Promocija knjige „Muzička kutija“ bila je osmišljena kao veče muzike i nadahnutog čitanja priča, dok se u pozadini čula tema Šostakoviča iz muzičke kutije, kako bi upotpunila doživljaj i učinila veče autentičnim. I sam program počeo je nestandardno: u prostoriji su se prvo začuli zvuci iz muzičke kutije, da bi ubrzo učenik Dimitrije Petrović pročitao priču „Muzička kutija“, po kojoj je zbirka i dobila ime.
Kroz razgovor sa Draganom Jakovljevićem, publika je stekla utisak da je ova knjiga po mnogo čemu drugačija od njegovih dosadašnjih izdanja. Autor naizgled obične životne priče svojih junaka predstalja na neobične načine. Likovi su sasvim obični ljudi, koji žive živote bliske našim, ali se neočekivano svi nađu u krajnje neobičnim situacijama, zatečeni njima. Usput sami uče i pokušavaju da reše svoje problematične situacije, a u taj proces gotovo neprimetno biva uvučen i čitalac, vođen veštom rukom pripovedača.
Prisutni su od autora saznali da su takve neobičnosti, u ovoj književnoj formi, za ovog pisca nove, jer se do sada bavio drugim književnim formama, dok se kratkih priča klonio.
„One se smatraju najtežom književnom formom, ali sam osetio potrebu da joj se posvetiom u poslednje dve godine, pa sam neke priče najpre objavio na internetu, kako bih saznao kako ih čitaoci vide. Pošto sam dobio pozitivne i ohrabrujuće komentare, odlučio sam da dvadesetak priča objedinim u knjigu i rukopis ponudim „Srpskom vencu“. Zahvalan sam direktorki Kulturnog i medijskog centra Zorici Jurković, koja je sa oduševljenjem prihvatila moju i deju i od početka je podržavala“, rekao je Jakovljević.
On je dodao da, kada je reč o neobičnim situacijama u knjizi, neke priče nose dozu irealnog, ali ne sve. Priča „Muzička kutija“ je, prema rečima autora atipična, jer nosi i dozu lirskog u sebi, jer je vezana za jedno njegovo emotivno iskustvo.
Dok čita ove priče i upoznaje se sa likovima, čitalac stiče utisak da je reč o ljudima iz njegovog komšiluka. Međutim, sudeći po psihološkim profilima tih likova i njihovim karakterima, ne možemo se oteti utisku da je autor sklon da dugo posmatra ljude i analizira njihova ponašanja, što je on sam u razgovoru i potvrdio.
Na zapažanje Dragane Meseldžije da u pričama ima mnogo psiholoških momenata, sam autor kaže da voli da posmatra i analizira ljude, pogotovo načine njihove neverbalne komunikacije. Prema njegovim rečima, pokreti i mimika mogu da kažu više nego hiljadu reči, i zato mu je upravo takva komunikacija česta inspiracija.
Dragan Jakovljević je objasnio da je njegovo pisanje isnpirisano stvarnim životnim situacijama i ljudima iz njegovog okruženja. Međutim, na tu stvarnost se uvek nadoveže i piščeva fikcija, pa u svojim pričama spaja naizgled nespojivo i time situacije o kojima pripoveda čini još neobičnijim.
Jakovljevićeve priče su i poučne, jer čitaoca pokreću na razmišljanje o sistemu vrednosti i sopstvenim prioritetima. Jedna od tema večeri bila i empatija među ljudima, koja se u današnje vreme u velikoj meri izgubila. Upravo iz tog razloga, ovoj strani naše ličnosti pisac u svojim pričama i te kako posvećuje pažnju, pošto smatra da je nedostatak empatije društveni, a ne samo individualni problem.
Možda baš iz tog razloga, Jakovljevićeve priče odišu humanošću. On iz takve, humane percepcije posmatra svoje junake i njihova okruženja, pa svaki nosi neku mudru poruku, u nadi da će njome ovaj svet učiniti bar malo boljim.
Junak priče „Andaluzija“, iz koje su tokom promocije pročitani pojedini odlomci, upućuje mudre, kritički intonirane poruke ovoj i budućim generacijama, u kojima nam skreće pažnju da premalo pažnje i podrške pružamo ljudima koji pišu. Štaviše, stvaraoci jedine vrednosti koja je večna, a to je pisana reč, često bivaju namerno neprimećeni, zanemareni pa i progonjeni.
Jakovljevićeve priče se uglavnom završavaju onako kako čitalac ne očekuje. Autor kaže da ni on, kao ni i većina njegovih kolega po peru, ponekad ne zna unapred kako će se priča koju piše završiti, jer se radnja tokom samog pisanja grana u više pravaca i likovi često dobiju drugačije karekteristike od onih koje im je na početku namenio.
Pitanja iz publike su te večeri bila brojna, pa je ovo književno druženje, na vidno zadovoljstvo i slušalaca i učesnika, potrajalo nešto duže nego što je bilo predviđeno.
