Poslanici iz 47 zemalja članica Saveta Evrope (SE) raspravljaće u utorak, 25. januara na plenarnom zasedanju Skupštine SE u Strazburu o predlogu uspostavljanja međunarodnog suda i međunarodne sudske kontrole na Kosovu. Poslanici će glasati o nacrtu rezolucije iz izveštaja britanskog poslanika Tonija Lojda o zaštiti ljudskih prava na Kosovu, u kome se detaljno razrađuje mehanizam osnivanja suda za ljudska prava i međunarodnog sistema sudske kontrole na Kosovu. Sud bi imao devet sudija – pet međunarodnih i četiri sa Kosova od čega dvojica iz redova manjina. U formiranju ovog suda, imenovanju sudija i njegovom funkcionisanju Beograd nema nikakvu ulogu. U tekstu nacrta rezolucije SE doslovno se kaže da Kosovo jeste deo teritorije SCG, ali da je pod upravom međunarodne zajednice i da: „u skladu sa rezolucijom 1244 UN jedna od osnovnih misija Unmika je zaštita i afirmacija ljudskih prava; SCG nema više kompetencija na teritoriji Kosova u smislu da je Kosovo isključeno iz obaveze koje SCG ima prema međunarodnim konvencijama“.
NATO „ništa ne zna“
U telefonskom razgovoru za „Vesti“ portparol Atlantske alijanse u Briselu, specijalizovana za Kosovo, koja nije želela da joj se navodi ime, rekla je da „ne zna ništa“ o projektu osnivanja međunarodnog suda na Kosovu pod čijom bi se jurisdikcijom našli i pripadnici NATO. Ona je dodala da „razne organizacije imaju razne projekte“ i da ona o tome nema šta da kaže.
Kakve su političke posledice ovog, u pravnom smislu detaljno razrađenog projekta Saveta Evrope?
Da bi međunarodni sud za ljudska prava na Kosovu bio osnovan biće potrebna saglasnost UN I NATO-a, jer se u nacrtu rezolucije iz izveštaja Tonija Lojda izričito kaže da bi pod jurisdikciju ovog suda dospeli i pripadnici Unmika i Kfora odnosno NATO. Ukoliko pripadnik NATO-a na Kosovu prekrši ljudska prava, za to je do sada bio nadležan ili NATO ili nacionalna pravosuđa, u zavisnosti od toga iz koje zemlje vojnik potiče.
Kako nam je rečeno u Savetu Evrope, u toku su pregovori ove organizacije sa NATO, kada je reč o potpisivanju konvencije o sprečavanju torture. Jedan obavešteni zapadni analitičar, koji je želeo da ostane neimenovan, ocenio je tim povodom za naš list da je „prosto nezamislivo“ da bi NATO prihvatio da njegovi pripadnici dospeju pod jurisdikciju Evropskog suda za ljudska prava, kako to projekat Saveta Evrope predlaže.
Stanovništvo bez zaštite
Marek Novicki, ombudsman (zaštitnik ljudskih prava) za Kosovo, ocenio je da je Kosmet praktično već nezavisan od Srbije i Crne Gore:
– Stanovništvo sada nema nikakvu zaštitu, a to govorim sa aspekta ljudi koji tamo žive. Međutim, projektom međunarodnog suda za Kosovo ne najavljuje se nezavisnost pokrajine. Problem je što niko sada ne može da podnese tužbu za gaženje ljudskih prava na Kosovu, jer Beograd nije odgovoran za ono što radi Unmik, već su odgovorne Ujedinjene nacije. Ne možete međutim da tužite UN Evropskom sudu u Strazburu jer za sada za tako nešto ne postoji mehanizam. Iz tog razloga je bilo potrebno da se napravi nešto posebno i zato mislim da ovaj projekat SE ide u dobrom pravcu – rekao je Novicki.
Ukoliko bi, međutim, snage NATO napustile Kosovo, a na njihovo mesto došle evropske snage, kao što je to slučaj u BiH, projekat međunarodnog suda za ljudska prava na Kosovu bio bi znatno izvodljiviji, smatra isti izvor. Ovaj projekat sasvim je kompatibilan sa projektom pretvaranja Kosova u „evropski protektorat“ i „na izvestan način ga najavljuje“, kaže naš sagovornik.
Uspostavljanje „evropskog protektorata“ ideja je grupe poslanika iz berlinskog Bundestaga, o čemu su „Vesti“ pisale u više navrata, a otvoreno je zagovaraju neki evropski poslanici kao, na primer, Nemica Doris Pak, predsednica interparlamentarne delegacije Evropskog parlamenta. Po zagovornicima ove ideje evropski protektorat značio bi odlazak UN i bio bi baziran na formuli „ni potpuna nezavisnost, a ni vlast Beograda na Kosovu“. Time se, rekli su naši sagovornici u Evropskom parlamentu, „čuva obraz Beogradu, a ispunjavaju zahtevi Prištine“.
Slađana Prica, ambasadorka SCG pri Savetu Evrope u Strazburu, smatra da je ovaj projekat vrlo ozbiljan i kvalitetan u pravnom pogledu, ali ga kritički ocenjuje kada je reč o političkim posledicama njegovog eventualnog ostvarivanja.
– Kao država, Srbija i Crna Gora potpuno je isključena i ceo proces će voditi ka stvaranju jednog sistema sudstva Kosova bez direktne veze sa Srbijom. Ono što se u ovom izveštajima vrlo otvoreno potencira, to je osporavanje, po njima ilegalnih, sudskih organa na teritoriji Kosova, zapravo u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Smatram da se na ovaj predlog još mora uticati i da se mora obezbediti potpuno drugačija uloga SCG – rekla je Prica u razgovoru za „Vesti“.
Prica je dodala da je ovaj plan u kontradikciji sa nedavnom izjavom specijalnog predstavnika UN Sorena Jesena Petersena da se na privremene vlasti Kosova prenose sva ovlašćenja, osim onih koja zadiru u sferu suvereniteta, jer sudstvo spada u sferu suvereniteta.
U razgovoru za „Vesti“ izveštač Toni Lojd naglasio je da „cilj predloga iz nacrta rezolucije nije stvaranje nezavisnosti Kosova“ već da omogući stanovnicima Kosova da žive po evropskim standardima o ljudskim pravima.
– To nije lako ostvariti, jer je Kosovo u jednoj posebnoj situaciji. Po Rezoluciji UN 1244 ono predstavlja deo SCG, a ipak nije u domenu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Ističem da moj izveštaj nije uključen u pitanje rešavanja statusa. NJegov je cilj bio da pomogne da se poboljša situacija Srba i drugih manjina na Kosovu – rekao je Lojd.
