Milka i Siniša Džavic došli su u Sidnej krajem decembra 1998. godine. Milka je upravo bila završila snimanje nove ploce, koja je vec uveliko reklamirana na televiziji, kada su usledile ponude za docek Nove godine u Austriji ili u – Australiji. Oni su se odlucili za mnogo duže putovanje.
Planirali su da ostanu tri meseca, a po isteku radne vize da se vrate u Beograd.
U meduvremenu, NATO je napao Jugoslaviju. Nastala je panika zbog dece u Beogradu.
– Trcali smo po nekoliko puta na dan i kupovali kartice za telefon, kako bi nazvali Beograd da cujemo gde su nam deca. Kasnije je Nataliju i Aleksandru moj brat smestio u Macvu, kod babe i dede – prica Siniša.
Najbolji harmonikaš Macve
Godine 1974. Siniša Džavic bio je najbolji harmonikaš Macve, a dve godine posle, druga juniorska harmonika Jugoslavije u Sokobanji. Tada je imao samo petnćst i po godina, a priznanje je osvojio u konkurenciji 263 mlada muzicara.
Posle smirivanja situacije u Jugoslaviji, avgusta 1999. godine, Siniša je ostao ovde, a Milka se vratila, u nameri da ovamo dovede i decu. Produžili su radnu vizu, ali su useljenicke vlasti dva puta odbijale njihovu molbu da dodu i deca. Iz treceg puta su uspeli i zajedno su vec dve godine.
Natalija i Aleksandra pohadaju danas jedanćsti i deseti razred. Za vreme školskog raspusta u Australiji, bile su dva meseca u Jugoslaviji.
Šta su dobili, a šta izgubili dolaskom u Australiju?
– Naš problem je što nismo ovde došli planski. Sve smo gradili tamo, a onda ostavili. Moram priznati, da smo upoznali mnogo divnih ljudi u Melburnu i Australiji. Koliko vidim, vole nas i možemo da opstanemo na ovdašnjoj muzickoj pozornici. Lepo nam je, ali još uvek mucimo muku sa odobrenjem stalnog boravka. Biti muzicar ovde i u Evropi nije isto, jer ovo je mirnija zemlja i retko se dešavaju problemi po kafanama i zabavama. Publika najviše voli ljubavne pesme, jer su politike siti stari i mladi.
Siniša, „kad mu dozvole da ostavi harmoniku“, u slobodno vreme, voli da ode na pecanje, dok je Milkin hobi šetnja po prodavnicama u društvu dece. Upoznali su mnoge prijatelje iz rodne Macve kojima je Australija, takode, novi dom.
Oboje DŽavica rodom su iz macvanskog sela Badovinci, gde su pohadali osnovnu školu. Milkin otac bio je najpoznatiji harmonikaš u tom kraju, pa je i ona vec u trinćstoj godini takode svirala pre nego što je pocela da se bavi pevanjem. Siniša je sa jedanćst godina okacio harmoniku o rame i od tada je ne skida. Ne bez razloga jedan melburnški menadžer za njega kaže: „Ni manjeg coveka ni veceg radnika“.
Milka je na svoj treci dolazak u Australiju cekala punih dvanćst godina:
– Ne kajem se što sam došla, volim ovu zemlju – kaže ona.
DŽavici su, nema sumnje, osvežili ovdašnju estradnu scenu i znatno doprineli njenom kvalitetu.
