ANA FILIMONOVA: NOVI NEMAčKI USLOVI SRBIJI, LJUDSKA PRAVA I JEDNA SRAMNA PRESUDA
Ustavni sud Nemačke zaključio je da Nemačka neće platiti odštetu porodicama žrtava NATO bombardovanja 1999. godine
Bivši učitelj a potom i dugogodišnji
kurator spoljnopolitičkih aktivnosti Bundestaga Andreas Šokenhof budnim
okom motri da Srbija ne skrene sa zadatog pravca ka razvoju demokratije
i pravne države, pa je ponovo pripretio prstom Beogradu: još nisu
ispunjeni svi uslovi da bi zemlja mogla da se popne na sledeći stepenik
na evropskom putu. Do pre par dana je bilo poznato sedam uslova koje je
Berlin spreman da predoči Srbiji, neophodnih za njen prelazak u svetlu
evropsku budućnost, sada vidimo da su se tim zahtevima pridružili i
drugi. U novom paketu vidljiva je određena nervoza Berlina, povezana sa
nesigurnošću u mogućnosti Beograda da natera Srbe sa severa da uzmu
učešće u Prištinskim izborima i samim tim okonča sa kosovskim
projektom, toliko važnim za Nemačku.
Zbog toga se u nemačkim uslovima toliko dosledno, u različitim
varijacijama uz stalna dubliranja, neprekidno ponavlja u suštini jedan
te isti zahtev – de iure normalizacija državnosti Republike
Kosovo. Radi se o otvaranju kosovskog poglavlja i istovremenom
zatvaranju svih pitanja povezanih sa njim; o primeni svih tačaka
Briselskog sporazuma i o obavezama Beograda da neprekidno, na licu mesta dokazuje da neće ometati Prištinu u procesu evropskih integracija (da
podsetimo da u EU mogu biti primljene samo nezavisne, međunarodno
priznate države, a ne delovi teritorija drugih država); do punopravnog
članstva u EU Beograd i Priština moraju da potpišu ugovor o
dobrosusedskim odnosima, pregovori mogu biti u svakom trenutku zamrznuti
ukoliko Beograd otkaže ili zaustavi sprovođenje preuzetih obaveza (tako
Bundestag ne ostavlja srpskim vlastima ni najmanju rupicu u zakonu za
uklanjanje od političko-administrativnog i da li je preterano reći – u
slučaju potrebe i vojnog pritiska na Srbe sa severa Kosmeta). Stiče se
utisak da je Bundestagu potrebno nasilje Beograda prema Srbima sa severa
– jedinima u srpskom nacionalnom korpusu, koji pored Republike Srpske u
BiH, projavljuju nacionalno-državni element).
ISPUNITI USLOVE I TAčKA! Zatim se ponavljaju stavke koje su već poznate iz Deklaracije o Srbiji,
koju je Bundestag usvojio 27. juna 2013. godine – potpun uspeh lokalnih
izbora, potpuno ukidanje paralelne vlasti na severu Kosmeta, slobodno
kretanje kosovsko-albanskih carinika, nastavak reformi u pravosuđu i
borba protiv korupcije, pomirenje u regionu (priznanje genocida u
Srebrenici – A. F.) i očigledan napredak u procesuiranju odgovornih za
paljenje Nemačke ambasade 2008. godine. četiri ključna uslova podržala
je i Velika Britanija, taj dokument upućen je zemljama članicama EU i
upravo na osnovu njega će Savet Evrope doneti odluku o otvaranju
pregovora sa Srbijom o članstvu u EU.
