Svakoga dana, pocev od 28. aprila, kada je postavljen i osvecen temelj buduceg Srpskog doma u Vankuveru, Milan Giljaca i Lazo Gajic licno proveravaju kako i koliko „raste“ ova jedinstvena gradevina.
Prvi je rukovodilac gradilišta, drugi licno pomaže gde god to zatreba.
Projekat arhitekte Petra Vladikovica, koji je pre tridesetak godina stigao iz Beograda u Kanadu, polako se uoblicava. Zidovi streme u visinu, a pod krov treba da stanu vec za dve, tri nedelje. Tada ce i Milan Giljaca i Lazo Gajic da odahnu. Pred zimu, iako ona pored Pacifika nije tako hladna kao u velikom delu ove prostrane zemlje, bice završeni svi vanjski gradevinski poslovi oko doma. Onda predstoji unutrašnje uredenje novog Srpskog doma, u kom ce se pod istim krovom naci crkva, višenamenska sala, biblioteka, pozorište („pravo“, sa pozornicom, reflektorima, stolicama), nacionalni restoran, kao i prostorije za nacionalne organizacije iz Vankuvera.
Projekat je vredan tri miliona dolara, za koji ce se, naravno, uzeti kredit, ali donacije nisu zanemarljive.
– Široke ruke su Srbi iz Vankuvera i okoline – kaže Lazo Gajic. – Dace bog, završicemo mi dom kada smo i planirali, za Vidovdan iduce godine.
Crkveno-školska opština „Arhangel Mihailo“ krenula je u ovaj projekat vrlo ambiciozno. Glavni motiv i želja bili su da se pored vece crkve sagradi dom – okupljalište svih Srba koji ce na jednom mestu moci da zadovolje razlicite interese. Koncepcija doma posebno je okrenuta mladima. Uz biblioteku i pozorište, prvo koje ce Srbi u Kanadi imati u svom vlasništvu, u crkveno-školskoj opštini se nadaju da ce druga i treca generacija srpskih doseljenika naci dovoljno motiva da se sastaje i da provodi svoje slobodno vreme u domu. Da se druže, sklapaju brakove, onako kako su prvi srpski doseljenici radili kada su dvadesetih godina prošlog veka stigli u Vankuver iz siromašnih i pasivnih krajeva Like, Hercegovine i Crne Gore.
Nepresušni entuzijazam
Svakodnevno, bar 12 radnika je na gradilištu, a mnogi je i onih koji dodu da pomažu. U srpskoj zajednici u Vankuveru rekli su nam da su braca Miladin i Miodrag Gordic, posebno zaslužili da se pomenu, zbog elana, požrtvovanosti, rada i organizacionih sposobnosti. Tu su i drugi, jednako vredni i požrtvovani. Svi streme ka istom cilju: ostaviti svojoj deci u naslede crkvu i dom da služe srpskom imenu, tradiciji i kulturi.
