Za tri decenije od kada je objavila rat raku Amerika je potrošila milijarde dolara na istraživanja leka protiv malignih tumora. Ipak, stopa smrtnosti ostala je ista kao i 1970. godine. Uprkos ogromnim naporima hirurga i onkologa stopa smrtnosti od raka dojke, debelog creva i prostate u Mćrici veca je od pet do 30 puta nego u mnogim drugim delovima sveta. Nema spora da se jedan od velikih razloga krije u nacinu ishrane. U poslednje vreme u SAD se pojavilo mnoštvo knjiga ciji autori tvrde da se nacinom ishrane može smanjiti rizik od raka. Ipak, niko ne zna tacno koje namirnice i u kojem odnosu pružaju najbolju zaštitu. Odgovori na ta pitanja morace da sacekaju još decenije istraživanja, ali ono što se vec danas zna o svojstvima i hemijskom sastavu odredenih biljaka neosporno može da smanji stopu smrtnosti od raka.
Demografska istraživanja dosledno ukazuju na to da postoji veza izmedu velikog unosa voca i povrca i niskog rizika od raka. Molekularni biolozi su utvrdili da hemijski sastojci biljaka na vrlo specifican nacin blokiraju razvoj i rast tumora. Autori novih knjiga o ishrani tvrde da pravilna ishrana zaustavlja rak pre nego što on krene u ofanzivu, baš kao što vezivanje sigurnosnog pojasa smanjuje rizik da poginete u automobilskoj nesreci.
Caj bolji od vitamina
Voce i povrce bogato je antioksidantima. Vitamini C, E i beta karoten neutrališu slobodne radikale koji uništavaju celijsku DNK i izazivaju njene mutacije. Naucnici su nedavno utvrdili da neki hemijski sastojci odredenih biljaka imaju jace dejstvo cak i od vitamina. Grožde i crno vino bogati su antioksidantom resveratrolom koji je, kako su pokazali testovi na miševima, smanjio ucestalost tumora kože za 88 odsto! Zeleni caj sadrži mocne antioksidante polifenole od kojih neki imaju 20 puta jace dejstvo na slobodne radikale od vitamina E, a od vitamina C su cak 500 puta delotvorniji. Zatim je tu likopen, pigment koji paradajzu daje crvenu boju. Da bi organizam mogao da ga apsorbuje potrebno je skuvati paradajz i jesti ga sa malo maslinovog ulja pomocu kojeg dospeva u krvotok.
Istraživaci sa Harvarda, na osnovu studije sprovedene na 48.000 muškaraca, utvrdili su da su oni koji su svake nedelje konzumirali 10 porcija hrane bogate paradajzom gotovo prepolovili rizik od raka prostate. Druge studije ukazuju na to da je likopen blagotvoran i u sprecavanju raka dojke, pluca i digestivnog trakta. Ako jedete sos od paradajza obavezno mu dodajte malo belog luka. Alil sulfidi koji se nalaze u belom luku, luku vlašcu i crnom luku pomažu da organizam bezbednije preradi hemijske supstance koje izazivaju rak. Cak i mala kolicina belog luka u ishrani znacajno utice na metabolizam. Ipak, da bi beli luk delovao treba ga iseckati i ostaviti da odstoji 10 minuta. Istraživaci kažu da najmocnije dejstvo ima ekstrakt starog belog luka. Ali beli luk nije jedina namirnica koja pomaže organizmu da sigurnije „preradi“ kancerogene materije. Cvetasto povrce, kao što su brokoli, karfiol i kupus, podstice proizvodnju enzima koji likvidiraju hemijski „otpad“. Zaslugu za to ima njihov sastojak sulforafan, hemijska supstanca oštrog mirisa koja nekim ljudima smeta ali je zdrava.
Pogubnost zasicenih masti
Mogu li, medutim, neke druge namirnice da povecaju šanse da prekancerozne lezije prerastu u tumor? Masnoce koje unosimo ishranom tu igraju veliku ulogu.
Uznapredovali tumori su šest puta cešci u SAD (gde masti u ishrani cine skoro 40 odsto ukupno unetih kalorija) nego u Japanu (gde se sa masnocama unese manje od 20 osto kalorija). Ucestalost raka dojke ima slicnu pravilnost. Ipak, ukupan unos masti samo je deo price. Mnogi strucnjaci smatraju da je važna ne samo kolicina unete masti, vec i vrsta masti koje konzumiramo. Zasicene masti, uprkos tome što su pogubne za srce i krvne sudove, izgleda da ne uticu na povecanje rizika od raka. Mononezasicene masti (u maslinovom ulju) su, izgleda, takode neškodljive. Ali, dva oblika polinezasicenih masti – omega – 6 i omega – 3 – druga su prica. Masti omega – 6 (nalazimo ih u kukuruznom i suncokretovom ulju) pospešuju rast tumora; masti omega – 3, kojih ima u ribljem i lanenom ulju, inhibiraju tumore. Epidemiološke studije pokazuju nisku stopu raka medu ljudima koji jedu mnogo ribe. Dakle, pametno je nekoliko puta nedeljno jesti tunjevinu, skušu, sardine ili losos. Soja je još jedna zdrava namirnica, posebno ako vas brine rak dojke ili prostate.
Blagotvorna soja
Jedan od najjacih pospešivaca tumora reproduktivnih organa jeste hormon estrogen. Soja sadrži slabe estrogene – izoflavine – koji sprecavaju da jaki oblik estrogena dospe u celiju. Studije ukazuju na to da tofu i sojino mleko imaju slicno blagotvorno dejstvo kao i lek tamoksifen, ali bez negativnih uzgrednih pojava:
Ako celija u kojoj je došlo do degenerativnih kancerogenih promena uspe da izbegne sve ove prepreke i preraste u opipljivu grudvicu, taj proces se ne može spreciti samo ishranom. Ipak, neke hemijske supstance koje se nalaze u biljkama mogu da sprece njeno snabdevanje krvlju, pa tako i rast tumora. Soja, ruzmarin, dumbir, šargarepa i grožde sadrže takozvane ihibitore SOH-2 koji sprecavaju razvoj novih krvnih sudova preko kojih se tumor hrani. Nepotrebno je reci da je tumor bez arterija – tumor bez buducnosti.
Ishrana sigurno nece iskoreniti rak u svetu. Ipak, u odredenim slucajevima može da pomogne da se rizik od raka smanji. Zato vredi pokušati.
