Vlasti u Nemačkoj načinile su tokom protekle sedmice dva odlučna koraka u pravcu promene politike prema doseljavanju stranaca. Najpre je predsednik države Horst Keler potpisao odgovarajući zakon (uprkos žučnim protestima Turaka), a potom je vlada usvojila dopunu tog zakona koja se tiče otvaranja granica za dolazak stručnjaka iz novih zemalja-članica EU i zadržavanja u nemačkoj privredi stranih diplomaca sa domaćih univerziteta.
Mada je Zakon o doseljavanju po ocenama brojnih kritičara zapravo akt o zatvaranju granica za dolazak stranaca, najnovije mere nemačke vlade poništavaju njegovu strogoću i donose priznanje da je i ova zemlja konačno prihvatila to da je – useljenička. Tome u prilog idu i mere iz već pomenutog zakona o ubrzavanju integracije došljaka.
Potpis predsednika Kelera na novi zakon o doseljavanju znači da će taj akt stupiti snagu narednih dana, odnosno čim bude objavljen u Službenom listu ( f“MinionEng“>Bundesgesetzblatt) . U odnosu na prethodni, ovaj zakon donosi nekoliko novina :
– Boravak: Stranci dobijaju mogućnost da čak i posle višegodišnjeg „lančanog duldunga“ (privremeno odobreni boravak, odnosno odlaganje proterivanja) steknu pravo na trajni ostanak u Nemačkoj. Ovo pruža šansu za oko 180.000 bivših ratnih izbeglica i odbijenih azilanata (među kojima je više od trećine njih sa Balkana) da uz ispunjavanje strogih preduslova reše radno-boravišni status. Nulti datum bio je 1. jul ove godine, a do kraja 2009. imaju vremena da nađu stalno radno mesto i tako dovrše uslove za ostanak (boravak duži od šest ili osam godina, znanje nemačkog, da nisu kažnjavani).
– Kursevi integracije: postaju obavezni za sve novajlije u Nemačkoj. Uz učenje jezika (600 časova), obuhvataju i nastavu društveno-političkog uređenja (30 časova). Ko ih bude izbegavao ili traljavo učio, biće novčano kažnjavan i do 1.000 evra.
– Predstavnici oko 2,5 miliona Turaka u Nemačkoj su se pobunili protiv odredbi zakona koje se tiču sklapanja brakova. Zakonodavac je zabranio dovođenje bračnih partnera mlađih od 18 godina i od njih zahteva bar minimalno znanje nemačkog pre dolaska u ovu zemlju. To je vid borbe protiv „prinudnih brakova“, kažu Nemci, a Turci kao najčešće provodadžije ovakvih brakova tvrde da su ugrožena ustavna prava na izbor osobe sa kojom se stupa u brak. čak je i njihov predsednik Ahmet Sečer pisao kolegi Keleru da ne potpisuje zakon jer je protiv Turaka, a list „Milijet“ je tome dodao kletvu Nemcima „Vi ste nas zvali da radimo u ovoj zemlji!“
– Državljanstvo: uvodi se pojednostavljeni postupak oko sticanja nemačkog pasoša. Na nivou cele zemlje se ujednačavaju testovi i ostali uslovi.
Reagovanja naših zemljaka
Koliko je nama poznato, na novi zakon je jedino reagovalo hamburško udruženje Centralni savet Srba u Nemačkoj (CSD) saopštenjem u vreme turskog bojkota „samita integracije“ u kabinetu nemačke kancelarke Angele Merkel održanog u prvoj polovini jula. U tom dopisu ovog srpskog udruženja se između ostalog ističe: „Danas Turci, sutra možda svi ostali…“ i objašnjava da oni razumeju turski bojkot, ali ga ne podržavaju jer se „odsustvom s tog skupa gubi mogućnost iznošenja kritika na račun nemačke integracione politike“.
Pri tom su iz CSD-a podržali novi Zakon o doseljavanju, posebno odredbe o rešavanju statusa više od 73.000 bivših ratnih izbeglica i odbijenih azilanata sa Balkana. U toj grupaciji državljana Srbije, prema navodima Saveta, oko 80 odsto je Albanaca i Roma, a svega tri odsto Srba.
Pohvale i kritike
Centralni savet Srba hvali odredbu po kojoj su budući bračni partneri obavezni da bar donekle znaju nemački jezik uz spominjanje brojke od oko 5.000 bračnih partnera koliko navodno Srbi godišnje dovode u Nemačku. Kritike su upućene odredbama koje se odnose na strance mlađe od 23 godine koji žele nemački pasoš, a zakonodavac od njih zahteva da prethodno dokažu kako se sami izdržavaju.
