U Skiju u Italiji završna priredba Srpske dopunske škole Ministarstva prosvete Republike Srbije Sveti Sava pretvorila je kraj školske godine u pravi praznik jezika, mašte i zajedništva. Umesto klasičnog „zatvaranja dnevnika”, đaci su publiku u Maranu Vićentinu poveli na put od prvog slova azbuke do ispričane priče o tradiciji i korenima.
Reklama
Tokom večeri pokazali su da se ljubav prema srpskom jeziku ne stiče samo uz školsku tablu, već kroz recitacije, igru, scenske nastupe i kreativne zadatke. Ekipe Dečjeg dnevnika, koja je pratila školske aktivnosti tokom cele godine, podsetila je prisutne koliko je važno da u dijaspori postoji prostor za događaje koji sabiraju zajednicu, daruju deci scenu i čuvaju jezik živim.
Foto: arhiva D. Prečanica
Jedan od najlepših trenutaka bio je defile azbuke: učenici, predvođeni učiteljicom Draganom Prečanicom, predstavili su svako slovo kao mali, ručno rađeni lik, uz prateći stih. Slova su „oživela” u bojama, oblicima i stihovima, pokazujući da azbuka nije samo niz znakova, već početak priče o identitetu.
Posebnu energiju priredbi donela je dramska sekcija Dragičini radoznalci pod vođstvom Lidije Mladenović. Njihova premijerna izvedba numere Živeti život, uz osmišljenu koreografiju, kostime i scenski nastup, poslala je jasnu poruku: živeti ispunjeno znači prepoznavati lepotu svakodnevnih trenutaka, graditi smisao i negovati vrednosti koje ne blede – ljubav, prijateljstvo, odgovornost.
Program je zaokružen susretom sa pesnikom Sašom Savićem, koji je svojom Molitvom za Srbiju duboko dotakao publiku. Njegovi stihovi bili su glas svih onih koji žive van otadžbine, a u srcu nose neraskidivu vezu sa njom. Još jednom se pokazalo koliko je važno da deca u dijaspori čuju i osete da pripadaju priči koja traje duže od jedne školske godine.
Važnu ulogu imalo je i Udruženje Srba Kruna iz Skija, na čelu sa predsednikom Bobanom Petrovićem. Uz njihovu nesebičnu podršku, škola godinama uspeva da organizuje priredbe, susrete i programe koji okupljaju porodice. Na priredbi su uručene zahvalnice volonterima i prijateljima škole, kao znak da su iza svakog događaja ljudi koji svoj slobodan vreme pretvaraju u priliku za decu.
Kada se ova školska godina bude prepričavala, niko se neće sećati broja stranica u sveskama, već osećaja zajedništva, aplauza, nasmejanih lica i trenutka kada su se slova pretvorila u priču. Učenicima su upućene najlepše želje za raspust – mnogo igre i smeha – uz obećanje da se sledeće školske godine nastavlja ista nit: čuvanje jezika, tradicije i prijateljstva u maloj, ali snažnoj zajednici u Skiju.
I kako je učiteljica Dragana Prečanica na samom početku naglasila “još jedna školska godina spakovala je svoje sveske, zatvorila dnevnike i otišla na raspust, ostavljajući za sobom najlepše uspomene se ljubav prema jeziku ne uči samo iz udžbenika, već kroz recitacije, igre, scene i zajedničke doživljaje – strpljivo i polako, slovo po slovo, reč po reč. Reči su, kao i uvek, stvorile priču o jeziku, tradiciji i korenima”.
Izvor: Rasejanje.info
