Optužba da nešto „zvuči kao veštačka inteligencija“ danas je jedna od najgorih uvreda na internetu.
Kada su jednu influenserku optužili da zvuči kao AI četbot, njena reakcija bila je — potpuno ljudska.
„Pričala sam o tome nedeljama bez prestanka“, kaže Olivija Drajzen Hauel, koja je suosnivač onlajn mreže podrške za razvedene. „Imala sam osećaj da me napadaju. Bila sam jako uznemirena.“
Njeno navodno „nedelo“ bio je Instagram post koji je objavila dan posle Božića, u kojem je razmišljala o tome zašto emotivni pad posle praznika ume da bude tako brutalan. Jedan pratilac ostavio je javni komentar da je post „očigledno generisan veštačkom inteligencijom“ — što nije bilo tačno — i da je „prilično odbojan“.
Odlučila je da se pravda u komentarima. „U svoj rad ulažem krv, znoj i suze“, kaže, „i želela sam da ljudi znaju da je ta tvrdnja jednostavno netačna.“
Širom interneta, kako alati poput ChatGPT-ja, Claude-a i Geminija postaju deo svakodnevice, ljudi sve češće drugima govore da im tekstovi „zvuče kao da ih je pisao AI“. Prezir se gotovo može osetiti kroz ekran: „Je l’ ovo pisao AI?“ To zapravo i nije pitanje — više je način da se razgovor preseče tako što se dovede u pitanje da li sagovornik uopšte zaslužuje da bude shvaćen ozbiljno, piše magazin Tajm.
„To je u suštini skraćenica za: ‘Ne zvučiš dovoljno ljudski’, što je prilično ozbiljna optužba“, kaže Stefani Stil-Ren, psihološkinja iz Bentonvila u Arkanzasu. „To se nadovezuje na mnogo širu kulturnu anksioznost oko autentičnosti i pitanja da li još uvek umemo da prepoznamo čoveka kada ga čujemo ili pročitamo.“ Poruka je jasna, dodaje ona: osoba s druge strane navodno nema inteligenciju, originalnost ni kredibilitet — i možda čak ne vredi ni razgovarati s njom.
Zašto to boli
Veliki jezički modeli imaju prepoznatljiv stil pisanja — među tipičnim „AI potpisima“ su konstrukcije poput „nije samo X, već i Y“, kao i preterana upotreba crtica. „AI ima određene navike“, kaže Aleks Kotran, suosnivač i izvršni direktor organizacije aiEDU, koja se bavi pismenošću u oblasti veštačke inteligencije. „Voli nizove po troje — X, Y i Z — i često koristi aliteraciju.“ Ostali znaci uključuju previše uglađene zaključke i neprirodno glatke prelaze između pasusa.
Kada čitate nešto što zvuči kao da ga je generisao AI, „imate osećaj da govori političar“, kaže Kejtlin Beg, sociološkinja koja proučava uticaj tehnologije na svakodnevni život. „Tekst je obično razvučen i ne zauzima čvrst stav.“ Drugim rečima, izbegava jasno opredeljenje i trudi se da ne kaže mnogo konkretno. „U tome ima nečeg bezdušnog“, kaže ona.
Zato to što vam neko kaže da zvučite kao AI može delovati neobično dehumanizujuće. „Zato ta uvreda boli“, kaže Stil-Ren. „Ne radi se o kvalitetu. Radi se o identitetu. Poruka je da je vaš glas generički, zamenjiv — i to ume da zaboli.“
Glad za autentičnošću
To što ljudi optužuju druge da koriste AI umesto sopstvenog glasa — bez obzira na to da li je tačno — govori o dubljoj kulturnoj nelagodnosti u ovom novom, mašinama posredovanom svetu, kaže Stil-Ren. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da ne postoji pouzdan način da se utvrdi da li je nešto zaista pisao AI, kao i stalna briga da li ljudski trud i dalje ima vrednost. Kada ne možete sa sigurnošću da prepoznate čoveka iza reči, svaka interakcija deluje pomalo klimavo.
