I u novoj, obnovljenoj Jugoslaviji bez kralja, dinar ostaje novčana jedinica. Prvi posleratni dinari pušteni su u opticaj 1. maja 1945. godine po idejnom rešenju slikara đorđa Andrejevića Kuna, a naredbodavac je bio Ivan Milutinović, poverenik za narodnu privredu u Nacionalnom komitetu narodnog oslobođenja Jugoslavije. Kad je Tito odobrio Kunovo idejno rešenje, crteži su specijalnim avionom poslati u Moskvu, gde je izrađena kompletna serija novčanica. Ova „sovjetska serija“ će četiri godine kasnije izazvati paniku kad Moskva bude ekskomunicirala Jugoslaviju iz komunističkog lagera. Ruska štamparija će nas opsluživati dve godine, do 1947, kada će Narodna banka Jugoslavije potpuno preuzeti i emisionu funkciju.
U periodu od 1945. do 1992. godine u Jugoslaviji je emitovano ukupno 12 serija novčanica sa ukupno 67 različitih vrednosti. Kad bude eksplodirala hiperinflacija, broj novčanica izdatih tokom njenog kratkog veka gotovo će dostići broj u prethodnih pet decenija. U tom periodu, 1993, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija izdala je i seriju novčanica sa enormnim nominalnim vrednostima od pet, pa pedest i na kraju pet stotina milijardi dinara – 5.000.000.000, 50.000.000.000 i 500.000.000.000. Potpuno nedužan, veliki pesnik Jovan Jovanović Zmaj imao je peh da se njegov lik nađe na monstruoznoj novčanici od pola biliona dinara!
Hiperinflacija nije bila prva prilika za skidanje suvišnih nula. U denominaciji dinara na samom početku privredne reforme iz 1965. godine, kada je ministar finansija bio Kiro Gligorov, izbrisane su dve nule. Tada se nije ni sanjalo da će se tokom samo jedne godine (1993) izvršiti tri denominacije, a njeno čudo od 500 milijardi dinara među stranim kolekcionarima biti jedna od najtraženijih novčanica.
Treba se podsetiti i poslednjeg premijera bivše Jugoslavije „u punom sastavu“ Ante Markovića, kada je za skupštinskom govornicom je 18. decembra 1989. godine ustreptaloj naciji obrazlagao mere privredne reforme. U jednom trenutku, nasmejan, podigao je novu novčanicu, objavio denominaciju i vezao dinar za marku. Onda se država raspala, dinar se „odvezao“ od marke i krenuo u hiperinflatorni sunovrat.
Za guvernera NBJ 1994. godine imenovan je Dragoslav Avramović. Sproveo je čuvenu reformu dinara, kojom je obuzdana hiperinflacija. Narod je od milošte novi dinar zvao i deda Avramov dinar.
Od proglašenja SRJ, tokom 11 godina njenog trajanja emitovana je 41 vrsta novčanica i još 25 vrsta kovanog novca.
Kao dokaz direktnog uticaja politike na emitovanje novčanica, pa i njihov dizajn, govori jedan detalj: godine 1985. u opticaj je puštena novčanica od 5.000 dinara s Titovim likom. Raspad države bio je na pomolu, raspad ekonomije takođe. Zato je na ovaj simboličan način pokušano da se produži kontinuitet i naglasi vrednost nove novčanice. Kad je i ova novčanica usled narastajuće hiperinflacije obezvređena, borci NOB-a tražili su da se povuče iz opticaja jer „vređa lik pokojnog predsednika“. Govorilo se da se predsednik, za života, kategorički protivio mogućnosti da se nađe na novčanici. Verovatno iz sujete. Nije mu se sviđalo da ga svako gužva u džepu.
Nastankom nove državne zajednice Srbije i Crne Gore 2003. godine, Narodna banka Jugoslavija prerasta u Narodnu banku Srbije, koja emituje novac namenjen opticaju na teritoriji Republike Srbije.
Sa ciljem da doprinese podizanju opšteg nivoa znanja javnosti o ulozi centralne banke Srbije, NBS je u julu 2004. godine, kao moderna, nacionalna i evropska institucija, pokrenula novi vid aktivnosti – izložbeno edukativni rad. Najšira javnost, domaća i inostrana, može da se upozna sa ulogom centralne banke i osnovnim aspektima novca i ekonomije kroz stalnu izložbenu postavku „Novac na tlu Srbije“.
