskve, a Telegram, najpopularnija aplikacija u zemlji, bio je ograničen.
“Bilo je kao 1997. godine”, rekao je Sergej Titov, urednik kanala “Ostorožno novosti”, prisećajući se kako je reporter, u nemogućnosti da pošalje fotografije ili video-snimke, zvao redakciju sa fiksnog telefona da bi diktirao vest: “tri vatrogasna vozila, dvoja kola hitne pomoći, mnogo ljudi koji trče”.
Višednevni prekid rada u najvažnijem delu Moskve kristalisao je strahove da će predsednik Vladimir Putin otići dalje nego što su Rusi mogli da zamisle kako bi ih odsekao od sveta i prekinuo njihovu svakodnevicu time što internet u zemlji u potpunosti stavlja pod kontrolu Kremlja, piše Njujork Tajms.
Vlast gasi mobilni internet i uvodi “super-aplikaciju” MAKS
Rusi su se poslednjih nedelja suočili sa dva poremećaja istovremeno.
Vlasti, naoružane novim tehničkim mogućnostima i ratnim izgovorima, gase mobilni internet na određenim mestima. Takođe blokiraju sve više stranih aplikacija koje koriste milioni Rusa.
Vlada je kao razlog za prekide interneta navela bezbednost, nazivajući ih merama predostrožnosti protiv napada ukrajinskih dronova koji koriste ruske mobilne mreže za navođenje. Međutim, stručnjaci kažu da vlada takođe sprovodi ciljana isključenja kakva bi uvela u slučaju nemira, poput masovnih demonstracija koje su ove godine zahvatile Iran.
Još odvažniji, u očima mnogih Rusa, jeste Putinov napad na Telegram.
Nakon što je blokirao Fejsbuk, Instagram, Vocap i Jutjub, ruski lider sada nastoji da osakati aplikaciju koju više od 100 miliona Rusa koristi svakog meseca za komunikaciju i čitanje vesti, uključujući i one iz prognanih medija zabranjenih u Rusiji.
Moskva umesto toga vrši pritisak na Ruse da koriste novu, od Kremlja odobrenu “super-aplikaciju” poznatu kao MAKS. Ruski mediji su izvestili da Moskva planira potpunu blokadu Telegrama počevši od srede, ali su se pojavili znaci da bi taj potez mogli odložiti usled snažnog otpora javnosti.
Telegram kao poslednji bastion slobodnog interneta
Od svih primera rastuće represije u Rusiji tokom četiri godine rata u Ukrajini, malo šta je pogodilo više ljudi od ograničenja interneta.
Povremeni prekidi i blokade izazvali su haos jer su digitalne usluge koje pokreću svakodnevni život stalno zakazivale, primoravajući ljude na frustrirajuću potragu za alternativnim rešenjima. Kada je mobilni internet nestao u delovima Moskve, ljudi su počeli da plaćaju gotovinom. Pošto su aplikacije za taksi postale beskorisne, neki su zaustavljali automobile u prolazu.
Na internetu je naglo skočila prodaja voki-tokija, analognih telefonskih linija, papirnih mapa i starih MP3 plejera. Čak i u hodnicima Kremlja, zvaničnici su se vratili korišćenju fiksnih telefona.
Neke od posledica bile su opasne. Tokom prekida, uređaji za praćenje glukoze koje nose deca sa dijabetesom, na primer, nisu mogli da šalju podatke u realnom vremenu koji su roditeljima potrebni za prilagođavanje nivoa insulina.
Usred svih ovih poremećaja, pojavili su se znaci narodnog gneva, uz pokušaje organizovanja protesta u nekim gradovima, mada su ih vlasti blokirale. Kako bi održali rad aplikacija poput Telegrama, milioni Rusa okrenuli su se virtuelnim privatnim mrežama, odnosno VPN-u, da bi zaobišli ograničenja.
Titov, urednik kanala “Ostorožno novosti” u vlasništvu Ksenije Sobčak, naglasio je da Telegram nije samo “društvena mreža”, već temelj onoga što je preostalo od slobodnog ruskog interneta.
“Telegram je za Ruse, barem za moju generaciju koja je počela da ga koristi sa recimo 20 godina, čitav njihov internet život”, rekao je Titov. U tom smislu, dodao je, “čitav internet sistem na koji su ljudi navikli upravo se uništava”.
