Venecijanska komisija objavila je naknadno mišljenje na hitno mišljenje o „Mrdićevim zakonima“ gde navodi da je Srbija sprovela sedam od devet preporuka, ali da dve ključne i dalje ostaju nerešene.
Venecijanska komisija ističe da se preporuka broj sedam odnosi na tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal, javlja N1. Ovo oglašavanje dolazi uoči vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, koje je za sutra zakazala Ana Brnabić, a na čijem su dnevnom redu 32 tačke, među kojima i predlog izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, takozvanih „Mrdićevih zakona“.
Komisija objašnjava šta je usvojeno, a šta ne.
„Venecijanska komisija konstatuje da su institucionalni kapaciteti TOK-a značajno ojačani i da je uspostavljen mehanizam za zamenu privremenih imenovanja redovnim imenovanjima u kratkom do srednjem roku. U skladu s tim, ovaj aspekt ključne preporuke 7 je u potpunosti sproveden. Kada je reč o vraćanju tužilaca na funkcije, primećuje se da dvoje od 11 javnih tužilaca čiji su privremeni rasporedi u TOK prevremeno okončani nisu vraćeni. Taj aspekt ključne preporuke 7, prema tome, nije u potpunosti sproveden“, navela je Venecijanska komisija u zaključku naknadnog mišljenja.
Objasnila je i zašto preporuka koja se odnosi na Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal nije u potpunosti sprovedena.
„Ključna preporuka 8: Izmena koja se odnosi na postupak izbora rukovodioca Posebnog odeljenja predstavlja pozitivan korak. Pored toga, osnivanje Radne grupe koja treba dodatno da razmotri kako unaprediti operativnu autonomiju Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal zaslužuje pohvalu. Komisija konstatuje da su vlasti u ovom trenutku preduzele napore da sprovedu ovu preporuku. Međutim, ova preporuka smatraće se u potpunosti sprovedenom tek ukoliko analiza Radne grupe bude završena na inkluzivan način, u razumnom roku, i bude praćena izmenom zakona ili reformom koja obezbeđuje veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnog odeljenja“, navodi se u ovom izveštaju.
U naknadnom mišljenju se govori i o Radnoj grupi, a koja je formirana da bi se bavila hitnim mišljenjem Venecijanske komisije.
„Kada je reč o preuređenju mreže sudova i tužilaštava, odnosno opštoj preporuci iz stava 99 Hitnog mišljenja, Komisija smatra da je formiranje Radne grupe koja će sprovesti dodatne analize dobrodošao korak ka sprovođenju ove preporuke. Komisija takođe konstatuje da su vlasti u ovom trenutku preduzele napore da sprovedu ovu preporuku. Ipak, da bi se ova preporuka smatrala u potpunosti sprovedenom, neophodno je da se te analize sprovedu sveobuhvatno i inkluzivno, da budu završene u najavljenom roku i da dovedu do odgovarajućih izmena zakona, ukoliko one budu potrebne“, navedeno je.
Venecijanska komisija je izdala Srbiji devet preporuka, ali dve važne oblasti ostaju nerešene. Ovo naknadno mišljenje razmatra set nacrta izmena pet zakona koji su prethodno bili izmenjeni januarskim amandmanima.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je pre objave ovog mišljenja da je Venecijanska komisija Saveta Evrope dala pozitivno mišljenje o predloženim izmenamanedavno usvojenih pravosudnih zakona, navodeći da je vlast uspela da odbrani najmanje tri rešenja koja su kritikovana u javnosti.
„Mrdićevi zakoni“ naziv je koji se u javnosti koristi za paket izmena više pravosudnih propisa koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić. Izmene su obuhvatile Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o sudijama, Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, kao i propise koji uređuju borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Predlagači su tvrdili da je cilj reforme povećanje efikasnosti pravosuđa i rasterećenje pojedinih sudova i tužilaštava, dok su predstavnici dela stručne javnosti, opozicije i nevladinog sektora upozoravali da pojedina rešenja mogu dodatno centralizovati sistem i povećati uticaj vrha tužilaštva na rad nižih tužilaca. Zbog kritika koje su usledile, zakoni su bili predmet razmatranja Venecijanske komisije, nakon čega je formirana radna grupa za pripremu novih izmena spornih odredbi.
