Doktor Robert Hodel, profesor slavistike na Univerzitetu u Hamburgu, rodom Švajcarac, o svom gromadnom delu za srpsku književnost i kulturu, staje rame uz rame čuvenom zemljaku Arčibaldu Rajsu, koji je o Srbima objavio oko 800 publikacija i članaka, preveo je gospodin Hodel i u Nemačkoj objavio Antologiju srpske poezije, potom Boru Stankovića, pri čemu je skoro očaran njime, njegovim jugom i Vranjem, Momčila Nastasijevića, akademika Dragoslava Mihailovića, itd, a vrstan je poznavalac ne samo srpske, već i svetske književnosti, slikarstva, filma, izražavajući stav i o najnovijoj političkoj situaciji vezano za rusku umetnost.
„To je velika katastrofa, da se navali na sve ruske pisce, to ne liči ni na šta“, kaže Hodel.
Ušli ste u srpsku književnost i srpsku kulturu, ne sa jednom nogom, već obe i poznajete film. Šta mislite o Kusturici?
„Nisam nikada doživeo takvu radost kao u nekim Kusturičinim filmovima…Od „Sećajući se Doli Bel“, „Oca na službenom putu“ pa do „Andergraunda“…to su filmovi gde se neposredno doživljava život. I ono što je Andrić govorio o Stankoviću: možda je to Vranje, ali to je život i tako ja doživljavam Kusturičine filmove. On je jedan od najvažnijih svetskih reditelja“, kaže profesor Hodel.
Inače, u nizu savremenih srpskih književnika, ovaj vrsni poznavalac srbistike se bavi i Aleksandrom Gatalicom i Draganom Velikićem.
„Nedavno je izašao intervju sa Gatalicom koji sam radio, tako da kada smo govorili o Stankoviću i jugu, možemo reći da Gatalica i Velikić pripadaju severu, rekao bih da su više racionalni i koji imaju jako veliku svest o formi. Kad vidite da se sve svodi na smrt, vidite antiratni diskurs koji je napravljen protiv određene patetizacije rata“, kaže Hodel.
Na kraju ostaje da se apostrofira da je ono što profesor Hodel čini za srpsku književnost i kulturu nemerljivo, gromadno, zato kapa dole pred njegovim grandioznim delom.