Sloboda koja nestaje
Decenijama su Rusi uživali u uglavnom slobodnom i decentralizovanom internetu. Razvila se živa digitalna kultura, gde su se Rusi otvoreno izražavali, politički organizovali i redovno koristili zapadne platforme.
Nakon masovnih protesta protiv Putina 2011. i 2012. godine, Kremlj je počeo da vidi slobodni ruski internet kao ozbiljnu pretnju. Isfrustriran moći američkih tehnoloških giganata, Putin je krenuo u izgradnju “suverenog interneta” – izdvojenog onlajn sveta koji može da kontroliše.
Možda niko nije predstavljao veću pretnju za Kremlj od antikorupcijskog aktiviste Alekseja Navaljnog, koji se istakao kao bloger na “Lajv žurnalu” (LiveJournal) ukazujući na državnu korupciju. Video-snimcima koji su prikupljali milione pregleda, pokazao je kako viralan onlajn sadržaj može dovesti do stvarnih protesta.
Predvođene “Roskomnadzor”-om, ruskim regulatorom za komunikacije, vlasti su blokirale veb-stranicu Navaljnog i vršile pritisak na zapadne kompanije da uklone njegovu aplikaciju za “pametno glasanje” i video-oglase. Zatim, nakon što je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Kremlj je počeo da sužava slobodu ruskog interneta mnogo odvažnijim i destruktivnijim akcijama.
Moskva je brzo zabranila Tviter, Instagram i Fejsbuk, a na kraju je pažnju usmerila na gušenje Jutjuba, koji je dugo bio jedan od najkorišćenijih sajtova u Rusiji, kao i Vocapa (WhatsApp). Upotreba VPN-a je naglo skočila.
Usred udara državne vlasti, Telegram je ostao relativno otvoren prostor. Sa sopstvenom mrežom kanala, Kremlj se oslanjao na aplikaciju za širenje ratne propagande, a vojnici su je koristili za kontakt sa porodicama i prikupljanje novca za jedinice.
Istovremeno, Rusi su mogli da čitaju nefiltrirane vesti i komentare čak i najoštrijih kritičara vlasti. Jedan od njih bio je šef plaćenika grupe “Vagner” Jevgenij Prigožin, koji je na Telegramu objavljivao sirove i psovkama začinjene video-snimke sa fronta. Prigožin je stekao kultni status među nezadovoljnim vojnicima, što je kulminiralo neuspelim pučem 2023. godine, ukazujući Kremlju na to kako objave na Telegramu mogu podstaći stvarnu pretnju.
Prelazak na iranski model
Više od dve godine kasnije, Roskomnadzor je objavio da ograničava Telegram, navodeći u februaru da je aplikacija prekršila ruski zakon jer nije zaštitila lične podatke, borila se protiv prevara i sprečila upotrebu od strane terorista i kriminalaca.
Počele su povremene blokade. Njujork tajms je sredinom marta testirao pristup Telegramu preko 72 servera širom Rusije i otkrio da je samo 39 uspelo da učita aplikaciju na pretraživaču. Dugo je vladalo uvreženo mišljenje da će Kremlju biti tehnološki i politički nemoguće da “vrati duha u bocu”, s obzirom na to da je ruski internet počeo kao slobodan.
Alena Epifanova, analitičarka za Rusiju u Nemačkom savetu za spoljne odnose, rekla je da, iako Rusija ne može da replicira kineski model “Velikog zaštitnog zida” koji je od početka bio zatvoren, ona se brzo kreće ka iranskom modelu.
Taj pristup podrazumeva “bele liste” odobrenih sajtova, ciljana isključenja i internu mrežu pod kontrolom vlade. Mnogi Rusi, uključujući i pristalice Putina, smatraju da je onemogućavanje Telegrama prelazak crvene linije.
U neuobičajeno oštroj izjavi krajem marta, Vjačeslav Gladkov, guverner Belgorodske oblasti koja se graniči sa Ukrajinom, nazvao je Telegram ključnom infrastrukturom za preživljavanje koju stanovnici koriste za informacije poput upozorenja na vazdušnu opasnost. Rekao je da ovi poremećaji vode do “nepotrebnih smrti”.
“Šta radite, idioti jedni?”
U mnoštvu video-snimaka objavljenih na mreži, maskirani ruski vojnici koji kriju identitet rekli su da je aplikacija presudna za njihove operacije na frontu i zatražili od Kremlja da odustane. Ova odluka je čak dovela do kratkotrajnog povratka politike u ruski parlament koji obično samo potvrđuje odluke vlasti.