„Trenutno postoji snažna potreba za pisanjem koje je nedvosmisleno ljudsko — sa svim sitnim manama, neobično konkretnim detaljima i malim iskrama ličnosti koje AI još uvek ne ume da oponaša“, dodaje ona. „Ljudi su po prirodi haotični i specifični. AI to nije.“
Neki ljudi, iz straha da ne budu optuženi da koriste AI, namerno ubacuju gramatičke greške ili tipfelere kako bi tekst delovao „ljudskije“, kažu stručnjaci. „Već se vidi kako se ljudi prilagođavaju — svesno su neuredniji, duhovitiji i konkretniji“, kaže Stil-Ren. „To je kolektivni pokušaj da se pošalje signal: ‘Ovo je pisala prava osoba.’“
Kotran primećuje da i sam svesno manje „pegla“ svoje tekstove nego ranije. To uključuje i oproštaj od famozne duge crtice. „Nekad pročitate moje pasuse i vidite samo zareze, zareze i zareze“, kaže. „Znam da to nije baš ispravno, ali danas ima ljudi koji vide jednu dugu crticu i pomisle: ‘Ovo je pisao AI.’“ Čak je počeo da izbacuje aliteracije koje su mu nekada bile simpatične.
Ironično, kaže Nikol Elison, profesorka na Univerzitetu Mičigen koja se bavi interakcijom ljudi i računara, nekada je bilo potpuno suprotno. Njena ranija istraživanja pokazala su da su ljudi češće odbacivali nekoga ako je njegov dejting-profil imao greške. „To su doživljavali kao znak da je osoba neobrazovana ili da joj nije stalo“, kaže ona. „Sada smo se, na neki način, vratili u krug, pa tipfeler može da signalizira da vam jeste stalo — jer ste sami odvojili vreme da to napišete.“
Deo problema je i to što još uvek ne postoje jasna pravila o korišćenju AI-ja, dodaje Elison. Da li bi trebalo unapred naglasiti da ste koristili ChatGPT kako biste izbegli kritike? „Trenutno ne postoje ustaljene norme“, kaže ona. „Verujem da ćemo kao društvo vremenom razviti zajednička očekivanja.“
Neki stručnjaci očekuju da će ljudi početi više da cene analogne aktivnosti, poput pisanja rukom, kao vid otpora sveprisutnoj automatizaciji svakodnevnog života. „Mislim da će ljudskost dobiti dodatnu vrednost“, kaže Kotran. „Gde god je moguće, ljudi bi trebalo da budu transparentni, jer na kraju svi žele autentičnost. Nalazimo se u trenutku kada bukvalno iznova definišemo šta autentičnost znači.“
Šta reĆi kada vas optuže da zvučite kao AI
Kada su Hauel rekli da njen Instagram post zvuči kao da ga je pisao četbot, branila se u više poruka — javnih i privatnih. „Hm, nije AI, ali u marketingu radim već 20 godina, pa znam kako ljudi čitaju“, napisala je u jednoj od njih. Ako bi se to ponovilo, kaže da verovatno ne bi ni reagovala. „Znam šta radim — i znam da sam to ja — pa ne bih imala potrebu da se pravdam.“
Dok će nekima biti lakše da zlonamerne komentare ignorišu, drugi će želeti da odgovore. Ako odlučite da reagujete, neka to bude jednostavno. Stil-Ren predlaže komentar poput: „Ne, to je zapravo moj glas/moje reči.“ Možete dodati i: „Pažljivo sam birala reči, i možda to ne zvuči uvek kao kad govorim. Moj stil pisanja se razlikuje od mog govora.“
Mogu da prođu i ove opcije, kaže ona: „To je samo ono što se desi kad usporim i svesno biram reči“, ili „To je moj glas kad želim da poruka zvuči nežno.“
Gotovo svi će pre ili kasnije morati da se suoče s ovim savremenim komunikacijskim dilemama. Ljudi sve češće primećuju da je razgovor na internetu postao bezličan i previše automatizovan“, kaže Beg. „Mnogi su se toga već pomalo zasitili i počinju da pružaju otpor veštačkoj inteligenciji, čak i kada nema osnova za to.”