Sadašnja Nemačka, toliko oduševljena ustupcima srpske vlade bez
presedana, uveliko je prevazišla propagandne napore Trećeg Rajha, pa
jednostavno traži ispunjenje uslova uopšte se ne trudeći da bilo šta
ponudi zauzvrat. Uslovi moraju biti ispunjeni i tačka! Nikakva diskusija
i pitanja nisu predviđeni. Predstavnici Bundestaga, uopšte se ne
obazirući na istorijske paralele, izdaju naređenja koja se moraju
bespogovorno ispuniti. Kako voli da ultimativno istakne Šokenhof – nema
nikakvih ustupaka u uslovima koje zahteva EU. U srpskim provladinim
medijima uopšte nema pokušaja da se postavi pitanje – zašto i po kojim
kriterijumima srpski narod treba (upravo će na njegova pleća, a ne na
vladajuću koaliciju, pasti sav teret Nemačkih ili bilo kakvih drugih
uslova zapadnog faktora i međunarodnih finansijskih institucija)
dobrovoljno da preda Nemačkoj svoja suverena prava, dajući joj mogućnost
da raspolaže sudbinom naroda, sudbinom svoje zemlje? Kakve će biti
posledice, kratkoročne i dugoročne – za ostatak srpskog nacionalnog
korpusa na postjugoslovenskoj teritoriji kada Srbiji preti praktično
uvođenje spoljneg upravaljanja od strane Bundestaga?
Šokenhof koji se tako vatreno poziva na poštovanje ljudskih prava i
na Evropski sud za ljudska prava kad su u pitanju Rusija i Ukrajina,
osuđujući praksu selektivnog pravosuđa prema političkoj opoziciji koja je apsolutno neprihvatljiva za evropske standarde,
uopšte ne komentariše činjenicu flagrantnog kršenja osnovnih ljudskih
prava i sloboda od strane Nemačke. O čemu se radi? O odluci najviše
sudske instance u Nemačkoj – Ustavnog suda (Karlsrue), koja je analogna
prethodnoj presudi Vrhovnog i Saveznog suda, koji je početkom septembra
2013. godine ustanovio da Nemačka nije odgovorna i da neće platiti
odštetu žrtvama porodicama postradalih (umrlih) tokom NATO bombardovanja
SRJ 1999. godine. Tako se u odluci suda, obrazloženoj na tri stranice,
kaže da je nemoguće dokazati da je nemačka vlast bila upoznata sa
sprovođenjem napada, pa u skladu sa tim, nemački vojnici takođe nisu
narušili osnovna pravila službe pošto njeni oficiri nisu bili obavešteni
o okolnostima planiranih napada, tako da je Nemačka dejstvovala u
skladu sa normama međunarodnog vojnog prava, što državu Nemačku i
nemačko zakonodavstvo izvodi izvan okvira odgovornosti. Naknadu štete
mogu zahtevati države, a ne privatna lica. [1]
PROBLEMI I IMIDŽ Tako je Nemačka uz elementarnu
manipulaciju, koja se ogleda u zameni teza – NATO nije informisao, znači
odgovornost nije predviđena – uspela da izbegne odgovornost za, u
suštini ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom NATO
bombardovanja SRJ. Štaviše, presude najviših sudskih instanci Nemačke
legitimišu kršenje osnovnih ljudskih prava i agresiju NATO pakta.
Da pomenemo još jednu činjenicu vezanu za NATO bombardovanje. Srpsko
nacionalno udruženje roditelja čija su deca obolela od raka, saopštilo
je 19. septembra zastrašujuću statistiku – skoro svakodnevno po jedno
dete u Srbiji umire od raka. Većina obolele dece boluju od leukemije –
tu je veoma veliki procenat remisije – zvanična statistika kaže da je to
70 odsto, međutim, terapija traje 105 nedelja. Međutim, u državnim
okvirima se ne sprovode mere u potrebnim razmerama koje bi omogućile da
se sklopi realna slika o vrstama, formama i dugoročnim posledicama po
zdravlje građana Republike Srbije posle NATO bombardovanja.
Zbog toga, prma mišljenju Šokenhofa, Srbija treba da napravi
strateški i sistemski izbor. Tako da je jasno da u slučaju izbora
vladajuće koalicije u Srbiji u korist uspostavljanja što tešnjih veza sa
EU, Srbija neće imati problema sa imidžom. I po svoj prilici, samo sa
imidžom…
________
Uputnica:
[1] http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/342200/NATO-zlocin-skriven-iza-lazne-pravde
Fond strateške kulture
