Preporuke Bila Klintona i Medlin Olbrajt za prvih 120 dana nezavisnosti
Treba razmišljati i o onome što ne treba uraditi: Medlin Olbrajt i Bil KlintonMeđunarodna konferencija u Njujorku o Kosovu. razmišljati i o onome što ne treba uraditi: ”Ako je limun sve što imate, onda pravite limunadu.” To je savet koji je bivša ministarka spoljnih poslova SAD Medlin Olbrajt ponudila liderima Kosova i aktivistima civilnog društva na konferenciji organizovanoj u Njujorku polovinom aprila pod nazivom “Razvoj strategije za prvih 120 dana Kosova.”
Na ovom skupu bilo je jasno da Kosovari žele promene i da više nisu u egzaltiranom pobedničkom raspoloženju kao u junu 1999. godine, kada je okončano NATO bombardovanje. To se moglo videti iz količine vremena utrošenog na diskusije o tome kakvo Kosovo ne treba da bude i šta na Kosovu ne treba da se dogodi, čak više nego na raspravu o tome šta treba da se dogodi. Obraćajući se učesnicima konferencije, bivši predsednik SAD Bil Klinton je rekao: “Kada budete upravljali ovom novom zemljom, svakog jutra treba da razmišljate o onome što ne bi trebalo uraditi.” Klinton je govorio o tome da ne treba dopustiti da lične ambicije odnesu prevagu nad ciljevima izgradnje države, kao i o disciplini koja je potrebna da bi se Kosovo učinilo “uspešnim preduzećem”.
“čak i posle 200 godina demokratije, mi Amerikanci ponekad nismo dovoljno pažljivi, pa nas to posle progoni i primorava da ispravljamo učinjene greške”, nastavio je Klinton. “Vi nemate takav luksuz na raspolaganju; vi morate uspeti već u prvoj i drugoj godini.” Bivši američki predsednik rekao je Kosovarima da ne mogu učiniti mnogo da spreče Rusiju u nameri da upotrebi veto u Savetu bezbednosti protiv plana UN za “nadgledanu” nezavisnost Kosova. Besmisleno je gubiti vreme na to. Umesto toga, Kosovari treba prvenstveno da razmišljaju o tome kako da osiguraju ekonomski uspeh Kosova.
Međunarodni stručnjaci koji su prisustvovali konferenciji ukazali su na tri glavna izazova sa kojima se Kosovo suočava. Prvo, Kosovo se nalazi u tranziciji iz uprave pod kontrolom UN u stanje samouprave. Izazov se može izraziti pitanjem da li će možda Kosovo iz ovoga dobiti samo neku vrstu združene EU/NATO okupacije? Drugo, Kosovo je u tranziciji iz statusa pokrajine Srbije u status nezavisne države. Postavlja se pitanje da li je samo sticanje nezavisnosti od Srbije dovoljno. “Ono što radite sa svojom energijom, mineralima, telekomunikacijama i ekonomskom strategijom, to zapravo određuje da li ste zavisni ili nezavisni”, rekao je Asraf Gani, bivši ministar finansija Avganistana koji sada vodi Institut za efikasnost državne uprave. Treće, Kosovo je u tranziciji od društva kojim su dominirali Srbi u društvo kojim će dominirati Albanci ili će biti multietničko društvo.
Ovde se postavlja pitanje jesu li Kosovari sposobni, kao što je to Klinton formulisao, “da ne dozvole da se vladavina većine pretvori u tiraniju većine”.
Pored ovih načelnih pitanja, tu su i mnogi manji praktični problemi koji zahtevaju hitno donošenje odluka i rešavanje u prvih 120 dana. Jedan od zadataka je priprema predloga novog ustava uz dovoljno angažovanje javnosti da se eliminiše utisak da su ustav sastavljali međunarodni zvaničnici i da niko ljude na Kosovu nije pitao kakav ustav zapravo žele. Izvor brige je i usvajanje novih državnih simbola, kao što su zastava i himna, teme koju su političari konstantno odlagali upravo zbog njihove osetljivosti.
Na skupu u Njujorku je postavljeno i retoričko pitanje gde će biti kosovski lideri i akitvisti u prvih 120 dana, kada će mnogi strani dopisnici boraviti u srpskim enklavama da bi videli da li Srbi pakuju kofere. Ako to učine, šta Kosovo može preduzeti da ponudi svetu jednu drugačiju sliku Kosova?
Bilo je reči i o tome šta reći donatorima na donatorskoj konferenciji koja će se organizovati ubrzo posle odluke UN o konačnom statusu. Medlin Olbrajt smatra da Kosovari treba da naglase koristi koje će region imati od projekata koje oni eventualno podrže. Investitori treba da uoče da će od toga koristi imati ne samo Kosovari, već i širi region. čulo se i da Kosovari treba da razvijaju ekonomske projekte koji će angažovati i srpsku zajednicu.
Konačno, ali ne i najmanje važno, postavilo se i pitanje kako na kreativan način angažovati javnost u proslavi dana nezavisnosti. Kako to isplanirati na jedan umetnički, a ne folkloristički način, i zauzeti mesto na mapi sveta na početku tih presudnih 120 dana.
(Birn) Jeta Džara,