Sergej Mironov, lider partije Pravedna Rusija i vatreni pristalica rata, nazvao je Telegram “jedinim pouzdanim sredstvom komunikacije” za rusku vojsku.
“Oni koji prolivaju krv nemaju kontakt sa rođacima i prijateljima”, rekao je Mironov i dodao: “Šta radite, idioti jedni?”
Na glasanju u donjem domu ruskog parlamenta, 77 poslanika, uključujući one iz Mironovljeve partije i komunističkog bloka, glasalo je da se od ruskih vlasti traži opravdanje za ovu odluku. Mera nije prošla jer je 102 poslanika bilo protiv, ali je otkrila retke podele.
Putin, koji je izjavio da Moskva mora “zadaviti” strane tehnološke firme kako bi odbranila suverenitet, uglavnom je ćutao o ovoj temi. Ipak, na sastanku u Kremlju 5. marta, upadljivo je pitao jednog vojnog oficira da li je korišćenje komunikacionih sistema koji “nisu pod našom kontrolom” opasno za ljudstvo.
Oficir je potvrdio da jeste i nazvao Telegram “neprijateljskim vidom komunikacije”. Ruski novinari su kasnije otkrili da taj oficir ima Telegram premijum nalog.
Ugušeni protesti
Telegram, koji kombinuje funkcionalnosti Tvitera i Vocapa, kreirao je ruski milijarder Pavel Durov, koji sada živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Durov je osudio potez Moskve kao uvredu za slobodu govora i “tužan prizor države koja se plaši sopstvenog naroda”.
Rusija je protiv njega pokrenula istragu. Durov još uvek nije najavio nikakve protivmere, ali bi mogao da unese tehničke promene u Telegram koje bi Rusima pomogle da pristupe aplikaciji uprkos blokadama.
Pokušaji organizovanja protesta su propali. Zahtevi za dozvolu demonstracija protiv ograničenja interneta podneti su u 28 gradova širom 17 ruskih regiona, prema rečima Dmitrija Kisijeva, ruskog političkog aktiviste, ali su svi odbijeni.
Najmanje 50 ljudi je privedeno od decembra 2025. zbog organizovanja protesta protiv ograničenja interneta, saopštila je ruska grupa za ljudska prava OVD-Info.
U Krasnodaru, na jugu Rusije, lokalni proratni poslanik Aleksandar Safronov dobio je dozvolu za protest od 200 ljudi, da bi mu ona kasnije bila povučena uz obrazloženje gradskih vlasti o bezbednosnim rizicima.
“I levičari i desničari – mnogi se ne slažu sa onim što se dešava sa blokadama i ograničenjima”, rekao je Safronov u telefonskom intervjuu.
“Država čak i ne pokušava da jasno ili ozbiljno razgovara sa građanima i ništa im ne objašnjava”, naveo je on.
“…svi su nekako naučili da se tu ne može ništa”
Dok milioni Rusa pronalaze načine da zaobiđu ograničenja, Kremlj bi se na kraju mogao osloniti na netehničke metode kako bi ih udaljio od stranih platformi.
Na primer, ruske vlasti bi mogle zvanično da proglase Telegram “terorističkom ili ekstremističkom organizacijom”, kao što su uradile sa kompanijom Meta.
Svako ko vodi kanal ili plaća oglašavanje na aplikaciji rizikovao bi krivično gonjenje. Vlasti bi takođe mogle pojačati napore za suzbijanje upotrebe VPN-a ili agresivnije primenjivati novi zakon koji zabranjuje pretraživanje ili pristup “ekstremističkom” sadržaju.
Iako ljudi izražavaju bes i nadaju se da će njihova alternativna rešenja potrajati, mnogi su pomireni sa budućnošću pod strožom državnom kontrolom.
Urednik Titov predviđa da njegov medij neće imati isti uspeh na državnoj aplikaciji MAKS, čija matična kompanija VK već cenzuriše kritičke komentare i vesti. Ali kaže da ne vidi način da se stvari vrate unazad.
“Lako je videti nezadovoljstvo na internetu u svim slojevima društva”, rekao je Titov.
“To prosto nikuda ne vodi. Čak i među ljudima koji su za rat, ima mnogo kritika na račun države, ali su svi nekako naučili da se tu ništa ne može učiniti”, zaključio je on.
