Prof.dr Cedomir Nestorovic, predsednik Saveta dijaspore

Ono što se tice naših ljudi u dijaspori i njihovih veza sa maticom bice regulisano i posredstvom skupština dijaspore u zemlji u kojoj žive i preko delegata izabranih na tim skupštinama, objašnjava predsednik Saveta dijaspore prof. dr Cedomir Nestorovic.
Institucionalno povezivanje matice sa dijasporom pocelo je formiranjem Saveta dijaspore, a sledi osnivanje Glavne skupštine dijaspore i skupština po zemljama gde žive naši ljudi.
Prof. Nestorovic je želeo posredstvom “Vesti” da pojednostavljeno objasni nacine i puteve kojima ce naš narod biti zastupljen u ovim procesima.

Odnos sa vlastima

Naravno, Skupština dijaspore bice reprezentativni i legitimni organ i prema vlastima u Srbiji i Crnoj Gori.
– Mi cemo delegirati našeg legitimnog predstavnika u Savezu dijaspore i više niko nece mocu da pita: “Ko ga je izabrao?” i “Koga on predstavlja?” Na ovakav nacin vlast u zemlji nece moci da bira podobne predstavnike dijaspore i po svom nahodenju odreduje ljude koji se predstavljaju kao naši lideri.

– Odmah treba naglasiti da je dijaspora prihvacena kao ravnopravni partner. Niko nam nece nametati rešenja, a mi cemo imati demokratsku i legitimnu Skupštinu koja ce zastupati naše interese. Nema cak ni šablona po kojem bi se formirale skupštine, vec je ostavljeno dijaspori da se samostalno organizuje. Neke zemlje su na svom sastanku (u Francuskoj je to bilo na zajednickom skupu Zajednice srpskih i jugosloveneskih udruž enja i SZF) izabrale kandidate za Savez dijaspore, a potom i Inicijativni odbor za pripremu Skupštine dijaspore – informiše dr Nestorovic.
Do sada su na adrese klubova i udruženja stizale razne primedbe. Na primer: “A, ko su oni da nas predstavljaju kada znamo da klubovi i udruženja ne predstavljaju više od tri odsto naših ljudi koji žive u Francuskoj?”

– Tacno, ali ako je u matici došlo do demokratskih promena, red je da se to preslika i na dijasporu i da je više ne predstavljaju uvek isti nezamenljivi ljudi – primecuje dr Nestorovic.
S druge strane, aktivisti su obrazlagali da niko nikome ne brani da se angažuje, a podvlacili “da nema njih, odnosno klubova i udruženja, u dijaspori ne bi bilo ni folklora, fudbala, koncerta, pa ni dopunske škole”.
– Lako je kritikovati kada se ništa ne radi. Nadajmo se da ce dosadašnji predvodnici i klubovi sada mobilisati ljude za Skupštinu, a posle na red dolaze biranja i glasanja. Istina je da postoje nerazumevanja na relaciji klubovi i udruženja i – gradani. Da bi se ostvario kvalitativni skok, predlažemo da u buducim skupštinama po zemljama budu zastupljeni aktivisti kojima treba odati priznanje za dosadašnji rad, kao i predstavnici gradana koji do sada nisu bili zastupljeni i kojima više leži geslo “jedan covek – jedan glas”.
Prema sadašnjim saznanjima, naša Skupština dijaspore ce biti reprezentativni i legitimni organ i prema vlastima zemalja u kojim živimo.
– Klubovi i udruženja ne mogu rešavati sve probleme, narocito one koji se ticu individualnih prava, zato što nisu reprezentativni, a i štošta nije u njihovom delokrugu aktivnosti. Ukoliko bi postojao jedan “savez klubova”, a eto, biramo ga, lakše ce se dobiti subvencije za organizovane aktivnosti dijaspore, lakše ce se regulisati pitanja penzija, dokumenata, lecenja, kulturnih manifestacija, dopunske škole – nabraja naše “životne male stvari” dr Nestorovic.
Dr Nestorovic istice da cemo kroz Skupštinu dijaspore moci da artikulišemo naše zahteve i što se tice saradnje sa Fudbalskim savezom, sa Savezom amatera, Kulturno-prosvetnom zajednicom, Ministarstvom prosvete, Ministarstvom kulture.., a što je veoma bitno i odavno tišti naše ljude – kroz Skupštinu cemo moci postaviti naše zahteve o staroj deviznoj štednji, penzijama, carini, taksama i doprinosima ili o pravu glasa, državljanstva, vojnom roku…